|
Preko RFZO od početka godine otišlo je 350 dece na lečenje, a prošle godine blizu 700.
Za to je do sada izdvojeno 560 miliona dinara.
Preko Budžetskog fonda od kada je osnovan 165 zahteva za lečenje je odobreno, 293 uzorka je poslato na analizu u inostranstvo i 31 stručnjak je bio u zemlji.
Ima dovoljno novca za lečenje. Od početka godine potrošeno je 200 miliona dinara.
"Ove godine je otišao 21 pacijent na lečenje u inostranstvo. Poslato je 39 uzoraka na gensko i metaboličko ispitivanje i sedam inostranih stričnjaka je došlo kod nas i uradilo dragocene hirurške intervencije", rekao je prof. dr Vladislav Vukomanović, pedijatar-kardiolog iz Instituta za majku i dete.
Vukomanović dodaje da su najčešće indikacije za koje pacijenti odlaze u inostranstvo hematoonkološka oboljenja, ortopedska, transplantacija jetre, oboljenja očiju, retka oboljenja kod dece.
Nekada ni roditelji, ni lekari nemaju dovoljno informacija kako preko fondova na lečenje.
"Ovo je još jedan od načina kako kolege i javnost mogu da se detaljno informišu kako uputiti zahtev Fondu i ministarstvu zdravlja. Zaseda lekarska komisija i u roku od 7 dana, a najčešće i brže donose odluku koja je u preko 99 posto slučajeva pozitivna i dete ili odrasla osoba se upućuje u inostranstvo", naveo je Vukomanović.
Lečenje ne sme da bude eksperimentalno
Prema njegovim rečima, da bi se neko poslao na lečenje u inostranstvo neophodno je dostaviti konzilijarno mišljenje.
"Najmanje tri lekara iz referentne zdravstvene ustanove - koji vid lečenja se planira, gde se upućuje, okvirni trošak lečenja i datum prijema. Sve se to uz molbu prilaže Fondu i sekretaru. Onda se formira Veće i donosi se odluka", istakao je Vukomanović.
Lečenje, odnosno ono što se zahteva, ne sme da bude eksperimentalno.
"Eksperimentalni vid lečenja ne dolazi u obzir. Nedovoljno dobri rezultati lečenja, prema konzilijumu mogu da budu indikacija za upućivanje u inostranstvo. Od onsivanja 2014. godine u proseku se 45 dece šalje preko Fonda na lečenje u inostranstvo. Postoji lagani porast broja upućenih što može da govori o boljoj upućenosti i lekara i javnosti. Taj broj, sa druge strane, nije prevelik", naveo je Vukomanović.
Prema njegovim rečima veoma je važno da se bolesnik uputi na pravo mesto.
"Zato su RFZO i Budžetski fond prava mesta gde se daje ekspertsko mišljenje o tome", zaključio je Vukomanović.
U nedelju uveče i ponedeljak uveče će biti engleski stručnjaci u Tiršovoj gde će zajedno sa našim lekarima uraditi "živu" transplantaciju bubrega sa roditelja na dete. To je još jedan od načina da se naši stručnjaci usavršavaju da se pomogne pacijentima kojima je neophodna pomoć stranih stručnjaka.
Beograd jedina prestonica u Evropi bez prečistača otpadnih voda
Evropljani najveći „vakcinoskeptici“, opasnost od novih epidemija
Jeftinije telefoniranje u romingu od 1. jula
Puštena u rad prva 5G bazna stanica u Srbiji
U Srbiji se godišnje prečisti samo 16 odsto otpadnih voda
Radioaktivni gromobrani i dalje nad glavama građana
Srpski biznismeni su elektronski nepismeni
Roboti iz Srbije najbolji u „sakupljanju atoma“
Rizična kupovina suplemenata preko interneta
Neplodnost je obavezan uslov za surogat-materinstvo
Lideri u nauci odavno nas povezuju sa svetom/Svetski umovi dolaze u Beograd
|
