|
Odlazak Mladena Markova: Večni hroničar Banata
izvor: evn 14.01.2015.
Smrću Mladena Markova srpska književnost je izgubila jednog od poslednjih velikih proznih pisaca. Pisaca sposobnih da o ljudskoj sudbini uspešno pišu na vrlo malom prostoru, u okviru novinske priče, ali i da se njom bave sa epskim zamahom, u višetomnim romanima. Kao hroničar Banata i ravnice uopšte, Mladen Markov je snagom talenta i samoučke upornosti pokazao da se najviši umetnički rezultati u književnosti postižu kada se piše o onome što se najdublje oseća i najbolje poznaje - a ravnica i čovek ravnice, njegova sudbina pod zvezdama, u poslednjih nekoliko vekova, predstavljali su osnovno interesovanje ovog pisca.
Ako se osvrnemo prema Markovljevim pripovedačkim zbirkama, videćemo da se u "Banatskom vozu" bavio Drugim svetskim ratom i neposrednim potonjim vremenima, u "Žabljem skoku" su ga zanimali okupacija Banata i psihološki profili zločinaca, u "Srednjem zvonu" je pisao o tegobnim poratnim godinama banatskih sela i palanki, da bi u "Starcima na selu" govorio o različitim problemima civilnog života u miru i socijalističkoj utopiji. Pažljiviji čitalac će primetiti kako je u te četiri odlične pripovedačke zbirke Mladen Markov radoznalo istraživao raznovrsne pripovedačke oblike, ostajući veran svom realističkom književnom opredeljenju.
Ta spisateljska radoznalost i traženje pravog oblika naracije karakteristični su i za romane Mladena Markova, od početničke "Hronike o zaboravljenom selu" i mladalačkih kratkih romana "Likvidacija" i "Metrovka". Mera metrovke u prinudnom "otkupu" od banatskog seljaka, postala je centralni simbol i "Isterivanja boga", u kojem je glavni junak banatsko seljaštvo, a istinoljubiva i subjektivna rekonstrukcija seljačkih muka glavni piščev humanistički i umetnički cilj. U nekoliko prilika Mladen Markov je isticao da ga je veoma zanimao vremenski period između Kosovskog boja i Prvog srpskog ustanka, odnosno čudesni opstanak Srba na ovim prostorima, bez države i pravih saveznika, a kao odgovor takvoj zahtevnoj tematici nastao je, za mnoge najvažniji roman Mladena Markova, "Smutno vreme", opsežna lirski intonirana hronika tragičnog vremena. Nesklon etičkim kompromisima i istinoljubiv po svaku cenu, banatski pisac je dvotomni roman "Pasje groblje" ispisao s namerom da ispita i kritički izmeni vladajuću sliku o Drugom svetskom ratu, ne kloneći se ni patetike ni pristrasnosti.
Verovatno je najuspešniji roman Mladena Markova NIN-ovom nagradom ovenčani "Ukop oca", u kojem je pisac našao zgodan ugao da iz perspektive glavnog junaka, sa društvene margine, govori kako o kosovskim mukama savremene Srbije tako i o tranzicijskim vremenima i političkom nemoralu. Ova odlična knjiga pomalo je bacila senku na potonji piščev roman "Teskoba" koji se bavi savremenim banatskim selom, i prilikama u njemu, njegovim gašenjem i odumiranjem.
Putujući s Mladenom Markovom duž Srbije, na književnim promocijama, uvek i iznova sam prisustvovao sceni u kojoj stari pisac odlazi do polica sa knjigama i proverava kako izgledaju primerci njegovih zbirki priča i romana. To što su uvek bili raskupusani od mnogih ruku, jako ga je radovalo. Verovao je da je za pisca sud publike najvažniji.
Pesnik i hroničar ravnice Mladen Markov je bio pisac starog kova, čovek koji je nepoklebljivo verovao u etičke vrednosti, pa je tokom karijere često bio napadan i sleva i zdesna, braneći se, na sebi svojstven način, usamljenički hrabro i uporno, kao pravi Banaćanin.
Sada kada je otišao sa životne scene, postaje još jasnije koliki je bio njegov ulog na Banat i sudbinu Banata i koliki njegov umetnički obol u srpskoj književnosti. Ona je za njega bila svetinja iznad svih drugih.
|
