 |
Andre Vilms: Dobrota i bajka su jedini izbor
Izvor:vecernje novosti Datum: 05.03.2012
Jedan od najboljih događaja jubilarnog Festa svakako je dolazak velikog francuskog filmskog i pozorišnog glumca Andrea Vilmsa, koji je u Beograd stigao sa filmom “Avr”, sjajnim ostvarenjem reditelja Akija Kaurismakija, u kome igra glavnog junaka.
U ovoj dirljivoj priči, Andre Vilms oduševio je publiku likom nekadašnjeg pisca i boema Marsela Maksa, koji je svoje literarne ambicije iz Pariza zamenio poslom uličnog čistača cipela u Avru. Maks živi jednostavno i mirno, u skromnom kvartu lučkog grada, a onda iznenada upoznaje malog Afrikanca, imigranta...
- Film se bavi životima ljudi sa dna društvene lestvice, koje niko ne primećuje, o čijim sudbinama gotovo niko ne razmišlja, kao da nisu ljudske - svakodnevno prolazimo pored onih koji žive po ulicama i podrumima, koje drugi ljudi tretiraju kao pse, i gore od pasa, i ne vidimo ih uopšte, kao da smo slepi, i kao da oni nisu neko od nas. Kaurismaki govori o tome, o našoj ravnodušnosti i neosetljivosti, o nedostatku elementarne ljudske solidarnosti, ali je sve to svojom majstorskom rukom “upakovao” u jedan čarobni svet - kaže Andre Vilms u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti” o filmu koji je prošle godine dobio brojna priznanja (nagrada kritike FIPRESCI u Kanu, “Zlatni Hjugo” za najbolje ostvarenje na Festivalu u Čikagu...).
* Da li se “Avr” može nazvati i divnim omažom prijateljstvu i ljudskim vrednostima, danas već gotovo izgubljenim?
- Može, naravno, i to bez neke naivnosti. Ovaj film, kako ga je opisao jedan kanski kritičar, treba da uteši našu nezasitu potrebu za utehom. Maks, koga igram, živi sa bolesnom ženom, ali okuplja svoje prijatelje i susede da malog Afrikanca sakriju od policije, i da ga prebace u London, gde ima familiju. Svi su oni bez para i bore se za sopstvenu egzistenciju, ali čine sve da spasu malog dečaka. Moram da kažem da mnogo volim ovaj film, i volim da ga promovišem, što inače nikada ne radim.
* Oni koji poznaju Kaurismakijev rad, filmove koji su prilično teški i mračni, mogu biti iznenađeni ovom optimističnom pričom?
- Pre nego što smo počeli da radimo “Avr”, Kaurismaki je rekao: stvarnost je toliko postala beznadežna da ne mogu da pravim film koji će biti crnji od realnosti. Napraviću priču sa dva hepienda - možda to nikada neće postojati u životu, ali nemam izbora, nego da napravim takav film.
* Uloga Marsela Maksa donela vam je i nagradu Evropske filmske akademije. Šta vam je danas važno u profesiji?
- Suviše sam star da bi mi bilo stalo do nagrada. Nisu najvažnije ni uloge koje igram, ono što mi je važno jesu susreti sa velikim rediteljima - pesnicima, a njih je vrlo malo. Snimio sam stotine fimova, a takvih reditelja ima desetak u celom svetu. Svi ostali filmovi apsolutno me ne zanimaju - ne idem u bioskop, odgledam pet-šest filmova godišnje, i to je to. Na neki način, to je i moj protest protiv zasićenosti slikama, ljudi ne stižu da odvoje ono što je zaista vredno u tome, i u tom smislu sam boem. Želim samo umetnost, ali ne i kulturu.
* Radili ste sa velikim autorima, pored Kaurismakija, tu su i Šabrol, Amos Gitai, Fransoa Ozon... Šta za vas podrazumeva biti reditelj - pesnik?
