 |
Menahem Golan: Jednaki samo u bioskopu
Izvor: vecernje novosti Datum: 01.03.2012
Jubilarni Fest doveo je u Beograd još jednog značajnog filmskog stvaraoca, izraelskog reditelja i producenta, oskarovca Menahema Golana. Reditelju koji je potpisao blizu 80 filmova, producirao oko 250 holivudskih i međunarodnih ostvarenja, imao više od deset nominacija za "Oskara", čiji su radovi dobili nekoliko "Zlatnih globusa", nagrade na festivalima u Kanu, Veneciji, Berlinu..., u četvrtak uveče će svečano biti uručen "Zlatni pečat" Jugoslovenske kinoteke, naše najveće priznanje za doprinos svetskom filmu.
U ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", autor koji je sarađivao s najpoznatijim filmskim umetnicima današnjice - Kopolom, Kasavetisom, Končalovskim, Godarom, Derekom, Vojtom, Konerijem..., objašnjava zašto još uvek veruje da film ovaj svet može učiniti boljim mestom i kuda je čovečanstvo krenulo danas, priča o saradnji sa našim Dušanom Makavejevom, novom filmu koji će uskoro snimati.
- Drago mi je što sam u Beogradu, na Festu, jer su u jednom periodu oči svih filmadžija u svetu gledale na vaš festival kao na mesto slobode. Naravno, počastvovan sam nagradom Kinoteke. Nagrada najpre znači da vas je neko primetio, da ceni vaš rad, i u tome je njen najveći značaj.
* Koliko nagrada, pre svega "Oskar", uistinu menja sudbinu umetnika?
- "Oskar" je, po prirodi stvari, najpoznatija i najrespektabilnija nagrada, a u konkurenciji za nju su autori i umetnici iz svih zemalja sveta. Kada je neko nominovan za uži izbor, znači da je među pet najuspešnijih na planeti, i to je, ipak, nešto što se retko osporava. Ja sam dobio "Oskara" za film "The Assult", a nagradu mi je donela i akciona istinita priča iz 1977, "Operation Thunderbolt", u kojoj je Klaus Kinski igrao vođu otmičara i teroristu, a Hana Šigula glavnu junakinju. "Oskar" daje "vetar u leđa", ali je najbitniji rad. Često sam producirao komercijalne filmove, da bih sakupio novac za umetnički film.
* Šta je, po vašem mišljenju, danas glavni filmski tok?
- Amerikanci su u svet filma uneli "dobre" i "loše" momke, nikada se nije desilo da zlo odnese pobedu, borbu je u finišu uvek dobijalo dobro. I to je u interesu filma - te jednostavne priče koje su zabavljale publiku učinile su ovu produkciju najpopularnijom u svetu. Evropski film, za razliku od američkog, iako je inteligentniji, jer ima svoju filozofiju, u najboljem slučaju može stići do milion gledalaca. Ali ne više od toga. Ono što iz Amerike stiže u bioskope širom sveta razumljivo je svima, to je zabava za javnost. Zato ću na ovo pitanje odgovoriti kontrapitanjem - koliko puta se dešavalo da srpski film više napuni bioskopske sale od američkog filma? Gotovo da danas postoji precizan recept za to kako da neki reditelj dobije "Oskara" - u filmu mora da postoje konflikt, deca, žena, čovek i pas, i sve je rešeno.
* Da li je film zabava i za vas?
- Pravim film, jer ga smatram najuzbudljivijim medijem, i u suštini, on jeste zabava. U bioskopskoj sali svaki gledalac je isti, ljudi dolaze da bi se proveli, nasmejali, pustili suzu, zamislili, saznali nešto novo, gledali omiljene glumce... Film ne pridikuje, ne daje lekcije, ne propoveda, bez obzira na to da li je reč o drami, komediji, melodrami, trileru... Važno je samo s kakvim osećanjem ljudi izlaze iz bioskopa - ako pravim film kojim želim da nasmejem, a publika odlazi potištena, znači da nisam ispunio svoj zadatak.
* Na čemu se onda zasniva vaša vera u film?
- Svih ovih godina nisam izgubio veru u to da film ima uticaja na ljude i svakodnevni život. Ne smemo zaboraviti i da je to najmlađa umetnost, da je pristupačan svima i time ljude čini ravnopravnijim. Danas, u vreme kada se delimo po bogatstvu, moći, uticaju, nigde više nismo jednaki sa svima, osim u bioskopu.
* Uprkos godinama koje pominjete, i dalje radite?
- Ovog leta u Pragu započinjem snimanje novog filma. Reč je o fantaziji čija se radnja događa u 16. veku - jedan naučnik napravio je objekte od gline da bi zaštitio Jerusalim, među kojima je i ljudski lik visok dvadeset stopa od zemlje. Na glavi mu piše Emet, što znači istina. A ako se oduzme prvo slovo ostaje Met, što znači smrt. Kad se to učini, pokreće se mehanizam za uništenje ovog ljudskog lika, ali on se već oteo kontroli, počinje da ubija i Jevreje, ubio je svog stvoritelja. Samo rabin zna njegovu tajnu, i prenosi je svojoj ćerki Estel. Ali ona je bila u ljubavi sa čovečuljkom i nije umela da ga uništi...
* To je danas vaša metafora sveta?
- Film je u trenutku u kom se stvara uvek metafora sveta, bez obzira na to o čemu govori. Mislim da su ljudi danas odustali od istine, istina više nema nikakvu vrednost, i to je ono najstrašnije što nam se dogodilo.
KOPOLA I MAKAVEJEV
* Producirali ste i film "Mefisto" našeg Dušana Makavejeva. Kako je došlo do te saradnje?
- Dušana Makavejeva preporučio mi je Frensis Ford Kopola, s kojim je vaš reditelj sarađivao, i veoma mi je drago što smo se sreli. Makavejev je veliki reditelj, kreativna ličnost, zanimljiv i uzbudljiv i privatno, kao čovek. Iz saradnje sa njim nosim lepa sećanja, i ukoliko je u Beogradu, veoma bi me obradovalo da ga opet sretnem.
MASTER KLAS
Menahem Golan rođen je 1929, a kao reditelj ili producent potpisao je hitove "Gangster Lepke", "Obarač", "Bolero", "Mata Hari", "Pomahnitali voz", "Ludi od ljubavi", "Plač u tami", "Blago cara Solomona", "Supermen 4", "Kobra", "Gospodari svemira"... U okviru Festa, Jugoslovenska kinoteka organizovala je retrospektivu njegovih najboljih filmova, a Golan će, kao i Piter Bogdanovič i Jirži Mencl, za studente režije održati master klas.
R.R
|
