|
20 godina Festivala autorskog filma
izvor: vecernje novosti 23.11.2014.
Projekcijom ruskog filma "Teatar Politbiro", kojoj je prisustvovao i reditelj Mihail Ptašuk, 14. novembra 1994. u Dvorani kulturnog centra Beograd počeo je prvi Festival autorskog filma "Pogled u svet".
Uzbudljiva istorija festivala koji će 26. novembra svečano obeležiti svoje jubilarno, 20. izdanje, koji je nastao "uprkos svemu", i tokom dve decenije svojom idejom postao mnogo više od same manifestacije, zabeležena je u monografiji "Pohvala ludosti: 20. godina Festivala autorskog filma". Na 180 stranica, uz obilje arhivskih fotografija, izveštaja iz novina i autorskih tekstova koje potpisuju publicista i filmolog Greg Dekjur Junior (napisao je glavni tekst, u kom iz ličnog ugla govori o razvoju festivala, njegovim počecima, preprekama i prikazanim filmovima), reditelj Srdan Golubović, predsednik Saveta FAF, Srđan Vučinić, direktor festivala, publicista Slobodan Aranđelović, knjiga predstavlja svojevrsni vremeplov koji nas vodi kroz autorski film, ali i ovdašnje kulturne i druge momente.
Prvi festival realizovan je u organizaciji "Jugoslavija filma", u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom, Britanskim savetom za kulturu, Gete institutom, kanadskom ambasadom u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom, direktor je bio Vojislav Vučinić, a umetnički direktor kritičar Slobodan Novaković.
- Ideja o "autorskom filmu", a on u sebi uvek nosi intelekt, osećajnost i moralni stav autora, bila je, u stvari, čežnja za jednim drugačijim svetom. Podsećanje na "teoriju autora", danas, nije puka estetička nostalgija ni sentimentalno podgrevanje emocija iz vremena koja su zauvek minula - naprotiv, to je težnja da živimo bolje, časnije i samosvesnije u svetu takvom kakav je, mnogo ružnijem, i da ga ponovo menjamo po svojoj ljudskoj meri. Evropska filmska tradicija, uključujući tu i ideju o "autorskom filmu" - kao jednoj od mogućnosti ostvarene slobode u ljudskom mišljenju i praksi - jedno je od onih humanističkih uporišta na kojima se, možda, može graditi i jedan novi, bolji svet, na razvalinama onog starog koje nas tako pritiskaju... Pogledi autora, okupljenih na Prvom međunarodnom festivalu autorskog filma u Beogradu, "Pogled u svet" - iz Kine i Novog Zelenda, Gruzije, Italije, Francuske, Kanade, SAD, Turkmenije, Belorusije, Nemačke, Izraela, Mađarske i Rusije, daju nadu da se se može stati na put nekoj novoj podeljenosti, kao i nekim novim dogmatskim i ideološkim pritiscima koji ponovo ugrožavaju ljudski duh i kreativnost. Beograd otvara vrata filmskim autorima, s kojim svetski film započinje svoj novi vek" - zapisao je 1994. filmski kritičar i reditelj Slobodan Novaković.
Taj festival, kako u svom tekstu podseća Srdan Golubović, nastao je u Srbiji i Beogradu pod sankcijama, u sredini izopštenoj od svih kulturnih i civilizacijskih događaja...
"Nažalost, devedesetih je Beograd bio zamračena kuća, u kojoj se memla uveliko nahvatala, vazduh ustajao, bez ikakvog kontakta sa svetom. I tada, u novembru 1994. održano je prvo izdanje Festivala autorskog filma. I čini mi se da nijedan festival ni pre ni posle toga nije već na samom začetku dobio publiku koju ima do dana današnjeg. Zato što je te godine značaj festivala bio mnogo veći i dublji od samog festivala. To prvo izdanje bilo je kao da je neko širom otvorio ogroman prozor na oronuloj kući, a svež vazduh koji je u tu kuću ušao doneo je dah novine, energiju i život svima nama koji smo već mislili da smo zauvek zaboravljeni i odsečeni od sveta. Festival autorskog filma bio je jedan od prvih kulturnih događaja koji je dokazao i pokazao da Beograd jeste svet...
Pored filmova koje je publika mogla da vidi na FAF-u tokom proteklih 19 godina (veliki deo pripada najznačajnijim i najnagrađivanijim ostvarenjima autora kao što su Žan-Lik Godar, Roman Polanski, Mihael Haneke, Abas Kjarostami, Paolo Sorentino, Fernando Trueba, Stiven Hentdžiz, Čen Kaig, Ašgar Farhadi, Ištvan Sabo, Ksavijer Dolan, Đanfranko Rosi, Sergej Paradžanov, Ema Dante, Gaspar Noe, Danis Tanović, Tsai Ming Liang...), podsećanja na goste iz sveta koji su dolazili u Beograd (među kojima su i Sofi Marso, Anamaria Marinca, Eran Kolirin, Ron Holovej, Elena Kota, Pablo Đorđeli, Džon Sanders, Mišel Rove, Kalin Peter Necer...), monografija podseća i na sve dobitnike glavne nagrade festivala, Gran prija "Aleksandar Saša Petrović".
"Dok gotovo svi prave vezu sa mejnstrimom, ovaj festival ima čistu i jasnu politiku negovanja ekstremnih autorskih vrednosti. Uostalom, tako je jedino moguće braniti ime Aleksandra Saše Petrovića koje nosi Gran pri ovog festivala. Saša je bio takva osoba, isključiv, radikalan, perfekcionista. Dakle, festival ima sve Sašine osobine", zapisao je reditelj Miloš Miša Radivojević.
SA MNOGO DUŠE I BOLA
Izdavač monografije su Festival autorskog filma i distributerska kuća "MegaKom film", a autori pratećih tekstova o festivalu od koga se uvek očekuju "novi, mali autorski filmovi sa mnogo duše, ponekad radikalni i neprijatni do bola" su Milan Vlajčić, Vojislav Vučinić, Nora Hop, Džon Sanders, Lordan Zafranović, Boro Drašković, Puriša Đorđević, Zvonimir Jurić, Miloš Radivojević, Draško Ređep, Saša Radojević, Slobodan Ivetić, Dragana Vukićević, Anđelka Vujović, Ana Milanović, Bojana Rnjak, Igor Stanković, Eran Kolirin, Tatjana Ristić.
STUDENTSKA I GRAĐANSKA PUBLIKA
Kakoje u svom tekstu podsetio kritičar Milan Vlajčić, FAF je nastao u vreme kad je Fest dve godine "snom mrtvijem spavao", a Holivud je uvek bio bitniji za Fest nego sve ostalo:
"Od tada FAF okuplja studentsku i građansku (koliko još ima pristojnih građanskih navika) publiku. Neki su zaboravili, a neki bogme nikad nisu ni doznali da je pojam filmskog autora uveo u kategorijalni aparat verovatno najznačajniji filmski
|
