|
Povraćaj bioskopa „Beograd filma“: Igla u plastu sena
izvor: evn 22.12.2014.
Prva institucionalna akcija koja ima za cilj da povrati bar neki od 14 bioskopa „Beograd filma“ i eventualno ospori sumnjivu privatizaciju iz 2007, počeće odmah posle Nove godine, formiranjem Radne grupe u kojoj će biti predstavnici Tužilaštva Srbije, Ministarstva pravde, Privredne komore, Ministarstva kulture i informisanja, Sekretarijata za kulturu grada Beograda, Filmskog centra Srbije...
Akciju je započela Grupacija za kinematografiju pri Privrednoj komori Srbije, i kako za „Novosti“ kaže reditelj Srđan Dragojević, ona bi, uz dobru strategiju mogla da ima pozitivan ishod. Realna situacija, međutim, nije previše „ružičasta“, iako konačno rasvetljavanje skandaloznog slučaja od pre gotovo osam godina, kada je grad ostao bez bioskopa „Balkan“, „Odeon“, „Kozara“, „Jadran“, „Kosmaj“, „Zvezda“..., koji su pod zaštitom države kao arhitektonske građevine iz 19. veka i deo kulturne baštine, ali i istorije srpske kinematografije, uliva nadu. Samo otvaranje problema „Beograd Filma“, kako mnogi komentarišu, liči na ulazak u „Pandorinu kutiju“, zbog čega su razni predstavnici države proteklih godina izbegavali da otvore ovaj slučaj.
Jer, kako se i sada može čuti u javnosti, prodaja „Beograd filma“ urađena je po svim tadašnjim propisima i zakonima Agencije za privatizaciju, iako je biznismen Nikola Đivanović (u to vreme i visoki državni činovnik), za samo 9.200.000 evra kupio 14 bioskopa. Po tadašnjoj proceni, cena je trebalo da bude dvostruko veća, a prodaja je imala „blagoslov“ države - u vladi Vojislava Koštunice ministar finansija bio je Mlađan Dinkić (njemu se u javnosti, nezvanično, privatizacija „Beograd filma“ najčešće stavljala „na dušu“), ministar privrede bio je Predrag Bubalo, a ministar kulture Dragan Kojadinović.
Ugovorom sa Agencijom za privatizaciju Đivanović se obavezao da najmanje dve godine neće prodavati „Beograd film“, i da će nastaviti temeljnu delatnost bioskopa, ali je već 2008, po duplo višoj ceni, za 18.000.000 evra, Ivici Todoriću, vlasniku hrvatskog „Agrokora“ (i lanca hipermarketa „Idea“), preprodao pet bioskopa iz lanca „Beograd filma“. Ova činjenica obelodanjena je tek 2012. kada je u velikom požaru izgoreo bioskop „Kozara“. Ostatak bioskopa, Đivanović je, navodno, prodao sopstvenoj firmi sa Bahama, pa je osnivanjem novih, fiktivnih privrednih društava i pravnih lica izašao iz sistema kontrole.
Koliko je bioskopa danas u vlasništvu Đivanovića, a koliko je zaista prodato, prvo je što po rečima Ministra privrede Željka Sertića treba saznati:
- Mogućnost da se eventualno poništi privatizacija „Beograd filma“ mogla bi da bude u dokazu da je vlasnik izbegao ugovornu obavezu da najmanje dve godine temeljno održava delatnost bioskopa. Iako to deluje jednostavno, zapravo, vrlo je komplikovano, jer je on četrnaest bioskopa „podelio“ u 14 nezavisnih preduzeća sa sedištem u inostranstvu.
Kako ističe Srđan Dragojević, polazište Radne grupe biće da temeljno ispita sve eventualne nepravilnosti do kojih je došlo tokom dvogodišnje obaveze da se održava prikazivačka delatnost u bioskopima „Beograd filma“:
- Već sada imamo brojne indicije da je to održavanje delatnosti u velikoj meri bilo samo fiktivno, grupnim bioskopskim predstavama za radnike određenih preduzeća i sličnim metodama „kreativnog knjigovodstva“. Interesantno je da je predstavnik Agencije za privatizaciju na sednici Skupštinskog odbora za kulturu nedavno ponovio da su oni postupali po zakonu, proveravajući bilanse ovakvog Đivanovićevog održavanja delatnosti na papiru. Ali, nikome od njih nije palo na pamet da posete bioskope „Kozara“, „20. oktobar“, „Zvezda“, koji se nalaze na udaljenosti između pedeset i sto pedeset metara od njihovog sedišta, i da se sami uvere da su oni zatvoreni i zapušteni.
On smatra i da utvrđivanja koji su bioskopi izbegli sudbinu prodaje za hipermarket ili kockarnicu neće biti tako teško:
- Tužilaštvo koje je vodilo proces nakon kojeg je Đivanović završio u zatvoru, pružiće nam informacije koji još bioskopi nisu doživeli tužnu sudbinu. Zasada znamo da „Zvezda“ nije prodata, kao ni „20. oktobar“. Treba istražiti i šta se dogodilo sa „Jadranom“ i „Kozarom“, u čijem su vlasništvu dva najreprezentativnija bioskopa koja su nekada imala najveći broj posetilaca.
DOGOVOR SA TUŽILAŠTVOM
Tužilaštvo za privredni kriminal vodilo je postupak protiv Đivanovića 2010. zbog malverzacija u prodaji pet bioskopa, koja je oštetila „Beograd film“ za više od 4.000.000 evra, a budžet Srbije za 1.500.000 evra. Osuđen je na tri godine zatvora i obavezu da isplati 3.100.000 evra, ali je sa Tužilaštvom sklopio dogovor - pušten je iz pritvora, a kao jemstvo da će uplatiti novac upisao je hipoteku na nekretnine „Beograd filma“, u okviru koga su ostala tri bioskopa - „Zvezda“, „Jadran“ i „20. oktobar“.
SVI ZNAMO DA JE KRIMINAL, ALI...
Predsednik Grupacije za kinematografiju, Dragan Bjelogrlić, nije optimista kada je reč o rešavanju ove „loše privatizacije“.
- U Agenciji za privatizaciju potvrđeno je da je, pravno gledano, završeno sve što se tiče privatizacije beogradskih bioskopa, iako postoji niz nepravilnosti koje je Agencija olako prihvatila. Svi mi znamo da je ova privatizacija zločin. Ipak, to što mi znamo da je to kriminal, ne znači da se to može dokazati u našim zakonima - ocenio je Bjelogrlić.
|
