Šta ćemo gledati na Bitefu

izvor: agencije                                                                                                                                                                                             13.08.2014

Pod sloganom „Prošlost je sada”, od 20. do 30 septembra biće održan 48. Bitef, u selekcija Jovana Ćirilova i Anje Suše, a 14 odabranih predstava u velikoj meri oslanjaće se na godišnjicu početka Prvog svetskog rata.

– Početak Velikog rata označava i početak političkih i društvenih procesa koji su obeležili 20. vek, s čijim posledicama i danas živimo. Zbog pozicije naše zemlje u međunarodnom kontekstu tog rata, prirodno je da ovaj datum promišljamo iz što više perspektiva, a i teatarska ponuda Evrope ove godine je obilovala komadima koji se, direktno ili indirektno, oslanjaju na ovaj rat. Iako Bitef nije tematski festival, on reaguje na pozorišnu praksu oko nas – rekla je Anja Suša.

– Nameće se i pitanje da li je teatar našeg vremena sposoban da proizvede isto uzbuđenje i masovnu identifikaciju sa nekim istorijskim događajem poput teatra krajem osamdesetih godina 20. veka koji je, po mišljenju istoričarke Dubravke Stojanović, predstavom „Kolubarska bitka” (Arsenija Jovanovića) doprineo uspostavljanju mitske slike Prvog svetskog rata prevodeći pozorišni ritual u verski. U JDP-u su se tada mogli čuti povici „Juriš!”, praćeni masovnim plakanjem i skandiranjem koje je, kaže ova istoričarka, nalikovalo inicijaciji u novorođenu naciju – zapisali su Anja Suša i Ćirilov povodom 48. Bitefa, i najavili tribinu festivala koju će organizovati istoričarka Olga Manojlović-Pintar.

Kako su naglasili, predstava „Bojno polje sećanja 1914–2014” iz Berlina, u režiji Hansa Vernera Krezingera, tematizovaće zapadni i istočni, kolektivni i lični, naučni i umetnički pogleda na Prvi svetski rat.

Varšavska predstava „Apolonija” Kšištofa Varlikovskog, kroz prizmu antičkih junakinja Ifigenije i Alkestide, ali i Apolonije Mahčinjske, Poljakinje koja je izgubila život pokušavajući da spase 25 poljskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata, postavlja pitanje holokausta iz perspektive žrtve i počinitelja.

„Naš razred” Jane Ros iz Litvanije inspirisan je litvanskim antisemitizmom u novijoj istoriji, a komad „Front” Luka Persevala iz Hamburga oslanja se na Remarkovu knjigu „Na Zapadu ništa novo” i pruža zapadni pogled na Veliki rat. Temom Velikog rata bave se predstave „Zmajeubice” Ive Milošević i „Mali mi je ovaj grob” Dina Mustafića.

U središtu predstave „Grobnica za Borisa Davidoviča” Ivice Buljana je istoimena knjiga Danila Kiša, i pokreće pitanja mehanizma istorije i represivnih sistema. „Neoplanta” Andraša Urbana iz Novog Sada podseća da je mala promena društvenih okolnosti dovoljna da se čovečanstvo vrati na nivo prvobitne zajednice.

Lična istorija i kolektivno pamćenje teme su predstave „Prošlost je sada” Korine Majer iz Švajcarske, a „Komunitas na ispitu” Ane Vujanović i Saše Asentića, kroz performans, ispitivaće oslobađanje individualnih tela.

Komad „Aleksandra Zec” Olivera Frljića iz Hrvatske upućuje na rat s početka devedesetih godina 20. veka u Jugoslaviji i dečje žrtve kao metaforu žrtvovanja sopstvene budućnosti. Slovenački reditelj Jernej Lorenci, prošlogodišnji dobitnik „Politikine” nagrade za predstavu „Oluja”, gostuje s komadom „Poludela lokomotiva” i tematizuje uticaj pozorišta na savremeno društvo.

Budžet 48. Bitefa iznosi oko 35 miliona dinara: od Sekretarijata za kulturu oko 19 miliona, od Ministarstva kulture 11 miliona, pokrajinskog Sekretarijata za kulturu 2,5 miliona, uz pomoć stranih kulturnih centara i ambasada.

„Paket-aranžman” na otvaranju Bitefa

– Bitef će otvoriti predstava „A gde je revolucija, stoko” Boruta Šeparovića iz Hrvatske. Uz Olivera Frljića, reč je o najpoznatijem hrvatskom autoru, koji je našoj publici poznat po predstavi „55+” sa prošlog Bitefa, koja je oduševila publiku. Šeparović se bavio čuvenom rokenrol buntovničkom pločom „Paket-aranžman” (u  izvođenju Idola, Šarla akrobate i Električnog orgazma), koja je uticala na mnoge generacije. Komad ispituje kako ideje tih umetnika funkcionišu danas u regionu i postavlja retoričko pitanje iz naslova komada – kaže Anja Suša.