Svaka knjiga može postati hit ako se dosta novca uloži u njenu reklamu. Gotovo celokupno strano izdavaštvo zasnovano je na tome. Džejms Paterson i drugi bestseler pisci nisu po kvalitetu veliki književnici, ali je marketinški dosta uloženo u njih. Na zapadu pisac koji ne daje često intervjue i nije pričljiv pred kamerama teško da će imati hit.
Ovako, za „Novosti“, Tea Jovanović, vlasnica prevodilačke agencije „Tea buks“ objašnjava kako se danas stvaraju svetski bestseleri. I prevodilac Nenad Dropulić smatra da je za uspeh knjige važan marketinški napor, ali, kako kaže, on ne može nadmašiti ličnu preporuku. Kao primer za to navodi najnoviji svetski hit „50 nijansi sive“ E.L. Džejms, koji nije štampan kod velikog izdavača, ali je zahvaljujući društvenim mrežama za kratko vreme osvojio „sve američke domaćice“, kako ističu tamošnji mediji.
- Treba imati na umu da na zapadu ljudi knjigu kupe, pročitaju i često bace ili poklone, ostave u metrou ili u avionu - kaže Dropulić. - Bilo bi zanimljivo sprovesti istraživanje koje knjige čitaoci kupuju da bi ih zadržali. Po mom mišljenju pravi hitovi su knjige za koje u javnim bibliotekama postoje duge liste čekanja. Naravno, „vruća“ tema će uvek izazvati zanimanje, ali ono je obično kratkog daha.
Svetski bestseleri najčešće su krimi romani, trileri, ljubavne priče ili epska fantastika. Čitani su i memoari, biografije, dokumentarna proza, ali i tzv. knjige samopomoći, razni priručnici, kuvari... Bavljenje intrigantnim i škakljivim pitanjima na koje ljudi uvek žele da saznaju odgovor, takođe je jedan od recepata za uspeh.
- Osim kada je reč o piscu koji je potvrđeni autor bestselera ili o nastavku neke izuzetno čitane knjige, nikada nije moguće u potpunosti predvideti koja će knjiga postati bestseler, a koja ne - ističe Aleksandra Čabraja, prevodilac. - To dokazuju brojni primeri knjiga koje su postale veliki hitovi, a da se to nije moglo predvideti, od „Harija Potera“ ili „Zašto muškarci mrze kučke“ do čuvene „Devojke sa bisernom minđušom“.
Naši sagovornici se slažu u tome da čitanost predodređuje roman za ekranizaciju. Uglavnom se snimaju filmovi po knjigama koje su već postale bestseleri. Takva je trilogija „Milenijum“ Stiga Lašona, „Druga Bolenova kći“ Filipe Gregori, „Hari Poter“, Džoane Rouling ili „Kupoholičarka“ Sofi Kinsele.
- Sa druge strane, ekranizacija doprinosi još većoj popularnosti knjiga, a svakako i popularnosti samog autora, odnosno njegovih ili njenih budućih knjiga, tako da je zapravo reč o povratnoj sprezi - dodaje Čabraja.
Na engleskom govornom području strane knjige teško postaju hitovi.
- Amerikanci vole da čitaju knjige o sebi, njih „ostali svet“ preterano ne zanima - objašnjava Dropulić. - Čak i britanske knjige teško postižu uspehe u SAD. Britanci su nešto otvoreniji, ali i tamo se objavljuje ogroman broj dela domaćih autora, pa široka publika zapostavlja strane pisce. Jezičke, a naročito kulturne prepreke, teško se prevazilaze.
Čabraja kaže da je kod nas situacija drugačija i da se često dešava da su knjige koje ne potiču sa engleskog govornog područja veoma popularne. Čini se da su knjige čija se radnja dešava u Holandiji, Španiji, pa čak i Avganistanu bliže našem čitaocu nego one čija je radnja smeštena u Engleskoj ili Americi.
- Mnogi hit-pisci rade „u saradnji“ s nekim, što obično znači da urade nacrt i smisle zaplet, a neko drugi taj „kostur“ dopuni „mesom“ - objašnjava Dropulić. - Razlog je, pretpostavljam, trka za zaradom. Posle smrti Roberta Ladlama objavljeno je čak pet romana pod njegovim imenom, svaki sa objašnjenjem tipa: „Evo šta smo pronašli među spisima pokojnog maestra“.
I pored toga što se izdavači često odlučuju da otkupe knjige na osnovu nagrada koje su dobile, književna priznanja nisu uvek garant da će one postati hitovi.
- Svaka nagrada je nekakva preporuka i često „pogura“ knjigu na rang-listama - kaže Nenad Dropulić. - Uzmimo za primer „Tigrovu ženu“ Tee Olbreht. Naši čitaoci vole da provere zbog čega je neka knjiga nagrađena.
Tinejdžerska literatura takođe je danas veoma unosna.
Već desetak godina prisutna je izvesna, da je tako nazovem, paganska tematika, vezana za čarobnjake, vampire i slično - kaže Čabraja. - Te knjige izuzetno dobro prolaze u svetu, pa i kod nas.
ČITAOCI BIRAJU
Kvalitet knjige i njen tiraž često nemaju veze jedno sa drugim - naglašava Aleksandra Čabraja. Moramo prihvatiti da čitaoci sami biraju šta će kupovati i čitati, a s obzirom na to da je književna kritika prilično zamrla a kriterijumi vrednosti poremećeni, to i ne treba da čudi. Što se nagrada tiče, ni tu nema pravila. Knjiga „Zvezda mora“ Džozefa O’Konorokaja koja je ponela čak 14 svetskih nagrada, prošla je nezapaženo. Takođe sam prevela nagrađivani roman „Midlseks“ Džefrija Eugendisa i za njim nije vladalo neko interesovanje sve dok nije predstavljen u emisiji Opre Vinfri. Posle toga je zanimanje za ovu knjigu poraslo i kod nas i u svetu. Sa druge strane „Avanture nevaljale devojčice“ bila je dobro prodavana i pre nego što je Mario Vargas Ljosa dobio Nobelovu nagradu.
MILIONSKI TIRAŽI
Svetski hitovi su one knjige koje se za kratko vreme prodaju u 50 do 100 hiljada primeraka - kaže Tea Jovanović. - Do početka krize svako prvo izdanje romana Danijele Stil štampano je u tiražu od milion primeraka, sada je taj tiraž smanjen na 800.000. Knjige Džejmsa Patersona imaju prvi tiraž od 400 do 500 hiljada, a početni tiraž Kinselinih knjiga je 150.000. Najnoviji hit „Gde je Voli sada“ Martina Henforda od 26. februara do 3. marta prodat je u 62.000 primeraka.
