|
|
 |
Snimaj kao što pišeš
izvor: evn 07.08. 2014
Koliko je književnost važna za snimanje filmova? Kako na veliko platno preneti magiju velikih romana? Da li je literatura koja se danas piše uopšte vredna filma? Ovo su samo neka od pitanja otvorena na ovogodišnjem hercegnovskom Filmskom festivalu.
Na inspirativnu temu "Literatura kao premisa filmskog stvaralaštva" razgovarali su za okruglim stolom dramski pisci Slobodan Šnajder, Abdulah Sidran i Stevan Koprivica, kao i reditelji Draško Đurović i Branko Baletić.
- Moji najbolji tekstovi, poput adaptacije romana "Tvrđava" velikog Meše Selimović, nalaze se u fioci - rekoa je Abdulah Sidran. - Opis lika koji Meša daje jednom rečenicom, meni je otvorio 15 filmskih scena, što je dragoceno, jer ti detalji koji piscu nisu okosnica mogu da posluže za neverovatan filmski zaplet. Ipak, teško da će se ikada od toga napraviti film.
Sidran se prisetio i perioda kada je u Parizu sa Emirom Kusturicom planirao da ekranizuje Andrićevu "Na Drini ćupriju".
- Imali smo potencijalnog finansijera iz velike francuske bankarske porodice koji je od mene tražio da napišem 10-15 stranica dramskog predloška, čime bih mu dokazao kako se može 500 godina fabule, obuhvaćenih romanom, staviti u tri sata filma - ispričao je slavni scenarista. - Uspeo sam to da uradim. Sećam se da je Žerar Depardje bio zamišljen u ulozi Boga, nekog ko će da moderira između plejade Andrićevih likova. Moguće je raditi na različite načine, ali je neophodan jedan oblik slobode da se interveniše i nadograđuje u interesu filmskog dela. Scenarista mora naći načine i osvojiti pravo da deluje preko ograničenja koje podrazumeva autorstvo u strogom smislu reči.
Prema mišljenju Stevana Koprivice, savremena regionalna literatura nema više "pisce od gabarita" kakvi su bili Pekić, Selimović ili Andrić. On smatra da se može govoriti ne samo o krizi autorstva u romanesknoj literaturi, nego i o krizi literature uopšte, pa i u odnosu na film.
- Apsurdno, ili ne, tek svetsku literaturu danas baštini Holivud, koji to čini više nego evropski ili naš domaći film - smatra Koprivica, podsećajući na to da su biseri epske fantastike u holivudskoj produkciji, nastali na literarnom predlošku velikog Tolkina, a da su nagrađivana braća Koen, jedan od svojih najboljih filmova uradili po romanu - "Nema zemlje za starca".
O "brakovima" između filma i literature govorio je Slobodan Šnajder, podsetivši da je postojalo doba kada su ti odnosi bili bolji i kada su transferi između medija bili normalna stvar:
- Da bi taj odnos funkcionisao treba imati dobrog specijalistu za te veze, scenaristu, ali danas zanat scenariste nažalost izumire - zaključuje Šnajder.
STRADANjE MISLI
Snaga Slobodana Šnajdera i Abdulaha Sidrana je u jasno iskazanom stavu i velikom poznavanju zakona dramaturgije - uveren je Branko Baletić. - Danas se pojavila nova tehnologija, a u brzini stvaranja izgubila se osnovna misao i suština scenarističkog zanata. Reditelji i producenti pokušavaju da sa malo novca naprave film ili predstavu, a tu uvek strada misao. Kako vreme odmiče, sve više postajem svestan da nikada nećemo moći da ekranizujemo velikog Mihaila Lalića, o Njegošu da ne govorimo.
|
|