- Najveći reditelj-pesnik je Kaurismaki. To je neko ko uvek ima drugačiji pogled na svet od drugih ljudi, ko je uvek na strani pobeđenih, a ne pobednika, ko ima poseban stil. Svi ostali su odlični reditelji, ali se on izdvaja. Kad radite sa njim, on nema potrebe da puno priča, sve je jednostavno. I kao što u fizičkoj ljubavi sa nekim možete da stvorite neku divnu “hemiju”, tako i sa Kaurismakijem možete da napravite čudo. Godara takođe smatram pesnikom - ne moram da vidim tri kadra, posle drugog znam da je on režirao.
* Da li je “Avr”, s druge strane, i metafora našeg sveta, u kome su ljudska solidarnost i dobrota ipak samo bajka?
- Nije baš bajka u potpunosti, nalaze se takvi slučajevi i u realnom životu, ali su u manjini. A kad i vi uđete u Evropsku uniju, videćete da će vam mnogo biti potrebna ta solidarnost, jer će vas “razvaliti”, isto kao što su “razvalili” sve zemlje, Grčku, Španiju, ali i Francusku, što će se uskoro videti. Ljudi u Francuskoj žive kao i ovde, ne verujem da ima preteranih razlika, samo kod nas ima malo više para. Ali kriza polako dolazi i kod nas, širi se, sve je više bogatih koji dobro zarađuju od krize. Ja sam, inače, glasao protiv ulaska Francuske u Uniju, i veći deo građana bio je protiv, ali naše političare nije bilo briga za to. Pokazalo se da od toga imaju koristi samo banke i bogati, narod i dalje mora sam da vodi računa kako da se izbori za egzistenciju i preživi siromaštvo.
DIVNA BEOGRADSKA PUBLIKA *
MOGLO bi se reći da ste ljubimac beogradske publike, a zanimljivo je da ste u Parizu režirali dramu Biljane Srbljanović “Porodične priče”?
-Osećam se vrlo lepo u Beogradu, pogotovu u odnosu na publiku, koja je manje cinična od francuske, možda i zato što gleda manje filmova i predstava. Naišao sam na topao doček, imam utisak da mi je blizak vaš mentalitet. Biljanu Srbljanović inače smatram velikom dramskom autorkom, prihvatio sam da čitam odlomke iz njenih drama kada je 2007. u Solunu dobila Evropsku nagradu za novu pozorišnu realnost.
NA FESTU 120.000 GLEDALACA
NAGRADU za najbolje ostvarenje na 40. Festu, žiri kritike FIPRESCI Srbija dodelio je filmu “Avr” Akija Kaurismakija. Odluka žirija, koji je radio u sastavu Sandra Perović, Dejan Nikolaj Kraljačić i Greg de Kjur, objavljena je u nedelju na poslednjoj festivalskoj konferenciji za štampu. Kako je zapisano u obrazloženju, “ovo sofisticirano delo kritikuje problem imigracije u okviru EU, i predstavlja mali, topli film o neiskvarenoj sreći i solidarnosti...” Priznanje “Specijal menton” pripalo je filmu “Kinez za poneti” Sebastijana Borenstajna. Najbolji film u takmičarskom programu “Evropa van Evrope” je “Beduin” ruskog reditelja Igora Vološina, jednoglasno je ocenio žiri - Darko Bajić, Filip Bergson i Radovan Holub, koji je odlučio i da filmu “Fleke” hrvatskog reditelja Alda Tardocija dodeli Specijalnu nagradu za “hrabar i iskren inovativni debi”. O rezultatima 40. Festa koji je videlo oko 120.000 gledalaca, govorili su umetnički direktor festivala Borislav Anđelić, direktor Direkcije Festa Miloš Paramentić, i selektor programa Ivan Karl. Po ocenama novinara ovo je jedan od najboljih festivala u poslednjih nekoliko godina.
R.R
|
