|
Drugog avgusta planeta ulazi u ekološki dug
Dan ekološkog duga ove godine dolazi već 2. avgusta, najranije otkako se obavljaju merenja, saopštila je Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) 28. jula. Taj označava datum kada godišnja potražnja čovečanstva prema prirodi premašuje ono što Zemlja može da regeneriše u toj godini.
Taj datum se pomerio sa kraja septembra (mereno 1997. godine) na 2. avgust ove godine, najranije otkako je svet prvi put ušao u ekološki dug početkom 1970-ih. To znači da čovečanstvo trenutno koristi resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu, navodi se u saopštenju.
U njemu se takođe naglašava da na globalnom nivou troškovi prekomerne ekološke potrošnje postaju sve vidljiviji širom sveta, u obliku nestajanja šuma, suša, oskudice vode, erozije tla, gubitka biološke raznovrsnosti i nakupljanja ugljen-dioksida u atmosferi.
Prema Izveštaju WWF o stanju planete, objavljenom u oktobru prošle godine, sve zemlje u regionu žive iznad svojih prirodnih kapaciteta. To dokazuju i podaci GFN-a o ekološkom otisku, koji se mere u globalnim hektarima (ghe) što je jedinica za merenje ljudskih zahteva prema Zemlji (ekološki otisak) i sposobnosti Zemlje da im udovolji (biokapacitet).
Prema najnovijim podacima, Srbija troši resurse 1,82 planete. Njen ekološki otisak čine ugljen-dioksid (1,76 gha), obradive površine (0,75 gha), šumski proizvodi (0,48 gha), ribarstvo (0,03 gha), naseljena područja (0,06 gha) i pašnjaci (0,02 gha). Biokapacitet po stanovniku iznosi 1,58 gha, a ekološki otisak je 3,1 gha.
WWF u saopštenju navodi da bi na globalnom nivou pomeranjem Dana ekološkog duga za 4,5 dana unazad, do 2050. godine Zemlja mogla da se vrati u okvire biokapaciteta jedne planete.
Već je poznato daje ljudska potrošnja prvi put počela da premašuje kapacitete naše planete početkom '70- godina prošlog veka i od tada "dan prekoračenja" svake godine nastupa sve ranije, zbog rasta populacije i sve većih apetita čovečanstva.
Predsednik "Global futprint netvorka" Matis Vakernagel je još 2015. upozorio da je stanje dugoročno neodrživo i da je problem što se ništa ne čini da se ono promeni.
Njegova organizacija procenjuje da trenutno trošimo ono što bi bilo ekvivalent jedne i po Zemlje. Ako nastave istim tempom, ljudi će do 2030. trošiti ekvivalent dve planete.
Plastične boce opasne kao klimatske promene
U svetu se svaki minut kupi milion plastičnih boca a do 2021. taj broj će biti za 20% veći što će, upozoravaju aktivisti borbe za čistiju prirodnu sredinu, za posledicu imati ekološku krizu ozbiljnu poput klimatskih promena. Tražnja oko 20.000 plastičnih boca u sekundi u svetu biće rezultat rasta potrošnje flaširane vode i ekspanzije urbane kulture konzumiranja "usput" u Kini i azijsko-pacifičkom regionu.
Novi podaci koje je objavio britanski Gardijan ukazuju na sve veće korišćenje plastičnih boca i do kraja decenije prodavaće se više od 500 milijardi komada godišnje.
Na takvu tražnju, koja odgovara oko 20.000 plastičnih flaša u sekundi, uticaće sve veća želja za flaširanom vodom, kao i širenje zapadne, urbane kulture konzumiranja "usput" u Kini i azijsko-pacifičkom regionu.
U 2016. u svetu je prodato više pd 480 milijardi plastičnih boca prema oko 300 milijardi pre deset godina. Do 2021, prema procenama Euromonitor internacionala, očekuje se rast prodaje na 583,3 milijarde.
Činjenica je da se većina plastičnih boca za napitke i vodu pravi od polietilen tereflatata (Pet) koji se reciklira. Međutim, s obzirom da upotreba raste širom planete, potrebni su i sve veći napori da se te boce prikupe i recikliraju pre nego što odu u okeane.
Podaci pokazuju da je manje od polovine boca prodatih u 2016. sakupljeno za reciklažu a samo 7% od prikupljenih je prerađeno u nove flaše. Umesto prerade, većina plastičnih boca završila je na deponijama ili u okeanima.
