|
Zvezdino sjajno ovosezonsko putovanje Evroligom, započeto u Beogradu 13. oktobra, duelom protiv Darušafake, posle ukupno 30 stanica, od kojih su čak 16 bile uspešne, završeno je, nažalost, u petak u Istanbulu, porazom od istog rivala koji je u direktnom obračunu sa crveno-belima izvadio poslednju kartu za plej-of koji je bio, činilo se, toliko blizu Beograđanima poslednjih nedelja. Međutim, ostali rezultati, kao i istrošenost čete Dejana Radonjića ipak su uticali da stane na poslednjem koraku pre ulaska u društvo među osam najboljih u Evropi.
Darušafaka je već na startu pokazala na čemu će bazirati igru. Na čvrstoj odbrani, pa i po cenu nemalog broja faulova, kako bi unela nervozu u šut crveno-belih, nadgradila je napad u tranziciji koji se "vrteo" u trouglu Vilbekin - Vonamejker - Klajburn. Rezultat im je stigao "ekspresno", ne toliko zbog nepogrešive igre domaćina, koliko zbog u nekoliko navrata "nemirne" ruke na ziceru, pa je trener Dejan Radonjić brzo morao da traži tajm-aut, kako bi vratio smirenost.
Međutim, američki trio nije posustajao. U saradnji sa ostatkom ekipe, trudio se da što više izmori Zvezdinu spoljnu liniju oslabljenu neigranjem Stefana Jovića čiji izostanak može da se pokrije u regionalnom takmičenju, ali ne i na najvećoj evropskoj sceni. Bez njegovih upotrebljivih lopti, saigrači praktično nisu imali otvorene šuteve sa distance. I svi su, sem jednog, završavali na obruču, nebitno da li su bili iza ili ispred linije za tri poena, što je dodatno davalo snage Darušafaki da pojača i pritisak u reketu.
Trudila se Zvezda, kada je domaćinu bukvalno sve što je zamislio, polazilo za rukom, od neverovatno visokih procenata šuta (kod 34:18 više od 80 odsto za dva i skoro 50 odsto za tri), do kontrole vazduha iznad oba obruča, da pre svega, psihološki ne potone. I uspela je da se zadrži na nogama, posle prvog Dženkinsovog ujedno i timskog uspešnog pokušaja sa distance, a, kada je Dangubić sa penala, posle dugo vremena, spustio Zvezdu ispod dvocifrenog minusa, Vilbekin je smatrao da još nije vreme da neizvesnost uđe u arenu. Međutim, jeste Dženkins polovinom treće deonice.
Sa nekoliko uspešnih poteza vratio je samopouzdanje saigračima. Volters je, posle devet zajedničkih promašenih hitaca, pogodio prvu trojku. Kuzmić je sve više osvajao reket, a svi zajedno su počeli da dižu odbrambeni zid koji je postajao sve viši za rivala. Nije više američka legija stranaca u zelenim dresovima bila tako komforna. Sa svakim novim promašajem sve više im se u ruke uvlačila nervoza, a kod crveno-belih raslo samopouzdanje koje ih je u smiraj treće deonice dovelo na pokušaj do izjednačenja.
Ali, to kao da je bio makisimum crveno-belih. Sa tek jednim koliko-toliko ofanzivno raspoloženim visokim igračem, Kuzmićem, koga su počeli da opterećuju penali i novom serijom promašenih šuteva za tri poena (ukupno 16), dali su Vonamejkeru i društvu da uhvate dah, a zatim rutinski privedu meč kraju.
Crveno-beli nemaju razlog za zadovoljstvo izdanjem u Istanbulu, ali imaju mnogo razloga za ponos za sve urađeno ove godine u Evroligi, koju su, iako sa najmanjim budžetom, završili sa više od 50 odsto uspešnosti, što u premijernom izdanju novog formata, ipak, i, pored neodlaska među osam najboljih, predstavlja uspeh.
ČIČA DRAŽA U ISTANBULU
Bila je puna dvorana simpatizera Darušafake, ali ni igrači Crvene zvezde nisu bili sami. Nekolicina navijača crveno-belih zauzela je pozicije sat vremena pre početka meča. Odmah po ulasku razvili su zastavu sa četiri ocila, slikom generala Dragoljuba Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini za vreme Drugog svetskog rata, grb "delija" sa natpisom na staroslovenskoj ćirilici "Manhajm", jasno ukazući odakle su. Ipak, kasnije je transparent sklonjen.
PRIČAJ SRPSKI, DA TE CEO SVET RAZUME
Nije nikakva tajna da u Turskoj, po nekim podacima, živi čak oko devet miliona ljudi koji su ili rođeni ili su poreklom sa jugoslovenskih prostora. Priliku da se u ovo delimično uveri imala je i novinarska ekspedicija iz Srbije. Pri ulasku u "Folksvagen arenu", Adnan, jedan od momaka koji deli akreditacije, je odmah na pozdrav odgovorio:
- Ne pričajte na engleskom, poznajem srpski. Otac i majka su mi iz Pazara, ja sam rođen u Turskoj, ali imam ličnu kartu Crne Gore - objasnio je Adnan svoje poreklo.
MICIĆ UZ CRVENO-BELE
Iako je Vasa Micić u Crvenoj zvezdi proveo tek drugu polovinu prošle sezone, očigledno je stekao prijatelje za ceo život. Od letos članu Tofaša nije bilo teško da prevali oko 160 km kako bi, u društvu svog agenta, Miodraga Ražnatovića, gledao "dojučerašnje" saigrače u izuzetno važnom meču.
PROSIDBA ČIRLIDERSICE
Odavno se NBA tradicija prosidbi tokom utakmica uselila u evropske arene, ali događaj pola sata pred početak meča bio je nesvakidašnji. Zagrevanje čuvene čirliders grupe "Red foksis" iz Ukrajine, nezaobilazne na svim velikim košarkaškim skupovima, a od ove sezone i atrakicije na mečevima istanbulskog kluba, prekinuo je elegantno obučen momak i na kolenima zaprosio jednu od igračica. Iako vidno iznenađena, devojka je uzvratila sa "da" na njegovo ali i oduševljenje drugarica.
DARUŠAFAKA 78
CRVENA ZVEZDA 62
DVORANA: "Folksvagen arena". Gledalaca: 5.000. Sudije: Perez Perez (Španija), Latiševis (Letonija), Šemeš (Izrael).
DARUŠAFAKA: Vilbekin 16 (5 sk, 6 as), Jagmur, Batuk 3, Vonamejker 22, Klajburn 10, Ulubaj, Moerman 5, Aldemir, Anderson 6 (5 sk), Žižić 11 (8 sk), Bertans 5, Harangodi.
CRVENA ZVEZDA: Volters 3, Tompson 4, Dangubić 9, Mitrović 2, Lazić 2, Dobrić, Simonović 10, Rakićević, Dženkins 12, Gudurić 5, Kuzmić 14 (6 sk), Bjelica 1.
PO ČETVRTINAMA: 25:14, 18:18, 12:17, 23:13.
novosti.rs
|
