|
Banjaluka – To što se Srbija odredila kao vojno neutralna zemlja, istovetno pravcu koji je 2017. zacrtala i Narodna skupština RS, zbog čega bi za Srbe bila sporna vojna granica na Drini, glavni je razlog protivljenja zvaničnika u Banjaluci predlozima oko kojih već mesecima traju previranja između dva entiteta u pogledu nastavka integracija u NATO. Počelo je pre više od jedne decenije, kada je BiH poslala zahtev za aktivaciju Akcionog plana za članstvo (MAP) BiH u NATO.
Tek nedavno je NATO taj plan aktivirao, to jest prihvatio, ali da bi to u punom smislu zaživelo, potrebno je da u Sarajevu bude usvojen Godišnji nacionalni program (ANP), što bi dovelo do celovite aktivacije MAP-a, seta reformi i pravila, koji se smatra predvorjem za članstvo u zapadnoj vojno-političkoj alijansi. On ne podrazumeva i obavezno članstvo u NATO-u, najčešći su komentari upućenih u ovu tematiku.
Srpska, međutim, odbija da prihvati Godišnji nacionalni program (ANP) i upućuje mu mnoštvo primedaba. Najpre, čulo se kako se „ne zna ni ko je pisao” dokument koji je dospeo u Predsedništvo BiH. Godišnji nacionalni program je već nekoliko meseci više puta povlačen sa sednica Saveta ministara BiH. Takođe, sadržaj dokumenta je za Srpsku sporan jer, kako se tvrdi, sugeriše centralizaciju civilne zaštite i reformu policije. I sam naziv dokumenta je za Srpsku sporan, jer sadrži reč „nacionalni”, pa se navodi kako naziv prejudicira postojanje jedne nacije u BiH, čime se, kako tvrde, nipodaštava dejtonsko uređenje BiH od tri naroda i dva entiteta.
Sve to u RS je pobudilo još neke bojazni, uz odranije izneti stav protivljenja da je „NATO u percepciji građana RS vojni savez koji je bombardovao Srbe”. Naime, budući da se tvrdi da ni MAP – ni ANP kao deo tog programa – ne podrazumevaju i nužno članstvo u NATO-u, od lidera SDA Bakira Izetbegovića moglo se čuti da je spreman da prihvati redukovani program u kojem bi se navelo da članstva nema bez novog konsenzusa i „nekih kasnijih dogovora”.
U Banjaluci ipak izražavaju rezerve. „Ukoliko bi u BiH bio usvojen ANP, koji je mimo pravila stigao u Predsedništvo BiH, to bi moglo da bude opasno, jer bi NATO tako mogao da preskoči procedure, kao što je uradio u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori”, smatra stručnjak za bezbednost Predrag Ćeranić, prenose mediji u RS. Shodno tim rastegljivim kriterijumima, Ćeranić strahuje da NATO u nekom kratkom periodu od dobijanja plana može da dostavi odgovor u smislu: „Ispunili ste kriterijume i članstvo u NATO možete usvojiti u parlamentu.”
Kao mogući izlaz iz višemesečne krize, mediji su ranijih meseci spekulisali kako se razmatra kompromis da se ANP modifikuje, pa da se kao prihvatljiv oblik saradnje BiH s NATO uzme onaj kakav ima Srbija, to jest Individualni partnerski akcioni plan (IPAP), kom je BiH pristupila 2007. Ciklusi IPAP-a su dvogodišnji, a postojeća saradnja ističe u decembru, navodili su mediji, što ide u prilog stavovima iz Banjaluke, odakle ponavljaju da su spremni za saradnju s NATO, ali ne i za članstvo. U Sarajevu pak kažu da se BiH već opredelila za integracije u NATO, između ostalog i kroz Zakon o odbrani BiH, i da ne može jedan entitet zajedničkim organima nametati politiku koja je u nadležnosti cele zemlje. U Sarajevu takođe veruju da je članstvo u NATO-u najbolji garant bezbednosti za rovitu zemlju i da bi pripadnost najvećem vojnom bloku na svetu bio dobar signal investitorima.
Posle sednice Predsedništva BiH sa koje je povučen predlog ANP-a, a zasedanje tog tročlanog tela oko imenovanja mandatara nije ni održano, analitičari i mediji iznose ocene koje se kreću od pretpostavke da je time kupljeno vreme da se dođe do ma kakvog dogovora, do onih da je BiH na pragu nove krize.
Željko Komšić, hrvatski član Predsedništva BiH, koji je na dnevni red uvrstio ANP, povukao je taj predlog, obrazloživši da bi Dodik potegao veto, pa bi priča o ovom dokumentu bila eliminisana na duže vreme. Dodik posle sednice Predsedništva BiH kaže da se o „famoznom akcionom planu neće glasati u njegovom četvorogodišnjem mandatu”, rekavši potom kako veruje da će „dobiti još četiri godine”.
Bošnjačke partije mesecima uslovljavaju Banjaluku i zahtevaju da RS pristane na usvajanje ANP-a i njegovo slanje u Brisel, da bi zauzvrat prihvatili da Zoran Tegeltija (iz Dodikovog SNSD-a) dobije mandat da formira Savet ministara BiH, za koji su resori već načelno podeljeni između partija koje su pobedile na oktobarskim izborima.
Dodikovi razlozi i ustupanje prostora Rusiji
Elektroprivreda RS u zoni interesa Elektroprivrede Srbije
Dodik: Nema puta BiH u NATO, saradnja po ugledu na Srbiju
Nemački Mediji: BiH daleko od ulaska u EU
U Banjaluci arhiva sa ratnim dokumentima
Skupština RS podržala Dodikov veto na stopiranje gradnje Pelješkog mosta
Holandski vrhovni sud podržao delimičnu odgovornost Holandjana za Srebrenicu
Vojna neutralnost najbolja opcija za sve u BiH
Priština će neuspešno predsedavati SEECP, hvala Erdoganu
U Bratuncu skup povodom 27 godina od stradanja Srba u srednjem Podrinju
|
