|
O izmenama zakona o kulturi bez resornog ministra i državnog sekretara
izvor: evn 06.12.2014.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi, koji je nadležno ministarstvo minule nedelje iznelo na javnu raspravu, dočekan je čitavom lavinom nezadovoljstva i primedaba. Nacionalni savet za kulturu, strukovna udruženja, ali i ugledni umetnici i kulturni poslenici izrazili su neslaganje i protest zbog ponuđenih rešenja koja smatraju lošim, pa i štetnim. Gotovo da nema oblasti u kulturi, smatraju, u kojoj ponuđeni propisi ne unose zbrku, a u nekima su se čak podvukle i materijalne greške. Tribinama u Novom Sadu, Nišu, a posebno Beogradu gde su se čule najglasnije primedbe, nisu prisustvovali ni ministar kulture ni državni sekretar, a po okončanju javne rasprave otvoreno je "elektronsko sanduče" za nove predloge. Ostaje da se vidi šta će od onoga što se ovih dana čulo biti usvojeno i sa kakvim će zakonskim tekstom ministarstvo izaći pred vladu...
- Bilo bi dobro da smo čuli od ministra ozbiljnije obrazloženje predloženih rešenja i šta će biti doprinos ovih izmena razvoju kulture u Srbiji - kaže za naš list Vesna Marjanović, predsednik skupštinskog odbora za kulturu. - Volela bih da čujem i razloge zbog kojih nisu prihvaćeni predlozi Nacionalnog saveta za kulturu na Nacrt zakona. Veoma je dramatično što se ovim predlogom položaj umetnika, naročito samostalnih, dovodi u još veću neizvesnost i razvlašćuje Nacionalni savet.
Među manjkavostima u ponuđenom tekstu, prema njenom mišljenju, jeste i predlog novog redosleda načela kulturnog razvoja, uz obrazloženje da se na taj način precizno postavljaju prioriteti:
- Tako je sloboda umetničkog izražavanja sa prvog pala na drugo mesto, a autonomija subjekata u kulturi sa drugog na daleko deseto mesto - objašnjava naša sagovornica. - Potpuno je nejasno zašto se izmena člana 10, koji se odnosi na finansiranje projekata u kulturi, poziva na Zakon o kontroli državne pomoći kad se ovim zakonom "uređuju opšti uslovi i postupak kontrole državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu, primenom načela tržišne ekonomije i podsticanja privrednog razvoja". Istina, državna pomoć je moguća za projekte u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, ali to nema nikakve veze sa godišnjim konkursima koje Ministarstvo raspisuje. Da li to znači da će konkursne komisije ubuduće dodeljivati sredstva za umetničke projekte - predstave, koncerte, filmove, poštujući načelo tržišne konkurencije kao osnovni kriterijum?
Ali, konačnu reč o ovom zakonu daće parlament
- smatra Vesna Marjanović. Odbor za kulturu i informisanje održaće posebnu sednicu na ovu temu po završetku roka za javnu raspravu - posle 15. decembra.
KREATIVNE INDUSTRIJE
Kao nedostatak ovog nacrta Vesna Marjanović ističe i to da je sa liste kulturnih delatnosti nestala kinematografija, a ostala digitalizacija. - U opšti interes u kulturi uvode se kreativne industrije, koje će imati pravo na budžetsko finansiranje, a ustanovama kulture od nacionalnog značaja oduzima se pravo na posebne podsticaje - zaključuje Vesna Marjanović.
UDUS: DRAMSKI UMETNICI, NE IZVOĐAČI
Skupština Udruženja dramskih umetnika Srbije, održana u petak u Beogradu, insistira da se u izmenama Zakona o kulturi njihova delatnost nazove pozorišna i filmska umetnost, kao i da se ne ukidaju takozvane nacionalne penzije. Ove zahteve uputiće Odboru za kulturu i Narodnoj skupštini, dogovoreno je posle diskusije u teatru "Bojan Stupica", u prisustvu oko 50 članova udruženja. Kako je objasnio predsednik UDUS-a Vojislav Brajović, Nacrt izmena i dopuna Zakona o kulturi predviđa za ovu profesiju termin izvođač, a njegove kolege smatraju da bi bilo prirodno da i zakon koristi taj pojam kao i Fakultet dramskih umetnosti.
ČALIJA: SVE NA POČETAK
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi ima isuviše manjkavosti da bi se mogao korigovati primedbama, sve i kad bi one bile usvojene - smatra Zoran Čalija, predsednik Upravnog odbora ULUS-a. - Mišljenje našeg UO, kao i Koordinacionog odbora umetničkih udruženja je da iznova treba pristupiti izradi tog dokumenta. Umetnici su ti koji su pozvani da definišu materiju ovog zakona, a ne pravnici koji ne znaju specifičnosti umetničkih profesija.
|
