|
Mala pravda na mala vrata
izvor: novosti online 16.12.2014.
Iznenadna odluka da se posle dvanaest godina vrati ime Ljubiše Jovanovića u šabački teatar tako što će Velika scena ubuduće nositi njegovo ime - posledica je duge i istrajne borbe kulturne javnosti koja se nije mirila sa neosnovanim, nedostojnim i bahatim "obračunom" lokalnih moćnika sa ugledom jednog od najznačajnijih glumaca prošlog veka. Velika scena je, dakle, mala pravda za čast umetnika, kao i same umetnosti. A ta mala pravda prošla je kroz mala vrata: u odluci i obrazloženju Upravnog odbora teatra, uz saglasnog aktuelnog šabačkog gradonačelnika, nijednom rečju se ne pominje da je Ljubiša Jovanović isti onaj čovek kojem su pre više od jedne decenije nepravedno "oduzeli" ime pozorišta, festival i nagradu s njegovim imenom. To potvrđuje i Vojislav Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, i dodaje da odluku, ipak, smatra činom izvinjenja:
- Pre dva meseca ponovo smo poslali gradonačelniku Šapca inicijativu, staru više od deset godina, da se vrati ime Ljubiše Jovanovića šabačkom teatru - kaže Brajović. - Nismo dobili nijedan odgovor koji bi potvrdio ili objasnio razloge zbog čega je njegovo ime skinuto. Dobili smo samo odgovor da će nam se javiti šef kabineta, ali ni to se nije desilo. Bio je to neki signal ili da zaziru, ili da ne znaju šta da rade.
Poznati glumac otkriva da je imao sreću da na početku karijere igra sa velikim Ljubišom Jovanovićem, i to upravo u anatemisanoj predstavi "Kad su cvetale tikve" na sceni JDP:
- Predstava je skinuta i to je bio jedan od najvećih udaraca slobodi stvaralaštva druge polovine 20. veka. Ljubišina rečenica u predstavi ("Ovi su gori nego Nemci") bila je, između ostalog, sporna i jedan od razloga zbog kojih je Tito govorio kako će se "tikvice nekom olupati o glavu"... Ljubiša je bio jedan od najsimpatičnijih ljudi koje sam sreo. Ogroman glumac, harizmatičan, od onih koji se ne mogu zaobići niti zaboraviti. Jedva smo čekali da se nađemo u njegovom društvu. Gledao sam sve njegove predstave u JDP, a i privatno je bio izuzetno drag i šarmantan. Odmeren i smiren, bio je od onih koji nikada ne presuđuju. Bez imalo arogancije ili nadmenosti, bez namere da ikom nameće autoritet. A mogao je.
Brajović podseća da je ukidanjem nagrade s imenom Ljubiše Jovanovića (koju je i sam dobio) oduzeto priznanje, i to ne samo laureatima već i onima koji bi ga tek stekli:
- Zato se zalažem da mu se sve vrati. I pozorište, i festival, i zlatni medaljon sa njegovim imenom. Jer, sve ono što je za njega vezano je dobro. Ali, nije to najvažnije. Radi se o čoveku na koga se bacilo toliko blata, a ne samo da sam ne može da se brani, nego nema ni potomaka koji bi to učinili. Zato je zadatak nas umetnika da se istina iznese na videlo. Sve što ima veze s glumačkim bardom ne sme da ima nikakvog dodira sa partijskim razmimoilaženjima niti da zavisi od onog ko je trenutno na vlasti u Šapcu.
Doajenu naše scene, Miši Janketiću, u dve predstave (Osvajači" i "Kad su cvetale tikve") Ljubiša Jovanović igrao je oca:
- Između nas stvorilo se divno prijateljstvo, van proba i predstava. Bio je jedan od najplemenitijih i najdobronamernijih ljudi koje sam upoznao u našoj glumačkoj branši. Odluka šabačke političke klike pre desetak godina nikome nije jasna. Stalež je bio zatečen i zapanjen tom odlukom, ostali smo bez daha. Ne verujući, propustili smo šansu da odmah, kolektivno, reagujemo na tu sramnu odluku. I šabačko pozorište bilo je zatečeno, ali je osim malih, sporadičnih protesta - odluka prošla. Na jaslama su Grada Šapca, zavise od njih kao i sva gradska pozorišta. Tako se desilo i sa "Tikvama". I najperfidnije je što su vlasti - kao što su nas u JDP naterali da sami skinemo "Tikve" - naterale i šabački teatar, koji je prvo odbio odluku, da je naknadno prihvati. Očigledno, ucenivši ih egzistencijom. Toliko bih ja o glumačkoj hrabrosti i nemoći. I još nešto: Ljubiša je bio član Kazališta narodnog oslobođenja, blizak političkom vrhu Jugoslavije, ali ga politika nikada nije interesovala. Niti je neku moć imao. Da jeste, učinio bi nešto i za "Tikve".
Janketić ističe da je svestan da ima mnogo glumaca koji su se rodili nakon što je Ljubiša otišao sa životne i umetničke scene i da ne znaju mnogo o njemu:
- Pravdam njihovu nezainteresovanost, ali tu se ne radi o podršci pojedincu već staležu. Svako od nas može doći u sličnu situaciju i zato moramo nešto da učinimo. Ako ništa drugo, da skinemo ljagu sa imena jednog velikog čoveka i umetnika. Moralni je stav vratiti dostojanstvo Ljubiši Jovanoviću. Dobio sam nagradu s njegovim imenom na koju sam veoma ponosan, izdvajam je u svojoj "nagradnoj biblioteci".
Povodom odluke da Velika scena ponese Ljubišino ime, Janketić kaže:
- Bolje da mu ništa nisu dali, da su ga ostavili tamo gde je, pa da neko drugi to uradi do kraja. On nije "rehabilitovan" čovek, ljaga je samo zakrpljena!
PREKRAJANjE ISTORIJE
UDUS je uputio i 2003. godine zahtev SO Šabac da se odluka o skidanju imena Ljubiše Jovanovića poništi i upozorilo "na svu pogubnost ravnodušnog odnosa prema pokušaju da se na necivilizovan, nekompetentan i neodgovoran način prekraja istorija našeg teatra“.
MIRA STUPICA: VELIKAN I ČASTAN ČOVEK
- Ljubiša Jovanović je čovek koji me je kao glumac, kao ljudsko biće, očarao zauvek. Bio je najdobrodušniji i najbolji čovek u pozorištu. I tu dobrotu delio je nesebično. Veliki glumački i životni teret nosio je na svojim širokim plećima, ne mršteći se. Pod njim je pre vremena i pao - kaže Mira Stupica, koja još jednom podseća da "pošto je Ljubiša mrtav i nema ko da ga brani, ostaje samo glumcima da zaštite ovog velikana i časnog čoveka".
|
