|
EU budžet: Manje za siromašne regione, više za migrante/Aselborn traži isključenje Mađarske iz EU
izvor: agencije foto: 13.09.2016
EU budžet: Manje za siromašne regione, više za migrante
Države Evropske unije saglasile su se od iduće godine da smanje fondove za siromašne regione, koji su uglavnom na istoku kontinenta, a da povećaju izdvajanja za regulisanje migrantskih tokova i za podsticanje rasta.
Predlog Evropske komisije za povećanje fondova namenjenih za rešenje migrantske krize u budžetu za 2017. godinu dobio je podršku evropskih vlada, javlja Rojters.
To će značiti da se u odnosu na prethodnu godinu, za 25 odsto povećavaju izdvajanja za migracije i bezbednost. Budžet za migracije, zajedno sa troškovima jačanja spoljnih granica EU, preseljenjem azilanata i integracijom migranata, iznosiće 5,2 milijarde evra, a još 2,2 milijarde evra namenjeno je aktivnostima van Unije i usmerenim na uzroke migrantskog toka.
Evropske vlade su, takođe, podržale povećanje izdvajanja za devet odsto za projekte namenjene rastu i stvaranju radnih mesta, koja će tako dostići 19 milijardi evra.
Da bi se to kompenziralo, EU se saglasila da skreše neke druge troškove, pre svega one namenjene manje razvijenim regionima EU, koji će ostati "kraći" za 24 odsto.
Sve u svemu, dogovoreno je da budžet EU u 2017. bude manji 133,8 milijardi evra, što je za sedam odsto manje u odnosu na prethodni.
Aselborn traži isključenje Mađarske iz EU
Ministar spoljnih poslova Luksemburga smatra da Mađarsku treba privremeno ili čak trajno isključiti iz Evropske unije zbog stava prema izbeglicama i drugim pitanjima. On je istakao da je Orban doveo EU u nevolju jer ne poštuje vrednosti koje brani u inostranstvu i dodao da Mađarska danas "ne bi imala" šanse da uđe u EU. U međuvremenu se u Mađarskoj nepune tri nedelje pred referendum o predlogu Evropske komisije da se tražioci azila rasporede širom Unije zaratilo, ali plakatima. I dok vlada porukama sa bilborda i u medijima plaši Mađare migrantima, opozicija ismeva politiku i strahove zvanične Budimpešte.
Tri dana pred samit 27 lidera EU u Bratislavi, gde će se razgovarati o budućnosti Unije, Žan Aselborn (Jean Asselborn) je za nemački Velt (Die Welt) od 13. septembra rekao da EU ne može da toleriše kršenje fundamentalnih vrednosti.
"Svako ko podiže zidove kao Mađarska zbog onih koji beže od rata ili ko krši slobodu štampe i nezavisnost sudstva treba da bude isključen privremeno, ili čak zauvek ako je potrebno, iz EU", istakao je Aselborn dodajući da je to jedini način da se "sačuvaju kohezija i vrednosti Evropske unije", prenela je agencija AP.
U Mađarskoj, prema Aselbornovim rečima, izbeglice "tretiraju kao divlje životinje". On je dodao da je mađarski premijer Viktor Orban "doveo EU u nevolju" pokazujući svetu da kod kuće ne poštuje vrednosti koje brani u inostranstvu.
Aselborn, socijademokrata i ministar spoljnih poslova sa najdužim stažom u EU, istako je da EU neće pristati na "takav prekršaj".
On je rekao i da bi "bilo od pomoći" kada bi pravila EU mogla da se promene kako bi se omogućila suspenzija članice bez jednoglasne odluke.
Trenutno ne postoji klauzula koja bi dozvolila isključenje neke članice EU. Pravo glasa neke članice može da bude suspendovano u slučaju "ozbiljne i uporne povrede" vrednosti EU ali takva odluka zahteva jednoglasnost.
Kako je preneo EUObzerver, ministar spoljnih poslova Luksemburga je rekao i da Mađarska danas "ne bi imala" šanse da uđe u EU.
Aselborn je takođe osudio odluku Budimpešte da podigne ogradu na granici koja postaje "sve duža, viša i opasnija". On je upozorio da Mađarsku deli samo nekoliko koraka od davanja naređenja graničarima da pucaju dodajući da neko ko pokušava da smanji ogradu sada može da "očekuje najgore".
