|
Slovenija: Privedeni migranti i Srbi koji su im pomagali/Grčka demantuje da je tražila "plan B" za migrante/Zemlje odbacile predlog UN o raspodeli izbeglica
izvor: agencije foto: tanjug 04.08.2016
Slovenija: Privedeni migranti i Srbi koji su im pomagali
LJUBLJANA - Slovenačka policija je u blizini graničnog prelaza Obrežje otkrila i zadržala veći broj nelegalnih migranata koji su ušli u Sloveniju, kao i više državljana Srbije koji su im u tome pomagali, objavili su slovenački mediji pozivajući se na policijske izvore.
U blizini graničnog prelaza sa Hrvatskom, uhvaćeno je 10 turskih državljana, među kojima je i dvomesečna beba, kao i srpski državljanin koji im je pomagao u nelegalnom prelasku granice, prenosi HINA.
Istovremeno, na istom graničnom prelazu, prikom policijske kontrole, ispod teretnog vozila, pronađena su dva Avganistanca, takođe u pokušaju da nelegalno uđu u Sloveniju.
Slovenačka policija je otkrila četiri pomagača pri nelegalnom prelasku granice, državljana Srbije, od kojih je jedan 20-godišnjak vozač teretnog vozila.
Protiv njih će biti podneta krivična prijava, nakon čega će biti izvedeni pred istražnog sudiju koji će odlučiti o njihovom pritvoru do suđenja.
Grčka demantuje da je tražila "plan B" za migrante
ATINA - Grčki ministar za imigraciju Janis Muzalas demantovao je da je pozvao Evropsku uniju da osmisli rezervni plan za slučaj da Turska ne ispuni obaveze iz kontroverznog sporazuma sa Unijom, čiji je cilj bio smanjenje priliva migranata u Evropu.
Muzalas je tu vest demantovao samo nekoliko sati nakon što je nemački list "Bild" citirao njegovu izjavu: "Veoma smo zabrinuti. Potreban nam je plan B za svaki slučaj".
"Ministar demantuje 'Bildov' prevod njegovih komentara", navelo je grčko ministarstvo u saopštenju, preneo je AFP.
U saopštenju se ističe daje Muzalas, naime, juče rekao da je Grčka "posvećena sporazumu EU i Turske, koji zavisi i od podrške Unije i obaveze Turske da ga poštuje".
"Bild" se ovim povodom dosad nije oglasio.
Zbog svog geografskog položaja u blizini Turske, Grčka je postala ključna ulazna tačka za migrante koji žele da dođu do Evrope, a na vrhuncu evropske migrantske krize prošle godine je na grčka ostrva u Egejskom moru svakodnevno iz Turske stizalo na hiljade tražilaca azila.
Broj izbeglica koji stižu u Grčku je značajno pao nakon što je u martu postignut dogovor između EU i Turske, prema kojem je Ankara pristala da primi natrag sirijske migrante koji stignu u Grčku, u zamenu za milijarde evra pomoći i bezvizni režim za turske državljane.
Odnosi između Ankare i Zapada su se, međutim, pogoršali usled kritika velikih čistki koje je posle pokušaja puča u Turskoj preduzeo predsednik te zemlje Redžep Tajip Erdogan.
Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je u ponedeljak u intervjuu nemačkom listu "Frankfurter algemajne cajtung" izjavio da bi Ankara mogla da odustane od primene sporazuma ukoliko EU do oktobra ne ukine vize državljanima Turske, što je šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer nazvao "ucenom".
Zemlje odbacile predlog UN o raspodeli izbeglica
Članice UN odbile su predlog generalnog sekretara UN Ban Kimuna da svake godine prime najmanje 10% svetske populacije izbeglica kako bi, između ostalog, pomogle zemljama koje su prihvatile veliki broj izbeglica. Pitanje izbeglica i migracija biće razmotreno na samitu UN o izbeglicama i migracijama, prvom takvom skupu koji će se održati u okviru zasedanja Generalne skupštine UN na jesen.
