|
Epidemiolog Instituta za javno zdravlje Vojvodine Mioljub Ristić izjavio je da je na teritoriji Vojvodine i Južnobačkog okruga najveći obuhvat vakcinom protiv tuberkuloze od 98 do 100 odsto, a niži za hepatitis B i MMR vakcinu
Epidemiolog Instituta za javno zdravlje Vojvodine Mioljub Ristić izjavio je da je na teritoriji Vojvodine i Južnobačkog okruga najveći obuhvat vakcinom protiv tuberkuloze od 98 do 100 odsto, a niži za hepatitis B i MMR vakcinu.
"Kada govorimo o vakcini protiv hepatitisa B i MMR u 2016. godini zabeleženi su obuhvati za prvu dozu 90 odsto, a za drugu 91 odsto", naveo je Ristić.
On je istakao da se epidemije većih razmera mogu izbeći upravo vakcinisanjem i da je to najznačajnija preventivna mera.
Upozorava i da bi u Srbiji, ukoliko bi došlo do trenda smanjenja broja vakcinisanih, mogao da se desi rumunkski scenario gde postoji epidemija od 2016. godine, jer je obuhvat prvom dozom MMR vakcine bio 80, a drugom 50 odsto.
On je rekao i da je obuhvat vakcinom MMR u Vojvodini bio najniži 2015. godine, a da je 2016. zabeležen porast, ali da bi idealno bilo da je obuhvat 95 odsto, jer tada, ocenjuje, ne bi razmišljali o eventualnoj epidemiji.
"Ono što je dobro je to da rubni krajevi Vojvodine, južni Banat i severni krajevi Bačke, gde se u okolini dešavaju epidemije, beleže obuhvat vakcinacijom od preko 95 odsto, zato nemamo prodor većeg broja obolelih ka unutrašnjosti Vojvodine“, kazao Ristić.
Prema njegovim rečima, najveće posledice nevakcinisanja dece su, kada se govori o morbilama, komplikacije i to zapaljenje pluća.
"Amerikanci u svojim analazima istražuju koliko dece od neke bolesti bude hospitalizovano, kod koliko njih se jave komplikacije, koliko njih umre i oni su procenili da su, zbog toga što su vakcinisali decu MMR vakcinom, od 2000. do 2014. godine sprečili da umre 15, 6 miliona dece“, rekao je Ristić i dodao da od tog ne treba bolji argument za vakcinaciju.
Ristić ističe da epidemiolozi i pedijatri nikada nisu bili niti će biti pristalice kažnjavanja za nevakcinisanje, te dodaje da se oni trude da kroz edukaciju ukažu na značaj sprovođenja vakcinacije.
„Mislim da mera kažnjavanja roditelja koji nevakcinišu dete neće doneti neke rezultate, ali to je zakonska obaveza i moramo se toga pridržavati. Postoje zemlje u Evropi koje nemaju obaveznu vakcinaciju i to je istina, ali je istina i da one u kojima su vakcine bile neobavezne, nakon epidemije, postale su obavezne“, istakao je Ristić.
Najsvežiji primer je, kako je rekao, Italija, gde je od 2016. do 2017. godine 4.500 dece obolelo, a od toga troje je umrlo.
„Kada je registovan prvi slučaj smrtnog ishoda oni su uveli obaveznu vakcinaciju MMR vakcinom, a zašto bi mi čekali da nam se desi epidemija većih razmera pa da shvatimo da je obavezna vakcinacija poželjna? Ne treba da čekamo već da sprovodimo što je zakon propisao“, ukazao je Ristić.
Prema njegovim rečima, u Srbiji danas zahvaljujući vakcinama nemamo velike boginje, dečju paralizu, tetanus kod novorođenčadi.
„Te ali i mnoge druge zarazne bolesti protiv kojih se sprovode vakcine su svedene na pojedinačna javljanja. Te bolesti današnji roditelji uopšte nisu videli i zato oni samo uoče neželjene reakcije koje se jave posle vakcinacije, a koje su najčešće lokalnog i blagog tipa, nikako životno ugrožavajuće“, rekao je Ristić.
On je dodao da značajnu ulogu o navodnim neželjenim reakcijama ima i internet i dostupnost informacija o vakcinama, od kojih je većina, kako je naveo, netačna.
Kada je reč o neželjenim efektima MMR vakcine, Ristić kaže da u jednom od milion slučajeva može da se javi encefalitis.
„Kada se to prevede na populaciju u Vojvodini, to znači da treba da izvakcinišete 50 godina decu da bi se javio takav jedan slučaj. Međutim, ako posmatrate na nivou epidemije, rizik za pojavu zapaljenja mozga je hiljadu puta veći, što znači bolje se vakcinisati da ne bi došlo do epidemije“, istakao je Ristić.
On je ocenio da se trenutno ne samo naša zemlja nego i zemlje okruženja i ceo svet nalaze u fazi u kojoj sve ukazuje da može doći do epidemije većih razmera.
"Tada će stanovništvo shvatiti značaj vakcinacije i potisnuti sve poruke koje stižu protiv vakcina", istakao je Ristić.
On smatra da bi se vakcinisanjem što većeg broja građana došlo blizu cilja koji ima Svetska zdravstvena organizacija - da se bolesti koje nosi samo čovek iskorene, i da bi kao što je variola iskorenjena, bilo moguće iskoreniti i male boginje i zauške.
Prema najavama iz resornog ministarstva, kako je istakao, od 1. oktobra bi u primeni trebalo da se nađe kao obavezna i vakcina protiv bakterije streptokokus pneumonija ili pneumokoke, koja će štititi od upale srednjeg uha, bronihtisa, meningitisa, sepse, upale pluća.
“Naši pedijatri, čak i neki antivakcinisti, zalažu se za njeno uvođenje, čak su i oni svesni koji je njen značaj i ako znamo da je velika većina roditelja kupovala tu vakcinu iako ona nije obavezna, verujem da većina neće imati negativan stav prema njoj”, naveo je Ristić.
Ako nam ostanu ovakvi obuhvati vakcinacijom, ističe, oko nas mogu da se dešavaju epidemije i mi nećemo biti u opasnosti, ali ako nastavimo da ne slušamo struku, već da nam je internet lekar, upozorava, bićemo u problemu.
On je naveo da je poslednja registrovana epidemija u Vojvodini bila u junu u Sremu, među zdravstvenim radnicima Opšte bolnice Sremska Mitrovica, i to jer je jedna osoba boravila u Italiji, gde je epidemija bila u toku, pa je virus uvezen, te dodao da je ta priča završena sa šest obolelih.
Opada broj vakcinisane dece u Srbiji, ima li razloga za brigu?
Brnabić: IT sektor je veliki potencijal
Singapur ima najbrži intenret, Srbija 41. u svetu
"Zelena energija" iz atara Banata
Brži internet i to u svim školskim učionicama u Srbiji
Broj obolelih od tumora u Srbiji raste, ali nema epidemije
Drugog avgusta planeta ulazi u ekološki dug/ Plastične boce opasne kao klimatske promene
BiH prijeti ekološka katastrofa
Srbi vole mobilni, ali ne i internet
Racionalnom potrošnjom struje uštede i do 20%
Srbin vs Svetske banke
Srpski distributer video-igara postao vodeći provajder u Sloveniji
Konferencija „ IT bezbednost ‒ od standarda do rešenja”
Budućnost je u digitalnom marketingu
Aplikacija "FilterApp" već ima 2.000 aktivnih korisnika
Šta sve razvijaju srpski programeri
Teslin rođendan – Dan nauke u Srbiji
Balkan i EU, možemo li izaći iz rominga?
|
