|
Protesti inicijative "Za zajedničku Makedoniju" se održavaju svakodnevno već šest nedelja, od trenutka kada su opozicioni Socijaldemokratski savez (SDSM) i partije Albanaca objavile da imaju većinu u parlamentu.
Demonstranti traže da se, kako navode, odbije tiranska platforma kojom se ugrožava unitarnost države i ide ka federalizaciji države. Njihovi stavovi, prema nadležnima, od početka se poklapaju sa vladajućom VMRO DPMNE, pa u poslednjih nekoliko dana oni traže i održavanje novih parlamentarnih izbora, te popis stanovništva.
Na protestima se može primetiti kako se učesnicima dele razni rekviziti, zastavice, marame, majice. Organizacija je dobra, svakog dana pred zgradom Sobranja se ređaju govornici, ozvučenje dobro funkcioniše.
U javnosti se postavlja pitanje na koji način se finasiraju svi ovi protesti, jer se stiče utisak da izdaci nisu tako mali.
Jedan od vođa inicijative "Za zajedničku Makedoniju" Bogdan Ilievski kaže da to uglavnom ide preko donacija od pojedinaca i firmi. Ipak, Ilievski ne može precizirati koliko donacija su do sada dobili i ko je izdvojio finansije za bolje organizovanje skupova.
Prema njegovim rečima, oni ne dobivaju konkretne sume novca, već je svaka donacija u formi poklona.
"Meni, na primer, donose majice. Kažu, hoćemo da doniramo majice. Ja im kažem da su dizajni na internetu. Oni izrade 500 do 1.000 majica i donose ih. Ne znam koja je vrednost toga, odakle bi znao", navodi Bogdan Ilievski.
Ilievski ističe da su svi rekviziti koji su korišćeni do sada na protestima, dobiveni na ovaj način.
Raniji član Državne komisije za borbu protiv korupcije Arif Musa kaže da ova inicijativa treba bar privremeno da se registruje, sa ciljem da oni koji doniraju dobiju porezne olakšice i da sve to ide zakonskim putem.
"Ako se oni do sada nisu registrovali kao društvo ili neki pravni subjekat, teško se može otkriti ko su finansijeri. Oni se mogu udružiti u inicijativu, ali takve troškove trebaju sami pokrivati. Ali ne može da ih kao subjekte finansiraju, ukoliko nisu registrovani", ističe Musa.
Musa naglašava da ako neko želi da finansira ovu inicijativu, može da to uradi iz svog džepa kao fizičko lice, a ne kao pravni subjekat.
Iz Uprave za javne prihode, na pitanje da li pojedinci ili firme mogu donirati iako inicijativa nije pravni subjekat, ističu da davanje i primanje donacija ili sponzorstva, kojima donator i primalac mogu da traže porezne podsticaje, su uređene Zakonom o donacijama i sponzorstvima u javnim delatnostima.
"Ukoliko postupak davanja i primanja donacije ili sponzorstva nije sprovedena u skladu sa Zakonom, onda on ne podleže poreznim podsticajima. Donacija ili sponzorstvo se davaju u ciljevima javnog interesa ili za podršku aktivnosti primaoca", navodi se u saopštenju Uprave, sa dopunom da Ministarstvo pravde odlučuje šta je u javnom interesu.
Od ove institucije se ne mogu dobiti informacije o tome koje su firme donirale novac, jer su podaci svakog poreskog obveznika tajni. Samo ukoliko firma ili građanin želi, može to podeliti sa javnošću, kažu u Upravi za javne prihode.
slobodnaevropa.org
|