Svake godine između 5 i 13 miliona tona plastike koja se baci u okeane progutaju ptice, ribe i druge vrste a do 2050. u okeanu će biti, gledano prema težini, više plastike nego ribe, procenjuju u Fondaciji Elen Makartur (Ellen MacArthur).
Stručnjaci upozoravaju da je deo toga već stigao do lanca ljudske ishrane.
Naučnici sa belgijskog Univerziteta Gent izračunali su da ljudi koji jedu hranu iz mora pojedu svake godine i do 11.000 sitnih komada plastike.
Istraživanje britanskog Univeziteta Plimut, objavljeno u avgustu 2016, pokazalo je da je u trećini britanskog ulova ribe nađena plastika.
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) zatražila je hitnu akciju ukazujući na sve veće bojazni za ljudsko zdravlje i bezbednost hrane.
Slavna jedriličarka Elen Makartur sada se zalaže za cirkularnu ekonomiju u kojoj se plastične boce ponovo koriste i recikliraju umesto da budu za jednokratnu upotrebu.
"Prelazak na pravu cirkularnu ekonomiju za plastiku predstavlja ogromnu priliku da se reši problem (bacanja plastike), uštede milijarde dolara a proizvodnja plastike odvoji od potrošnje fosilnog goriva", istakla je Makartur.
Hjugo Tagholm iz grupe Surferi protiv otpada kaže da su podaci uznemirujući. "Kriza zbog zagađenja plastikom je rival opasnosti od klimatskih promena jer zagađuje svaki prirodni sistem i sve veći broj organizama na planeti", smatra Tagholm.
"I dok je proizvodnja plastike za jednokratnu upotrebu dramatično porasla u poslednjih 20 godina, sistemi za zauzdavanje, kontrolu, ponovno korišćenje i recikliranje plastike nisu uspeli da održe korak", istakao je taj aktivista borbe za čistu prirodnu sredinu.
U Velikoj Britaniji svaki dan se upotrebi 38,5 miliona plastičnih flaša a od te količine se samo polovina reciklira dok više od 16 miliona završi na deponijama ili bude spaljeno ili bačeno u okeane.
"Proizvodnja plastike biće udvostručena u narednih 20 godina i učetvorostručena do 2050, tako da je vreme da se nešto preduzme", upozorio je Tagholm.
Koliko je problem ozbiljan, pokazuje i vest da su naučnici nedavno pronašli gotovo 18 tona plastike na jednom od najudaljenijih ostrva u Južnom Pacifiku.
Drugo istraživanje pokazalo je da su plastikom zagađene i udaljene arktičke plaže, iako tu živi malo ljudi.
Naučnici su upozorili i da su plastične boce i pakovanja zatrpale neke od najlepših britanskih plaža, kao i udaljene delove obale ugrožavajući živi svet.
Euromonitorovi podaci pokazuju da su najveći deo plastičnih boca one od vode za piće. Najzaslužnija za rast tražnje je Kina i kineska potrošnja flaširane vode čini gotovo četvrtinu svetske tražnje.
U 2015. potrošači u Kini kupili su 68,4 milijarde boca vode a u 2016. godini 73,8 milijardi. Prema stručnjacima, rast je posledica ubzane urbanizacije. Snažan rast beleži se i u Indiji i Indoneziji.
Vodeće kompanije u sektoru pića prednjače sa brojem plastičnih boca. Koka-kola troši više od 100 milijardi jednokratnih plastičnih boca godišnje ili 3.400 u sekundi, pokazala je analiza Grinpisa spovedena nakon što je kompanija odbila da javno objavi podatke o potrošnji plastike.
Plastične boce za piće inače mogu 100% da se prave od plastike koja se reciklira (RPet) i ekolozi traže od velikih kompanija da znatno povećaju upotrebu te vrste plastike za čiju je proizvodnju inače potrebno za 75% manje energije nego za klasične plastične boce.
Kompanije to međutim nerado čine iz estetskih razloga jer žele da svoje proizvode prodaju u sjajnoj, čistoj, lepšoj plastici.
BiH prijeti ekološka katastrofa
Srbi vole mobilni, ali ne i internet
Racionalnom potrošnjom struje uštede i do 20%
Srbin vs Svetske banke
Srpski distributer video-igara postao vodeći provajder u Sloveniji
Konferencija „ IT bezbednost ‒ od standarda do rešenja”
Budućnost je u digitalnom marketingu
Aplikacija "FilterApp" već ima 2.000 aktivnih korisnika
Šta sve razvijaju srpski programeri
Teslin rođendan – Dan nauke u Srbiji
Balkan i EU, možemo li izaći iz rominga?
|