Rat posterima
U međvremenu u Mađarskoj traje "rat" posterima. Od kako je u februaru najavljen referendum, javni prostori i mediji preplavljeni su pitanjima i porukama mađarske vlade kao što su: "Da li si znao da su terorističke napade u Parizu izveli imigranti?", "Da li si znao da je gotovo milion imigranata stiglo u Evropi samo iz Libije?", "Da li si znao da je od početka migrantske krize povećano zlostavljanje žena u Evropi?" i "Da li si znao? Brisel planira da u Mađarsku doseli ceo jedan grad ilegalnih imigranata".
Mađari će 2. oktobra na referendumu odgovoriti na pitanje: "Da li želite da EU ima mandat da naloži obavezno naseljavanje građana koji nisu Mađari u Mađarskoj čak i bez odobrenja nacionalnog parlamenta?"
Referendumsko pitanje samo po sebi je toliko "politički nabijeno" da su ga opozicioni liberali izneli pred ustavni sud. Od toga međutim nije bilo ništa.
Vladin izvor je za mađarski dnevnik Nepsabadsag rekao da vladina referendumska kampanja košta deset miliona evra.
Kao odgovor na vladinu kampanju partija Pas sa dva repa, koja kroz šalu i ismevanje ukazuje na probleme u zemlji, prikupila je 100.000 evra za svoje postere i bilborde. Oni su izradili 27 verzija plakata koji stilom i sadržajem imitiraju vladine.
Na posterima partije Pas sa dva repa mogu se pročitati pitanja: "Da li si znao da je u Siriji rat?", "Da li si znao da drvo može da ti padne na glavu?", "Da li su znao da su 42 ljudi u Šomodskoj županiji u 16. veku napali medvedi?" i "Da li si znao da milion Mađara želi da emigrira u Evropu?".
"Ne možemo ništa da uradimo sa tim ljudima koji troše dane mrzeći migrante, ljudima koji su u svom životu verovatno videli više vanzemaljaca nego imigranata", rekao je za BBC lider partije Gergeli Kovač (Gergely Kovacs).
"Ono što možemo jeste da se obratimo milionima u Mađarskoj koji su uznemireni zbog vladine kampanje. Želimo da im pokažemo da nisu sami", dodao je Kovač.
U međuvremenu vlada zdušno brani i referendum i kampanju.
"Ne verujem da se zajednički osećaj može nazvati ksenofobijom", rekao je vladin portparol Zoltan Kovač. "Ljudi širom EU osećaju da je nešto pogrešno u vezi migracije. Ono što se dešava je van kontrole. Moramo da povratimo sposobnost da se zakon i red sprovode na granicama EU", dodao je portparol mađarske vlade.
Do sada je, kako se čini, vladina kampanja bila uspešna.
"U javnosti se može uočiti veliki pad simpatija prema migrantima i izbeglicama", kaže Andraš Pulai (Andras), direktor Pablikus instituta koji se bavi istraživanjem javnog mnjenja.
"Pre godinu dana dve trećine ispitanika su podržavale izbeglice i migrante a danas samo jedna trećina", istakao je Pulai.
Prema novom istraživanju, 53% anketiranih Mađara reklo je da će sigurno glasati 2. oktobra a 23% kaže da će verovatno.
Da bi referendum uspeo, na glasanje mora da izađe 50% birača. Od onih koji su rekli da će izaći na referendum, velika većina kaže da će zaokružiti ne.
Stranka Pas sa dva repa traži od Mađara da glasačke listiće učine nevažećim dok Socijalistička partija poziva na bojkot referenduma iako njeni lideri šalju zbunjujuće poruke.
Za bojkot se zalaže i više malih partija sa levice koje takođe spremaju svoju kampanju sa posterima.
Vladajuća partija Fides (Fidesz) i stranka ekstremne desnice Jobik (Jobbik) pozivaju građane da kažu ne obaveznim kvotama za izbeglice dok se mala Liberalna partija zalaže da Mađari glasaju za.
"Referendum će imati neizbežne pravne i političke posledice", istakao je vladin portparol i dodao: "Izlaznost je važna iz perspektive demokratije. To je odluka naroda koju želimo da znamo i stoga pozivamo ljude da učestvuju".
Na posterima partije Pas sa dva repa piše i: "Da li si znao? Počinioci u većini slučajeva korupcije su političari" i "Da li si znao? Tokom Olimpijade najveća opasnost mađarskim takmičarima pretila je od stranih rivala".
k
|
