|
Svi prehrambeni proizvodi, od sredine juna, moraće da imaju nutritivnu deklaraciju na kojoj će biti navedeni podaci o nivou šećera, soli, masti i drugih vrednosti koje proizvod sadrži. Za robu koja je proizvedena, upakovana i deklarisana pre 15. juna, do kraja godine neće postojati takva obaveza. Ove novine predviđene su izmenama i dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.
Nova nutritivna deklaracija sadrži informacije o nivou šećera, soli, masti i drugih vrednosti proizvoda. Obavezni su i podaci o hranljivoj vrednosti, veličini porcije, kalorijama i preporučenom dnevnom unosu proizvoda.
Potrošači kažu da na ambalaži najčešće traže informacije o sastavu i isteku roka trajanja.
Proizvođači ne žele uvek da sve informacije o proizvodu stave na deklaraciju, a potrošačima je važan što veći broj podataka.
„Jasnije informacije na proizvodu koliko sadrži šećera, masti, koliko proteina, soli. Druga novina jeste novina u vezi sa odgovornošću. Ta odgovornost je proširena pre svega na maloprodajne objekte. I treća glavna novina odnosi se na sektor prerade mesa i ribarstva, odnosno definisani su slučajevi kada uz naziv proizvoda stoji da je nešto sa dodatkom vode, kada ta voda nije tehnološki opravdana“, objasnio je Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.
Potrošači više nisu neinformisani i žele da znaju šta kupuju.
„Prema podacima koje mi imamo svaki treći potrošač pažljivo čita deklaracije prilikom svakodnevne kupovine i trudi se da na osnovu tih informacija donese pravu odluku. Zato je važno da te informacije budu jasne, precizne kako bi kupac mogao da donese pravu odluku prilikom kupovine“, kaže Nikola Papak iz kompanije „Delez Srbija“.
U Srbiji raste broj hroničnih, nezaraznih bolesti povezanih sa ishranom, kažu stručnjaci.
„Nutritivna informacija je preduslov da potrošač može da napravi adekvatne izbore hrane i unapredi svoje zdravlje, a takođe da za novac kojim raspolaže kupi najkvalitetniji proizvod upravo čitajući koliko nutrijenata ima na 100 grama proizvoda ili po porciji proizvoda“, objasnila je dr Danica Zarić iz „Ihis nutricionizma“.
U Evropskoj uniji se od 2016. primenjuju nutritivne tablice. Iako još nemaju zakonsku obavezu, u Srbiji neke velike, uglavnom strane kompanije, već primenjuju takvo označavanje proizvoda.
Francuzi čitaju dva minuta dnevno, Estonci 13 a Srbi šest minuta
Nova pravila u osnovnim školama u RS: Nastava bez farmerki i pirsinga!
Kamenice kotorskog Bosanca
U Viminacijumu otkriven mauzolej iz trećeg veka
Spomenici kulture zarastaju u korov
U Srbiji za 10 godina odobreno 109 zahteva za azil
Balkanske zemlje najpodložnije lažnim vestima
Fudbalska groznica zvana - sličice
Čomski: Hrvati, Srbi, Bošnjaci, Crnogorci govore istim jezikom
Potrošačima mora sve da bude jasno
Novo PISA testiranje proveriće srpsko obrazovanje
Ima li pomeranje kazaljki i dobrih strana
Banke podstiču projekte hidro-centrala koji uništavaju reke Balkana
Istraživanje: Uspehom u osnovnoj školi nezadovoljno 44 odsto učenika, 12 odsto kaže da nisu srećni
|
