|
Dvorac Špicer, u Beočinu, jedan od najlepših u Vojvodini a koji se već deceniju i po urušava iako je zvanično pod zaštitom države, nije jedino kulturno dobro koje se tako vodi samo na papiru. Nažalost, u svakom ćošku Srbije spomenici od neprocenjivog istorijskog i kulturnog značaja masovno propadaju.
Jedno od najzanimljivijih takvih zdanja, formalno pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jeste crkva u selu Gorovič, opština Topola.
- Legenda kaže da se tu Karađorđe Petrović venčao sa Jelenom - objašnjava Tanja Vasojević, politikolog, koja sa grupom prijatelja koji su pokrenuli "trevel" blog "Trip in Srbija", obilazi našu zemlju, propagirajući njene lepote.
Prema tvrdnjama Gaja Pantelića Vodeničarevića, Karađorđevog prijatelja iz detinjstva, vožd je ukrao Jelenu iz obližnjeg sela Masloševa i venčao se ovde 1786. Tu je svratio i s vojskom kada je krenuo u prvi boj protiv turske vojske, na Rudniku. Crkva praktično svedoči o stvaranju dinastije Karađorđević i mogla bi, kada bi bila zaštićena i obnovljena, da zaokruži turističku rutu vezanu za jednu od dve srpske kraljevske porodice, primećuje Tanja Vasojević.
Medjutim, iako je proglašena nepokretnim kulturnim dobrom, konstantno propada. Nalazi se na seoskom groblju, nema krov, zarasla je u travu i nije valjano obeležena.
- Veruje se da se u njoj pričestio deo Lazareve vojske pred Kosovski boj, a gradnja se dovodi u vezu i sa despotom Stefanom Lazarevićem, koji ju je navodno sagradio na mestu gde je sanjao da mu je palo koplje pred Nikopoljsku bitku - kaže Tanja.
U jako lošem stanju je i rimska grobnica iz trećeg veka, u mestu Brestovik, nadomak Grocke, koja je takođe zaštićeni spomenik kulture od velikog značaja, tvrdi naša sagovornica:
- Pronađena je 1895. na privatnom posedu, kada je čovek sadio šljive. Meštani danas u njoj pale sveće i ostavljaju plastične slike svetaca, dok na zidovima opstojavaju rimske freske.
Grobnica je pripadala vlastelinskoj porodici, ali se veruje da su tu sahranjene mošti svetaca Ermila i Stratonika, koje je na smrt osudio Konstantinov zet, car Licinije. U njoj su prilikom arheoloških iskopavanja nađeni muški, ženski i dečji sarkofag.
U izuzetno lošem stanju je i benediktinska crkva Arača, kod Novog Miloševa, koja predstavlja kulturno-istorijski spomenik prvog reda. Romanička bazilika podignuta je oko 1230. i obnovljena 1370. zalaganjem kraljice Jelisavete Anžujske.
- Nekadašnja opatija nalazi se usred njive i sa magistralnog puta je teško vidljiva. Nijednom tablom nije obeležena, uprkos neizmernom značaju - kaže Tanja.
Araču je 1417. u posed dobio despot Stefan Lazarević, a u rukama despota Đurđa Brankovića završila je 1441. On je crkvu poklonio rođaku Pavlu Birinjiju. Turci su je spalili 1551. i od tada nije obnavljana, ni zaštićena.
Posebno dragocena je tvrđava Maglič, u Dolini jorgovana, poznata i kao Jerinin grad. U pitanju je srednjovekovno utvrđenje u Ibarskoj klisuri, za koje se veruje da ga je sagradio Uroš Prvi, da bi zaštitio prilaz Sopoćanima i Studenici. Posle Prvog svetskog rata izvršena je delimična sanacija tvrđave zahvaljujući prilozima i mobi naroda. Veći konzervatorski radovi rađeni su i osamdesetih, ali sa raspadom SFRJ prestali su pokušaji da se zaustavi propadanje.
