|
Nacionalne penzije: Od aršina boli glava
Izvor: novosti online Datum: 09.02.2012
 Penzionisani umetnici već su pet godina privilegovani u odnosu na naučnike, lekare, inženjere i ostale koji su tokom radnog veka podarili zemlji svoja vrhunska dostignuća. Odabranima država iz budžeta, kao posebno priznanje, svakoga meseca isplaćuje 50.000 dinara. Ali uz počasti je stigla i - glavobolja. Novca, odnosno mogućnosti da se proširi elitni krug sve je manje, a nezadovoljstvo „otpisanih“ sve veće.
Ove godine, prvi put je podeljeno manje od 50 priznanja za izuzetan doprinos nacionalnoj kulturi, iako je od 2010. proširen broj oblasti za koje se dodeljuju. Na nacionalne penzije imaju prava stvaraoci iz čak 11 kulturnih delatnosti.
Prema tada donetoj Uredbi, nigde se izričito ne pominje estrada. Iz Ministarstva kulture smo ipak dobili tumačenje da je estradnim umetnicima omogućeno da konkurišu, pa je na „komisiji da i njih ocenjuje i odlučuje da li zaslužuju ovo priznanje na osnovu postavljenih kriterijuma“.
Propisujući ko sve može da dobije nacionalnu penziju zakonodavac se potrudio da niko ne izostane i napravio zamešateljstvo po kome postoji čak 11 „privilegovanih“ delatnosti. Prema uredbi iz pretprošle godine, to su: istraživanje, zaštita i korišćenje kulturnog nasledja, bibliotečke i informacione delatnosti, knjiga i književnost (stvaralaštvo, izdavaštvo, knjižarstvo i prevodilaštvo), muzika (stvaralaštvo, produkcija, interpretacija), likovne, primenjene i vizuelne umetnosti i arhitektura, scensko stvaralaštvo i interpretacija (drama, opera, balet i ples), kinematografija i audio-vizuelno stvaralaštvo, umetnička fotografija, digitalno stvaralaštvo i multimediji, naučno-istraživačke i edukativne delatnosti u kulturi i ostala muzika, govorna, artistička i scenska izvodjenja kulturnih programa.
Ova nejasnoća iz Uredbe dosoljavana je odlukama Vlade da mimo predloga članova komisije (čine je predstavnici sedam umetničkih udruženja) ministri sami dopišu nova imena, uglavom iz sveta šou-biznisa. Iako po zakonu imaju to pravo, ostalo je nejasno po kojim su kriterijumima oni to činili.
- Komisija je samo predlagač, a konačnu odluku donosi Vlada - objašnjava za „Novosti“ Djurdjija Cvetić, svojevremeno dva puta predsednica komisije. - Na sednici Vlade uvek može da se doda, ili oduzme neko ime. Najbolje bi bilo kada bi Vlada imala poverenja u komisiju, pa da se ne meša u njen rad i odluke. Trebalo bi voditi računa da u komisiji uvek budu osobe od integriteta, koje neće podleći raznoraznim pritiscima i telefonskim pozivima. Mi smo to uspeli. Član komisije, kompozitor Zoran Erić bio je isključiv u stavu da nacionalnu penziju ne može da dobije niko iz estrade.
Na svakom sastanku komisije, Djurdjija Cvetić je, kaže nam, podsećala sebe i kolege da se nacionalna penzija dodeljuje za najveća dostignuća u oblasti kulture jednog naroda. Dodatak na penziju nije „socijalna“ kategorija, nego priznanje za životno dostignuće, uveren je i predsednik prve komisije, Mihajlo Pantić.
- Moje iskustvo kao predsednika komisije za nacionalne penzije nije baš najlepše. O tome bih mogao da napišem ceo roman - priča nam Pantić. - Očigledno da je od početka ovo priznanje bilo neka vrsta socijalne pomoći, umesto da se dodeljuje za vrhunske vrednosti. U vreme kada se govori da nam kultura nije na najvišem nivou, ispostavilo se da imamo stotine zaslužnih umetnika. Jedna od te dve stvari sigurno isključuje drugu.
Da je sameravanje umetničkih doprinosa svojih kolega nezahvalan posao, potvrdio je i pesnik Bratislav R. Milanović, član poslednje komisije:
- Od početka dodela nacionalnih penzija pokazalo se da su kriterijumi vrlo neprecizni. Kao najjači argument za priznanje uzimane su u obzir nagrade, ali je i to vrlo problematično, jer ih ima premnogo u svim oblastima, a mnoge su devalvirane. Članovi komisije nisu mogli da se snadju kojima od tih priznanja treba dati prednost. Bilo bi najbolje da su od početka sama umetnička udruženja odabrala najelitnije nagrade iz svojih oblasti - zaključuje Milanović.
Nagrade kao merilo zaslužnosti u nacionalnoj kulturi, ispostavilo se, nisu pouzdan parametar, mišljenja je i Djurdjija Cvetić.
- U Srbiji se maltene u svakom selu, tokom leta održi poneki pesnički festival, na kome se dodeljuju književne nagrade - smatra naša sagovornica. - Ali one nisu relevantan dokaz da neko zaslužuje nacionalnu penziju. Postoji tek nekoliko relevantnih književnih priznanja. O estradi kao umetnosti trebalo bi javno razgovarati. Mora se jasno odrediti da li je to nešto što je doprinelo kulturi, ili nas je odvelo na stranputicu.
IZOSTALA PROVINCIJA
- PRIZNANJE umetnicima, pogrdno nazvano „nacionalna penzija“ redovno ide kružnim tokom saobraćaja i zaobilazi pisce iz unutrašnjosti - provincije Srbije - kaže Nedeljko Terzić, pisac iz Sremske Mitrovice. - Otkako se dodeljuje do sada su ga dobili 64 pisca i prevodioca iz Beograda, 13 iz Novog Sada, dva iz inostranstva i samo - sedam iz unutrašnjosti. Zašto pisci „stvaraju“ probleme? Baleta, simfonijskih orkestara, filmskih kuća, velikih pozorišta nema u provinciji, ali dobrih pisaca ima svugde.
|
