|
Henri Mur, drugi put među Srbima?
izvor: evn 29.08.2014
U Narodnom muzeju u Beogradu 11. septembra trebalo bi da bude otvorena izložba Henrija Mura, jednog od najznačajnijih britanskih i svetskih vajara 20. veka. Reč je o 80 grafika nastalih od 1949. do 1983, i šest skulptura malog formata, za koje se još čekaju garancije naše vlade. Postavka „Henri Mur: Grafike i skulpture“, u organizaciji Britanskog saveta u Crnoj Cori, prvi put je prošlog leta gostovala na Cetinju.
Ako do izložbe dođe, to će biti drugi susret Beograda sa delom poznatog britanskog skulptora. Ovaj put znatno skromnije nego 1955, kad se Mur jugoslovenskoj publici predstavio reprezentativnom izložbom u „Cvijeti Zuzorić“. Tada je to bio, kako u svojoj memoarskoj knjizi „Nojeva barka“ zapisuje Miodrag B. Protić: „Prvorazredni svetski događaj, u maloj beogradskoj sredini, koji je ohrabrio umetnički preporod i učvrstio slobode, osvojene 1950-1954.“.
To je, pre svega, bio susret dveju politika koje su znale da se kulturom najbolje i najlakše započinju komunikacije koje bi potom trebalo da se razvijaju i na ostalim planovima. Za kulturnu scenu FNR Jugoslavije, međutim, izložba je simbolično shvaćena kao „popuštanje dizgina“ socrealizma. U vajarskim delima Mur je ostavo vidan trag - ne toliko svojom stilom, već je „ohrabrio“ domaće stvaraoce na putu ka slobodnijoj, slobodnoj i apstraktnoj formi.
Izložbu je 1955. otvorio Marko Ristić u prisustvu Mura i njegove žene Irene (gotovo sva izložena dela - 21 skulptura, 14 maketa u bronzi, 40 crteža i 2 linoreza - bili su iz njene zbirke), mnoštvo umetnika, pisaca, studenata. Mur je tada obišao i atelje - majstorsku radionicu starog srpskog vajara Tome Rosandića i zadržao se sa njim u dužem razgovoru, a ostalo je zapisano da je na njega poseban utisak ostavilo delo Matije Vukovića. Konačno, Mur je i kasnije nastavio da održava stalne kontakte sa jugoslovenskim umetnicima - o tome je, u svom domu, govorio i političaru Marku Nikeziću.
Srpska akademija nauka i umetnosti izabrala je Henrija Mura 1975. godine za počasnog člana. Vest ga je obradovala, i to zadovoljstvo je uvek isticao u susretu sa posetiocima iz Beograda, a njegova skulptura ispred Muzeja savremene umetnosti je trag tog prijateljstva.
“DEKADENTNO“ DELO
Uprkos „fanfarama“ koje su pratile Murovu izložbu, zvanična kritika, odnosno tadašnji teoretičari - kreatori domaće likovne scene ostali su skeptični. Tada Narodni muzej nije smatrao zgodnim da u trenutku „preispitivanja“ prihvati nagovešteni poklon, jedno njegovo „dekadentno“ delo. Uz ovu beogradsku glupost dogodila se i zagrebačka nepristojnost: „Ideološki ‘zdrava’ majstorska trojka odbila je čak i da primi slavnog ‘dekadentnog’ kolegu.“
DOGOVOR UZ ČAJ
Za gostovanje „najpoznatijeg živog vajara sveta“ Henrija Mura 1955. u Beogradu najzaslužniji su bili savetnik naše ambasade u Britaniji Najdan Pašić i kulturni poslenik Stevan Majstorović (obojica dugogodišnji urednici NIN-a). Obišli su Murov atelje stotinak kilometara od Londona, gledali skulpture, pili čaj i predložili mu da organizuju izložbu u Jugoslaviji. On je to svesrdno prihvatio... Mur je tada izjavio:
„Poziv da posetim Jugoslaviju prihvatio sam s velikim veseljem. Moj prvi kontakt sa Srbijom datira još iz vremena Prvog svetskog rata, kada sam sa živim interesovanjem pratio ulogu Srba u tom ratu... Mi smo u Engleskoj čuli da se u Jugoslaviji stvara novi život i ja sam neobično zainteresovan da ga vidim...“
|