Uﾠ nacrtu deklaracije samita koji će se održati 19. septembra u Njujorku, ne pominje se predlog o raspodeli odgovornosti, odnosno prijemu 10% od oko 20 miliona izbeglica u svetu, piše AFP.
Umesto toga zemlje su navele da će raditi "na postizanju globalnog dogovora o izbeglicama 2018" i da će paralelno s tim pokrenuti pregovore o migrantima, odnosno o sporazumu o "bezbednim, uređenim i regularnim migracijama".
Ban Kimun je u maju pozvao na postizanje globalnog dogovora o ravnomernoj podeli odgovornosti u do sada najvećoj migrantskoj krizi od Drugog svetskog rata. On je pozvao zemlje da uspostave međunarodni okvir za saradnju u oblasti migracija i da se 2018. organizuje konferencija o međunarodnim migracijama na kome će biti ozvaničen dogovor.
U deklaraciji za predstojeći samit o izbeglicama i migrantima nabrajaju se dalje dobre namere prema izbeglicama i migrantima: poštovanje ljudskih prava, borba protiv trgovine ljudima i ksenofobije, sa težištem na "skrivenim" problemima migrantske krize, i obećanja o finansijskoj podršci zemljama u koje izbeglice beže.
Pregovori o dokumentu su završeni 2. avgusta u Njujorku.
Savetnica generalnog sekretara UN za predstojeći samit Karen AbuZajid rekla je, međutim, da je vrlo zadovoljna postignutim. Ona je pozdravila to što će sledeće godine biti pokrenuti zasebni pregovori o sporazumu o migrantima.
Ukazala je i na "značajan doprinos" koje bi zemlje mogle najaviti na konferenciji o izbeglicama u Njujorku 20. septembra, bilo kroz prijem izbeglica ili druge vrste pomoći.
Tom konferencijom će predsedavati američki predsednik Barak Obama, a baviće se pre svega izbeglicama, dok će skup Generalne skupštine UN biti posvećen i izbeglicama i migrantima.
Organizacija za ljudska prava Amnesti internešenal (Amnesty International) je 3. avgusta ocenila da je ublažavenje teksta deklaracije "žalostan neuspeh" i "propuštena istorijska priliku".
AI je ranije kao zemlje koje bi mogle da podriju dogovor izdvojio grupu zemalja, uključujući Australiju, Kinu, Egipat, Indiju, Rusiju, Pakistan i Veliku Britaniju. Drugi aktivisti su ukazali i na ulogu SAD i EU u kojima postoje podele u vezi s tim pitanjem.
"Suočeni sa najtežom izbegličkom krizom u poslednjih 70 godina svetski lideri su odbili da preuzmu odgovornost", rekla je savetnica za pitanja izbeglica i migranata u AI Šarlot Filips.
"Oni su za kansije odložili ključne odluke dok se izbeglice dave u moru ili kopne u kampovima bez ikakve nade", dodala je ona.
Od početka godine 94.000 ljudi, uglavnom iz podsaharske Afrike prešlo je Sredozemno more u pokušaju da stignu do Evrope, podaci su Međunarodne organizacije za migracije.
Tom prilikom je stradalo više od 3.000 migranata što je 50% više u odnosu na isti period prošle godine.
U svetu je izbeglo ili raseljeno 65 miliona ljudi. Od tog broja 21 milion su izbeglice, tri miliona tražioci azila a 40 miliona raseljeni.
Više od polovine izbeglica boravi u Turskoj, Pakistanu, Libanu, Iranu, Etiopiji, Jordanu, Keniji i Ugandi, pokazuju podaci Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR).
Ukupan broj migranata u svetu, prema procenama UN, iznosi 244 miliona ljudi.
Devet zemalja - SAD, Britanija, Japan, Kuvajt, Švedska, Norveška, Danska i Holandija, zajedno EU daju 75% sredstava u budžetu UN za pomoć izbeglicama.
k
|
