|
Bacali knjige sa trećeg sprata
izvor: evn 10.09.2014
Poput "Prosvete", koja uskoro slavi 70 godina postojanja, i izdavačka kuća "Rad", koja u decembru takođe obeležava jubilej, 65-godišnjicu, po drugi put ide na prodaju. Dele istu sudbinu, jer ih je pre više od pet godina kupio isti gazda, Dejan Pantović, tadašnji vlasnik IPS. Za kratko vreme upropastio je obe kuće, privatizacije su poništene, a u "Radu" sada nestrpljivo očekuju novog kupca. Javni poziv za privatizaciju u toku je i trajaće do 15. septembra.
U razgovoru sa Nebojšom Nikolićem, generalnim direktorom i njegovim savetnikom Zoranom Šebezom, saznajemo da je bivši vlasnik pazario firmu za 1,2 miliona dinara, a kada je iz nje otišao ostao je dug od 600.000 evra, od čega je gotovo polovina u zalihama knjiga. Pritom, najveći broj knjiga nije "Radovih", već iz produkcije IPS! A u preduzeće nije uložio ni jedan jedini dinar.
Odmah po dolasku u firmu ipeesovci su, na zaprepašćenje zaposlenih, sa trećeg sprata gde je dugo godina bila redakcija, pobacali sve "Radove" knjige, kao i deo dokumentacije. Posebna šteta načinjena je u Centralnoj arhivi, na međuspratu, gde su se čuvala po tri primerka od svakog objavljenog naslova. Od tog književnog blaga ostala je jedva desetina, a knjige su, prema tvrdnjama svedoka, stavljane u crne kese i odnošene u Zemun, gde im se izgubio svaki trag.
Šta sada nudi kuća u Dečanskoj 12, u strogom centru Beograda?
- Naše je dve i po hiljade kvadrata u ovoj zgradi. Postoje nekretnine i u Sarajevu i Slavonskom Brodu, kao i magacin u Dalmatinskoj ulici, ali su sve pod sudskim sporom. Dve knjižare, "Plato" na Terazijama i "Reč i misao" u Pančevu su u zakupu. Imamo 12 zaposlenih, koji redovno primaju plate, kao što redovno izmirujemo sve obaveze prema državi, što je retkost kada je reč o preduzećima u restrukturiranju - objašnjava Nebojša Nikolić, koji je na čelu kuće od februara 2012.
Posle privatizacije 2009. "Rad" je objavio samo jednu jedinu knjigu, da bi u poslednje dve godine čitaocima ponudio oko 30 naslova. Te knjige, međutim, prošle su potpuno nezapaženo u kulturnoj javnosti (iako ih je bilo u vodećim knjižarama) najverovatnije, objašnjava Šebez, što su svi već pomislili da je "Rad" zauvek nestao sa izdavačke scene.
O tome svedoči i podatak što je na prošlogodišnji konkurs za mlade romansijere stigao samo jedan rukopis.
- Zbog nekretnina, čija je ukupna cena barem pet puta veća od duga, mi smo znatno bolja udavača od "Prosvete". Pitanje je samo da li će se mladoženja oženiti iz ljubavi ili iz koristi. Naime, dva su osnovna modela privatizacije: kupovina samo imovine ili kupovina cele firme. Ali, i ako novi vlasnik pazari čitavu firmu, mala je šansa da ga neko može obavezati da nastavi sa izdavačkom delatnošću. Zbog velike tradicije "Rada", koji je jedno vreme bio simbol jugoslovenskog i srpskog izdavaštva, naša je želja da opstane kao izdavač, ali to ne zavisi od nas - zaključuju Nikolić i Šebez.
Kako smo saznali, do sada se na oglas niko nije javio. Eventualne ponude Agencija za privatizaciju će proslediti Ministarstvu privrede, koje ima određen rok za odluku. U slučaju da bude više zainteresovanih ići će se na licitaciju, a ako se niko ne odazove, "Rad" će zauvek otići u istoriju.
REČ I MISAO
Osnovan 15. decembra 1949. "Rad" je od početnog izdavača malih broširanih biblioteka sa aktuelnim problemima radničke klase, prerastao u veliku kuću sa prepoznatljivim i izuzetno tiražnim bibliotekama. Takva je "Reč i misao", prva džepna biblioteka u SFRJ, čija je prva knjiga, "Kapetanova kći" prodata u čak 200.000 primeraka. Svoje čitaoce imale su i edicije "Dom i škola", "Odabrana dela svetskih klasika", "Alisa"... U ediciji "Znakovi pored puta" bili su zastupljeni prvim knjigama pisci koji su kasnije stekli veliki renome.
ZAHTEV MALIH AKCIONARA
U "Radu" koji ima status preduzeća u restrukturiranju, država poseduje 70 odsto vlasništva, a 30 odsto 28 malih akcionara, koji imaju svoje zahteve. Oni insistiraju da kupac uzme svih 100 odsto preduzeća, da se napravi socijalni program i da se ne smanjuju plate.
|
