|
Poraz Partizanovih košarkaša u njihovoj utakmici sezone u kojoj su ostali bez finala ABA lige i ono malo nade da će se najesen vratiti u Evroligu, nije iznenađenje pre svega zbog toga što je Cedevita bolja kao tim i naročito u individualnim kvalitetima. Dolazak na pobedu od borbe za titulu svakako nije loš rezultat za klub koji je prethodnu sezonu završio brojem pobeda bliži ispadanju nego mestu u plej-ofu, ali to je i klub u kojem su tokom njegove zlatne ere 2001-2014 tvrdili da „realnost nije kategorija na koju se obazire”.
Ove sezone, skor „crno-belih” sa najjačim rivalima u regionu je 2-8 (Cedevita 1-4, Budućnost 0-2, Crvena zvezda 1:2 uključujući Kup „Koraća”). Prošle je bio 5-6 (Cedevita 1-1, Budućnost 1-1, Zvezda 3-4, računajući srpsku Superligu). A ovoga puta je imao praktično kompletnu ekipu još od priprema, dok je lane Džons zaigrao od osmog, Vilson od desetog, Murić od 14, Vilijams od 20. kola ABA lige, a Veličković stigao tek za domaće prvenstvo.
Ove sezone su pred Partizanom, u Fibinoj Ligi šampiona, pali i Bešiktaš i PAOK u Solunu. Ipak, turskom timu je beogradski meč, kao što je bio slučaj i sa Zvezdom u ABA ligi, bio samo stvar prestiža. A, pitanje je da li bi Hečer i drugovi slavili u Grčkoj, da ih umesto tradicionalne „paklene” atmosfere nije sačekalo zajedničko navijanje pristalica PAOK-a i Partizana do kraja meča. Otuda, čini se da je Partizan dobio samo jedan zbilja veliki meč, onaj protiv Cedevite u drugom susretu polufinala, košem dve sekunde pre kraja.
Trener Aleksandar Džikić je zadovoljan sezonom, ali kada kaže da se ona deli na deo do finalnog turnira Kupa i posle njega misleći na zdravstvene probleme koji su u Nišu desetkovali ekipu, pravi slab alibi. Za taj zaključak je dovoljno pogledati učinak najboljeg igrača Vilijama Hečera koji je bio najviše pogođen trovanjem: posle pauze je na četiri meča ABA lige imao prosek od 17 poena (u polufinalu 19, uz koš za pobedu), dok je u pet duela regionalnog takmičenja koji su prethodili odsustvu bio ispod deset pogodaka po meču. Uostalom, Cedevita je „majstoricu” odigrala bez svog najboljeg igrača Boutrajta koji se povredio na početku.
U suštini, Partizan je do sličnog epiloga verovatno mogao i sa drugačije koncipiranim timom, koji bi bez nekolicine starijih igrača čije se dovođenje pokazalo promašajima, i manje koštao. Ima i ironije u tome što je Partizanovu sezonu u kojoj je odustao od prepoznatljivog davanja šanse mlađima, praktično završio 17-godišnji bek Cedevite Džanan Musa sa 16 poena, koliko je Vanja Marinković dosegao samo u laganom meču sa MZT-om u drugom kolu.
Koliko je Partizan igrački stagnirao ove sezone, možda se najbolje i vidi iz statistike Partizanovog 20-godišnjeg beka, koji je u ABA ligi imao za deset odsto veću ukupnu „minutažu” nego prošle sezone, a „potrošio” tridesetak lopti manje. Posebna priča je to što od najtalentovanijeg igrača kojeg ima, Partizan „pravi” samo šutera za tri poena. Marinković je ove sezone šutnuo 87 „trojki” (odlična preciznost 41 %), a 59 puta za dva poena (letos u mladoj reprezentaciji koja je bila 11. u Evropi, bio prvi strelac spoljne linije sa 42 pokušaja za tri, a 22 za dva poena).
Koliko se isplati takav rad pokazalo se nedavno sa drugim produktom sopstvene škole Mihajlom Andrićem koji je u ABA ligi šutnuo 96 „trojki” (realizacija 41 % ), a tek 36 puta „za dva” (čak 72 %). U presudnim momentima revanša sa PAOK-om, kada je trebalo da se pouzda u svoj šut za tri poena, krenuo je „na ulaz” i izgubio loptu. Tvrdnja da ekipa više ide na šut za tri poena zbog manjka kvaliteta pod košem može da bude još samo jedan slab alibi.
Na kraju, interesantno je da je Partizan po prosečnom timskom indeksu korisnosti prošle sezone u ABA ligi bio peti, a ove je sa nešto većom valorizacijom – osmi.
politika.rs
|
