|
Rekonstrukcijom Narodnog muzeja bavilo se - sedam Ministara kulture
izvor: evn 23.12.2014.
Radovima na fasadi i spoljnim prozorima, minulog vikenda započela je obnova zgrade Narodnog muzeja na Trgu republike, a otvaranje renoviranog zdanja najavljeno je za 15. maj 2016. godine. Prema već usvojenom planu, uskoro će biti napravljen projekat sanacije i rekonstrukcije, a potom raspisan i tender za izvođače. Tokom radova eksponati se neće iseljavati, a u narednih godinu i po trebalo bi da se nadoknadi sve ono što je tokom više od decenije izgubljeno u gradnji našeg kulturnog Skadra na Bojani i stalna postavka, ponovo bude dostupna javnosti.
O neophodnosti da se za riznicu našeg nacionalnog blaga, koja čuva 400.000 vrednih arheoloških i umetničkih predmeta, obezbedi solidan dom, kakav priliči nacionalnom muzeju, govori se još od novembra 2001. Već naredne godine, tim povodom, premijer Zoran Đinđić organizuje donatorsku večeru, osniva se i Visoki odbor za rekonstrukciju, počinju pripremni radovi i snimanje stanja, a za glavnog arhitektu izabran je profesor dr Milan Rakočević. Njegov biro je 2005. završio idejno rešenje rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje. U međuvremenu, 2003. godine, zbog "katastrofalnih bezbedonosnih i mikroklimatskih uslova" muzej zatvara vrata za posetioce.
Rakočevićev projekat koji je 2006. usvojila Vlada Srbije na početku je izazvao polemike u stručnoj, ali i široj javnosti. Mogle su se čuti primedbe na smanjenje izložbenog prostora i kapaciteta depoa, na stepeništa i holove koji su "pojeli" veliki prostor, na ukidanje izlagačkog prostora Kabineta grafike, zatvaranje Centra za konzervaciju... Koplja su se posebno lomila oko staklene kupole na krovu zgrade, koja je po mnogima predstavljala skupo i neracionalno rešenje. Ekspertski tim, koji će potom 2010. dobiti zadatak od Ministarstva kulture da proceni održivost ovog projekta, ocenio je da ovakva konstrukcija, teška 60 tona, može čak i da poremeti statiku zgrade! Iste godine Rakočevićev projekat se ponovo našao pred Vladom, ali je ovoga puta odbačen, a Ministarstvo kulture raspisalo je konkurs za novo idejno rešenje.
Na ovaj konkurs pristigla su 62 rada, a od pet iz užeg izbora izabran je projekat Vladimira Lojanice i njegovog tima, za koji je žiri smatrao da je "najracionalniji i najbolje povezuje zahteve savremene muzeologije sa kućom koja je pod zaštitom kao spomenik kulture". Po ovoj zamisli u enterijer muzejske postavke bio bi uveden i ambijent kupole, koji je do sada bio prepoznatljiv samo spolja, a muzej bi se proširio i ispod Trga republike. I ova ideja širenja ispod površine zemlje izazvala je oprečna mišljenja: dok su je jedni podržavali kao efektnu i isplativu, drugi su smatrali da problem za njenu realizaciju mogu biti podzemne vode u ovom delu grada. Tek, iako izabran kao najbolje idejno rešenje, projekat arhitekte Lojanice, zbog nedostatka novca nikad nije završen, niti će biti realizovan.
Tokom višegodišnje agonije vezane za rekonstrukciju Narodnog muzeja u javnosti su se čule i mnoge druge ideje, koje su manje ili više podržane: da se u zgradu Predsedništva Srbije iseli umetnička zbirka, da se ceo muzej iseli u zgradu SIV-a, da se muzeju ustupi zgrada Doma Vojske, ili da se muzej proširi na Krsmanovića kuću u ulici Laze Pačua, preseli u zgradu Glavne pošte... U svim pokušajima da se nađe rešenje za ovaj Gordijev čvor, najmanje se pitala struka i zaposleni u muzeju. U ministarstvu na čijem je čelu Ivan Tasovac, sedmom koje se od 2001. bavi rekonstrukcijom zgrade na Trgu republike, tvrde da su, za posao u koji su upravo krenuli, prvo konsultovali domaćine kuće.
UGROŽEN OD 1979. GODINE
Zgradu na Trgu republike, Narodni muzej je dobio na korišćenje 1951, a prva stalna postavka je tu otvorena 23. maja 1952. godine. Zdanje je podignuto 1903. za potrebe Uprave fondova, a 1933. prošireno je i pretvoreno u Hipotekarnu banku. Sredinom šezdesetih godina izvedena je prva rekonstrukcija i modernizacija, a Republički komitet za prosvetu i kulturu u svojoj analizi zaštite kulturnih dobara od posebnog značaja je već 1979. proglasio Narodni muzej najugroženijom ustanovom u toj oblasti.
|
