|
Banjaluka– Smrtna kazna još uvek postoji u odredbama Ustava Republike Srpske. I mada je odredba o smrtnoj kazni preživela namere njenog brisanja iz vrhovnog pravnog akta, straha da bi neko „u ime države” zaista mogao biti pogubljen – nema. Ta mogućnost je, ipak, samo teorijska. Akti koji su podređeni Ustavu RS takvu sankciju ne dopuštaju, a tužioci je i ne predlažu. Smrtna kazna nikad nije izrečena u RS, ali je njeno postojanje prepreka usklađivanju sa evropskim pravnim tekovinama.
Iz Brisela skreću pažnju vlastima u RS i BiH. „Ustav RS uključuje proviziju o smrtnoj kazni, što je kršenje evropskih standarda, a zemlja još nije usvojila nacionalni mehanizam prevencije protiv mučenja i zlostavljanja”h, navedeno je u mišljenju Evropske komisije o kandidaturi BiH za članstvo u EU. Mediji podsećaju na to da jedino Belorusija još sprovodi smrtne kazne, a da je Rusija od 1999. uvela moratorijum na njih.
Smrtna kazna postojala je i u bivšoj Jugoslaviji. Poslednja takva sankcija, kada je reč o BiH izvršena je 1975. nad pružnim radnikom koji je hladnokrvno ubio sina. U vreme Jugoslavije takve kazne izricane su uglavnom za zločine nad decom.
U Srpskoj su odavno spremni da izreknu smrtnu presudu ovoj odredbi Ustava jer politički predstavnici tri konstitutivna naroda kažu da su za njeno ukidanje. Ali kao što je to uobičajeno za BiH, stvari se uvek zakomplikuju.
Paket od 29 amandmana na Ustav RS još pre deset godina je usvojen u Skupštini RS. Jednim od tih amandmana brisana je smrtna kazna iz najvišeg akta Srpske. Do toga, međutim, nije došlo jer je za izmene Ustava RS, pored dvotrećinske većine u Skupštini RS, potrebna i saglasnost Veća naroda RS, gde je paket ustavne reforme – zaustavljen.
No, razlog zbog kog su bošnjački predstavnici srušili izmene Ustava RS, ne krije se u odredbama koje se tiču smrtne kazne. Bošnjacima su, naime, bili sporni drugi amandmani, a najpre onaj koji bi Banjaluku i na papiru proglasio glavnim gradom RS, što ona suštinski i jeste.
Da bi pristali na ustavno proglašenje Banjaluke glavnim gradom bošnjački predstavnici zauzvrat su tražili neke ustupke – vlastima neprihvatljive – u pogledu pozicioniranja svojih predstavnika u banjalučku gradsku skupštinu i druge institucije u RS. Tada se celi posao ustavne reforme zakovao. Po kuloarima se pominjalo i to da bošnjački predstavnici ustavnu reformu u RS vezuju za sudbinu ustavnih reformi na nivou BiH.
Advokat i član Odbora Skupštine RS za ustavna pitanja Milan Petković za naš list rekao je da postojanje smrtne kazne u praksi suštinski ne znači ništa, jer ona nije propisana Krivičnim zakonikom RS. „Hipotetički, to znači tek to da ako bi se nekada odlučili za izmene tog zakonika, postoji ustavni osnov za uvrštavanje smrtne kazne. Izmene Krivičnog zakonika RS ukinule su takvu sankciju pre petnaest godina. U praksi dakle, kao i da ne postoji”, kaže Petković. Dalje objašnjava da bi ako bude političke volje trebalo ići na ustavnu reformu u RS, a možda čak i doneti potpuno novi Ustav RS.
„U Skupštini RS postoji dvotrećinska većina, ali ostaje pitanje Veća naroda, gde je moguće pokrenuti mehanizam zaštite vitalnog interesa u slučaju izmena Ustava RS. Taj mehanizam se neretko koristi i oko onih pitanja oko kojih ne bi trebalo da bude bilo kakvog spora”, istakao je Petković.
Veće naroda RS je institucija koju je nametnuo visoki predstavnik u BiH pre bezmalo dve decenije, tačnije 2002. godine. Ta institucija daje stav o svim zakonima koje donosi Skupština RS. U slučaju da neki od četiri kluba u tom veću (bošnjački, srpski, hrvatski i ostali) potegnu pitanje zaštite vitalnog nacionalnog interesa na neki zakon ili odluku Skupštine RS, o tome odlučuje Ustavni sud RS. Izuzev ako je reč o izmenama Ustava RS, jer u slučaju da se tom poslu usprotivi neki klub iz Veća naroda celi posao biva zaustavljen i nije predviđena mogućnost da svoj stav daje Ustavni sud RS. Dakle, u slučaju izmene Ustava RS odluka Veća naroda RS je konačna.
Predstavnici vlasti u RS stoga krivicu za neusvajanje ustavne reforme a time i (ne) brisanje smrtne kazne iz Ustav RS isporučuju bošnjačkim partijama, ali i visokom predstavniku koji je „postavio preširoka ovlašćenja Veću naroda RS”, koja se, kako tvrde, prečesto zloupotrebljavaju i usporavaju zakonodavne aktivnosti u Srpskoj.
Zaštita ustavnog poretka RS ili Dodikov lov na političke neistomišljenike
Bosna postaje zemlja staraca
Dodikova politika dogovorena sa Vučićem?
Vlada RS u izveštaju za SB UN: SDA blokira formiranje Saveta ministara BiH
Dodik sa papom Franjom: „U Vatikanu sam u zvaničnoj poseti“/Džaferović: Dodik u Vatikanu nije u ime Predsedništva BiH
Bošnjaci optužuju Srbiju zbog rezervnog sastava policije RS
Koga plaši rezervni sastav policije Republike Srpske?
Dodik apeluje da se formiraju federalne vlasti u BiH
Nakon presude Karadžiću: Nestali ostaju bolno pitanje BiH
Koga obavezuje presuda Karadžiću?
|
