|
Ekonomija Srbije ne može da napreduje, iako formalno ima potencijal, dok god se država ne obračuna sa korupcijom, rekli su sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE).
Poslednji udarac na očekivanja vlast i građani doživeli su početkom oktobra kada je nakon razočaravajućih rezultata srpske industrije Svetska banka saopštila da će Srbija teško dostići planirani nivo privrednog rasta.
"To je otprilike kao život sa svekrvom. Svi se prave ludi, svako gura svoje interese, i niko neće da zapara da se menjaju neke stvari", slikovito je opisao Milan Knežević, vlasnik beogradske konfekcije Modus, položaj privrednika u Srbiji.
Temeljne dugoročne reforme, kažu sagovornici RSE, ključ su za otvaranje vrata većem privrednom rastu koji i dalje stoji u džepu države.
"Sva kratkoročna rešenja uvek su dugoročni gubitak. Na žalost strategije razvoja nema, pravne sigurnosti nema, i onda je dobro što uopšte imamo bilo kakav rast", navodi Knežević.
Slabi rezultati srpske ekonomije u prvoj polovini ove godine, koja je dosegla rast od samo 2,8 odsto, bili su jedan od razloga zbog kojih je Svetska banka porast bruto društvenog proizvoda (BDP) Srbije do kraja 2019. procenila na najviše 3,3 odsto, umesto planiranih 3,5 odsto.
Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke, kaže za RSE da je industrijska proizvodnja neočekivano podbacila.
"Očekuje se da doprinos industrije i poljoprivrede u ukupnom rastu u 2019. bude oko nula. Što se poljoprivrede tiče rezultati su pomešani, određene kulture su imale dobru sezonu ali druge nisu. Tako da se samo od uslužnih sektora očekuje da imaju pozitivni doprinos rastu", navodi Šestović.
Prema proceni Svetske banke, na loš domaći rezultat značajno je uticalo usporavanje svetske ekonomije, što se odrazilo na performanse glavnih trgovinskih partnera Srbije, pa je osetno pao izvoz u Italiju i Nemačku, kao i na tradicionalno bliska tržišta Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije, kaže za RSE da je ta državna institucija analizirala razloge zbog kojih Srbija već desetak godina kaska za istočnoevropskim zemljama.
"Glavni je manjak investicija u Srbiji, pre svega privatnih ali delom i državnih investicija. To je opet rezultat nedovoljno dobrog privrednog okruženja i neizvesnosti, odnosno slabe vladavine prava, slabih institucija i slabog sprovođenja ugovora", dodaje Altiparmakov.
Društveni proizvod Srbije, prema podacima Ministarstva finansija, je oko 45 milijardi evra, a rast BDP-a za 2020. projektovan je na oko četiri odsto, kako je procenila i Svetska banka.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za RSE da je za to potrebna štednja.
"Bezmalo trošimo sve ono što se proizvodi. Onaj ko hoće da raste treba da troši znatno manje od toga i da ostatak štedi za ulaganje da bi obezbedio razvoj na duži rok", ističe Madžar.
Zarađeno iz proizvodnje Srbija mahom troši na plate u javnom sektoru umesto, kako je procenio Fiskalni savet, na državne investicije, čiji rast je procenjen na 5,5 odsto BDP-a, najpre u nedostajuću osnovnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine.
To telo je, podseća Ljubomir Madžar, nedavno ekonometrijski dokazalo da Srbiju guši korupcija.
"Zbog bezakonja Srbija gubi jedan dobar procentni poen svoje stope rasta. Ako je mogla da bude nešto više od tri odsto, to znači da trećina stope rasta biva izgubljena zbog toga što je Srbija jako korumpirana zemlja", reči su Madžara.
Po njegovim rečima, srpska ekonomija jedna je od najsporije rastućih u regionu jer su bruto investicije u BDP-u sa 17 odsto porasle na maksimalno 20 odsto, što je osetno manje od ulaganja u susednim zemljama koja iznose od 23 do 25 odsto. Srbija, kako se pokazalo poslednjih decenija, uglavnom živi od energetike, poljoprivrede, koja je osetljiva kategorija jer ovde zavisi od vremenskih prilika, prehrambene i petrohemijske industrije i proizvodnje u smederevskoj Železari za koju je po prodaji kineskom Hestilu šef države Aleksandar Vučić rekao da će činiti jedan odsto BDP-a.
Dugoročni rast srpske ekonomije u narednih 20 godina Svetska banka procenila je na maksimalnih sedam odsto u slučaju da se institucije dovedu, na primer, na nivo nemačkih.
"To je više jedna akademska analiza koja treba da pokaže samo da je naš potencijal za rast veliki, i da je to moguće, ali da su za to potrebne sveobuhvatne reforme", kaže ekonomista Lazar Šestović.
Zbog velikih neizvesnosti Fiskalni savet konzervativno je predložio da se za iduću godinu računa sa stopom rasta od tri odsto.
"Kada čitavoj naciji dajete obećanja rasta od sedam odsto, koja su potpuno nerealna, onda ćete imati veoma turbulentno društveno okruženje kada se ta nerealna očekivanja ne ispune u sledećoj deceniji", smatra Nikola Altiparmakov.
Ekonomisti koji su govorili za RSE slažu se da su investicije iz privatnog sektora neophodne za brži razvoj.
Milan Knežević smatra da sve govori sadašnja struktura BDP-a.
"Mi nikada nećemo preći rast od četiri odsto. Inostrane investicije dolaze uz ogromne državne beneficije, veliko je zahvatanje iz domaće privrede, pravna nesigurnost je neverovatna, parafiskalni nameti su neizdrživi", kaže Knežević.
Ekonomista Ljubomir Madžar ne vidi skori napredak.
"Dok god narod politički odobrava progon onih koji su poslovno uspešni, i dok god političari to surovo i bezobzirno eksploatišu, pravog rešenja nema. To su dve strane jedne medalje", dodaje Madžar.
Svetska banka procenila je da su za Srbiju ključni nastavak reforme pravosuđa i državnih institucija, neefikasnih firmi u javnom sektoru, unapređenje finansijskog sektora, razvoj malih i srednjih preduzeća i lakša procedura u trgovini sa svetom.
Potpisan sporazum Srbije i Evroazijske unije o slobodnoj trgovini
Palmer: EU šalje lošu poruku Beogradu i Prištini
Srbija potpisuje Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom
Evropski parlament sumnja u „posvećenost Beograda evropskoj perspektivi”
Srbija nudi Folksvagenu bolje uslove nego druge zemlje zajedno
Hibridni rat dezinformacijama nad Balkanom
VOA: Predstavnički dom Kongresa SAD jednoglasno usvojio rezoluciju o braći Bitići
Altmajer: Srbija u regionu prednjači kao dobar primer
Iz budžeta Srbije za pet godina utajeno 462 miliona evra
Zapadni Balkan, EU i treći igrači
Medvedev u Beogradu: Rusija otvorena za dijalog sa EU, odnosi sa Srbijom kao primer
BIRODI: Za 45 odsto gradjana Srbije članstvo u EU najprihvatljiviji spoljno-politički prioritet
'Odustajanje od pregovora loš signal za Zapadni Balkan'
Za nezavisnost KiM samo 12,4 odsto građana
Mediji: Reciklaža municije i eksploziva ponovo u Srbiji
Beogradski bezbednosni forum, tema Evropa i Zapadni Balkan
|
