|
Istorijski arhiv Beograda čuva lični fond Jovana Ćirilova
izvor: evn 23.11.2014.
U istorijskom arhivu Beograda već deset godina, posvećeno i sistematično, nedavno preminuli Jovan Ćirilov (1931-2014) pohranjivao je bogatu arhivsku građu za lični fond - dokumenta, prepisku, dnevnike s brojnih putovanja širom sveta, rokovnike, beležnice sa konkursa na kojima je bio član žirija, fotografije, pozorišne programe, knjige...
Zahvaljujući činjenici da je poput svega što je radio, na vreme mislio i o onome što će ostati iza njega, naša kultura dobiće bogat legat o jednom izuzetnom umetničkom životu, ali i o jednom vremenu.
Osnivač i umetnički direktor festivala Bitefa, dramaturg Ateljea 212, dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, erudita, poliglota, leksikograf, hroničar društva i teatra, pesnik, prevodilac - ostavio je 450 kutija građe, koja je u Arhiv počela da pristiže 2004. godine.
- Svi lični fondovi klasifikuju se po grupama: lična dokumenta stvaraoca fonda, imovinsko-pravna dokumenta, prepiska, ilustrativni materijal (fotografije koje oslikavaju društveni život, karijeru, rad u Bitefu, JDP, putovanja, porodične i privatne fotografije), a najobimniji deo građe Jovana Ćirilova su dokumenta delatnosti - objašnjava arhivista Isidora Stojanović. - Tu spada njegov celokupan rad, sve što je napisao. Književna dela, predgovori, rečnici, kolumne. Nešto je u rukopisu, nešto u štampanom izdanju. Izdvojili smo još jednu grupu njegove zaostavštine u kojoj su beleške, sitnice, lične stvari njegovih najbližih koje su za njega imale posebno emotivno značenje kao što je, na primer, majčina tašna ili umrlica.
Po rečima naše sagovornice, uz svaku fotografiju Ćirilov je pedantno zapisivao imena i datume, opis i istorijat događaja, primedbe, "doskočice", čak i raspoloženje u kojem je fotografija nastala. Ovakve beleške posebno su karakteristične za početke njegovog rada u JDP i putovanja u SSSR.
- Najzanimljivijim se čine dnevnici koje je vodio godinama. Poverio nam je dvadesetak takvih sveščica, notesa i rokovnika sa impresijama s putovanja, beležaka o predstavama koje je gledao - objašnjava Isidora Stojanović. - Najlični deo zaostavštine svakako je njegova intimna prepiska s ljudima za koje je emotivno bio vezan. Stotinak pisama iz raznih perioda života Jovana Ćirilova, biće takođe jednog dana dostupni javnosti.
Poznato je da je iza Ćirilova ostala izuzetno bogata lična biblioteka (sa više od deset hiljada knjiga), a oko petsto primeraka poklonjeno je Arhivu:
- Među njima su i neka retka izdanja. Najstarija knjiga je iz 1861. godine, "Mađari u Hervatskoj" Josipa Frojdenrajha. Mislim da je imao princip po kojem je izdvajao knjige za arhiv. Neke od njih je sam kupovao, neke dobijao sa posvetom, a naša želja je da u okviru fonda napravimo biblioteku Jovana Ćirilova. Inače, većina naslova je u vezi sa pozorištem, istorijatom i stvaralaštvom u teatru, dramska dela. Na srpskom, ali i engleskom, francuskom, ruskom, španskom, holandskom, bugarskom, slovenačkom, mađarskom jeziku.
Običaj Jovana Ćirlova bio je da svoje impresije o predstavama piše na marginama pozorišnih programa. Uglavnom o izvođenju i glumcima u njoj:
- Čuvao je sve. Ulaznice, pozivnice, afiše iz zemlje i inostranstva, akreditacije, propusnice, svaki detalj. Poverio nam je i svoje precizno vođene dnevne rasporede obaveza, ponekad ispisivane na poleđini kartonske ambalaže prehrambenih proizvoda. U Arhivu su se našle i značke, bedževi, čak i plastične crvene naočare s dočeka 2000. godine. Pojedine stvari je lično donosio, one kabastije mi smo sami preuzimali.
Na pitanje kakav je bio Jovan Ćirilov u ovoj specifičnoj "ulozi", Stojanovićeva otkriva:
- Divan i šarmantan sagovornik, izuzetno spreman na saradnju. Znao je šta treba raditi. Ostajali smo dugo u zajedničkom poslu, nažalost, nismo uspeli da sredimo sve fotografije, jer ih je oko dve hiljade. Stalno je sa sobom nosio foto-aparat, snimao sve događaje. Među mnogim interesantnim svedočanstvima s putovanja, izdvajaju se ona sa bivšom suprugom Majom Ćirilov. Kruzing brodom plovili su na relaciji Istanbul - Grčka - Bejrut, sedamdeset i neke godine... Zanimljive su i fotografije s puta u Finsku i Island, manji deo je slika iz detinjstva. Inače, poslednji put smo se sreli pre dve godine. Sećam se da sam mu rekla kako nam predstoji još puno posla, mnogo je fotografija, a on mi je uzvratio: "Vi hoćete da živim kao kornjača!" Pamtiću ga kao duhovitog čoveka, spremnog na šalu. Ali je i njegova šala uvek bila s merom. Da li će još nešto dospeti u Arhiv, još ne znamo. Tokom ove godine bio je još jedan prijem knjiga i fotografija i sada je u toku sređivanje tog materijala.
 |
PUSLICE STARIH DAMA
Tokom našeg razgovora, Istorijski arhiv Beograda posetila je i teatrolog Jelena Kovačević, arhivista i bibliotekar JDP, koja otkriva za naš list ustaljeni dnevni raspored svog omiljenog sagovornika i saradnika:
- Ćirilov je svakog jutra rano ustajao i počinjao da piše. Redovno, oko devet sati, čuo bi se telefonom s Marijom Crnobori koja ga je zvala "moj dobri Ćirilko". Oko podne je odlazio u direkciju Bitefa, gde je imao kancelariju. Tu je pravio planove, obavljao razgovore. Nije voleo mobilni telefon, najradije je primao pozive u direkciji. Tu su mu ponekad od starih porodičnih prijateljica stizale i upakovane puslice... Posle kancelarije, odlazio bi na ručak, a onda kući - da piše. Uveče je po pravilu, kad god je bio u Beogradu, posećivao predstave. I voleo je da se slika. Često bi dodavao aparat da neko zabeleži trenutak i društvo u kome se nalazio - kaže sa setom Jelena Kovačević.
|