Sredinom 2006. Maglič je privremeno zatvoren za posetioce zbog istrulelosti drvenih platformi u kulama, a u jesen 2010. najavljeno je da će Italija sa Gradom Kraljevom finansirati obnovu. Ipak, kaže naša sagovornica, stanje nije zadovoljavajuće:
- Do Magliča se dolazi rasklimanim drvenim mostom, pa onda zemljanom stazom. Usput smo sreli policajce koji su nas upozorili da kod utvrđenja ima puno zmija. Sve je zaraslo u korov i na mesto koje bi moglo da bude vrhunska turistička atrakcija danas dolaze samo avanturisti.
Napušten i zapušten je i srednjovekovni manastir Blagoveštenje, na kapijama Homolja, na ulazu u Gornjačku klisuru. Uklesan u stenu, nekada je bio isposnica obližnjeg manastira Gornjaka (današnje Ždrelo). Veruje se da ga je sagradio despot Stefan Lazarević, a u isposnici je boravio Sv. Grigorije Sinait Mlađi, koji je po nalogu kneza Lazara gradio Gornjak.
Polusrušen je i srednjovekovni manastir Namasija, iznad sela Zabrege, u Kanjonu Crnice, za čiju su gradnju, veruje se, zaslužni monasi sa Hilandara. I na ovom spomeniku kulture zidovi su oštećeni, a freske iz 15. veka poluisprane od kiša.
NA METI LOPOVA
Rimska carska palata, jedna od četiri izvan samog Rima je Šarkamen blizu Negotina. Pripadala je imperatoru Maksiminu Daji i potiče s kraja trećeg i početka četvrtog veka. Tokom arheoloških iskopavanja pronađena je grobnica sa ženskim ostacima, koji su verovatno pripadali carevoj majci i sestri imperatora Galerija. Pronađeno je i šest komada nakita, ali su lovci na blago grobnicu nastavili da urušavaju. Mada se ovaj lokalitet restauriše, kako kaže Tanja Vasojević , izuzetno je loše obeležen i godinama je bio izložen nebrizi.
RIMSKA LIVNICA KOD KUČEVA
Posebno je zanimljivo rimsko utvrđenje Krak Lu Jordan iz 3. veka, kod Kučeva, koje je svojevremeno bilo velika rimska livnica zlata i srebra, i centar metalurgije. Takođe spada u spomenike kulture od izuzetnog značaja. Ipak, teško je dostupno, na velikom usponu, prepunom šiblja. Obeleženo je na putu, pre uzbrdice, ali kada se znatiželjnici popnu, čekaju ih samo ostaci zidina zarasli u travu.
NADGROBNE PLOČE IZ 13. I 14. VEKA
Posebno zanimljiva lokacija je manastir Dići, u istoimenom selu kod Ljiga, gde se nalazi više od 200 nadgrobnih ploča iz 13. i 14. veka. Crkvu je sagradio vlastelin Vlgdrag, čelnik Kralja Stefana Uroša II Milutina, kao zadužbinu, i u njoj je sahranjen sa porodicom. Prilikom arheoloških radova otkrivena je i grobnica iz perioda 1500 - 1200 godina pre Hrista. Restauracija crkve započeta je pre četiri godine, ali ceo lokalitet i dalje nije valjano zaštićen.
novosti.rs
U Srbiji za 10 godina odobreno 109 zahteva za azil
Balkanske zemlje najpodložnije lažnim vestima
Fudbalska groznica zvana - sličice
Čomski: Hrvati, Srbi, Bošnjaci, Crnogorci govore istim jezikom
Potrošačima mora sve da bude jasno
Novo PISA testiranje proveriće srpsko obrazovanje
Ima li pomeranje kazaljki i dobrih strana
Banke podstiču projekte hidro-centrala koji uništavaju reke Balkana
Istraživanje: Uspehom u osnovnoj školi nezadovoljno 44 odsto učenika, 12 odsto kaže da nisu srećni
|
