|
Janša: Uz pomoć izbegličke krize žele da unište Sloveniju/Protest izbeglica na autoputu ka Makedoniji/"Merkelova mora reći: Ja to ne mogu sama!"/Uprkos apelu UN Grčka se sprema za deportaciju migranata
izvor: agencije foto: tanjug 24.03.2016
Janša: Uz pomoć izbegličke krize žele da unište Sloveniju
LJUBLJANA - Lider opozicione Slovenačke demokratske stranke Janez Janša izjavio je na mitingu konzervativnih pokreta i partija u Ljubljani da je izbeglička kriza deo plana za uništavanje Slovenije, navodeći da je slovenačka vlada "previše nesposobna" za tako nešto i da su krivi ljudi koji iz senke vuku konce.
Slovenačka agencija STA prenosi da je na današnjem mitingu pod nazivom "U odbranu Slovenije" kritikovana liberalna politika prema migraciji i upućen poziv da se više govori o potrebi očuvanja slovenačke kulture i načina života. Prema navodima medija bilo je prisutno oko 2.000, a prema organizatorima čak 10.000 ljudi koji traže zaustavljanje ilegalne migracije.
"Svedoci smo namernog pokušaja uništavanja Slovenije", rekao je bivši premijer Janša koji je ustvrdio i da se Slovenija nalazi "pod iznudom" vladajuće klase.
Po Janšinom mišljenju, izbeglička kriza je deo tog plana, "zato što će doneti nove glasače levim snagama koje žele da zadrže kontrolu nad zemljom".
Protest izbeglica na autoputu ka Makedoniji
SOLUN - Više od 200 izbeglica protestuje na autoputu koji povezuje Grčku i Makedoniju zahtevajući da Makedonija otvori granicu i dozvoli im da nastave put ka centralnoj i severnoj Evropi.
Protest se odvija na oko 17 kilometara od privremenog izbegličkog kampa u Idomeniju gde je oko 11.000 migranata zaglavljeno od kad je balkanska ruta zatvorena.
Demonstranti blokiraju kamione, ali ne i putnička vozila na putu ka Makedoniji, prenosi AP.
Ranije danas nekoliko desetina lokalnih žitelja protestovalo je na drugoj lokaciji dalje od Idomenija, zahtevajući da vlada zatvori kamp i preseli migrante u tranzitne centre u drugim delovima Grčke.
Više od 200 izbeglica protestuje na autoputu koji povezuje Grčku i Makedoniju zahtevajući da Makedonija otvori granicu i dozvoli im da nastave put ka centralnoj i severnoj Evropi. AP foto
"Merkelova mora reći: Ja to ne mogu sama!"
Na pitanje novinara šta bi savetovao kancelarki da je kojim slučajem njen politički savetnik, Bude odgovara da bi joj preporučio da javnosti uputi sledeću poruku: "Sa rečenicom 'mi to možemo' ja sam previše toga navalila na leđa tog 'mi-auditorijuma'. Ono što sam pri tome zaista mislila je 'ja to mogu'. I sad sam u jednoj vrlo nezgodnoj situaciji, zato što mi je potrebna pomoć društva. Ja to ne mogu sama."
Činjenicu da je tad u avgustu prošle godine mislila na sebe, a ne na čitavo društvo "Merkelova bi morala da komunicira javnosti", kaže Bude.
On se slaže sa pitanjem novinara da bi takva poruka kancelarke "još dodatno mogla da poveća osećaj nesigurnosti u nemačkom društvu", i da je to razlog što je ona neće izgovoriti.
Bavarski nedeljnik Fokus preuzima taj deo iz inače mnogo dužeg intervjua Velta i daje mu svoj naslov "Sociolog apeluje na Merkelovu: Recite već jednom tu rečenicu!"
"Nemačka humanitarna politika u izbegličkoj krizi je hvaljena od Ujedinjenih nacija. Ipak, mnogi Nemci su ljuti, jer imaju utisak da kancelarka Merkel njihove brige uopšte ne shvata ozbiljno", piše Fokus.
Šta bi morala napraviti Merkelova, kako bi preokrenula raspoloženje u aktuelnoj izbegličkoj krizi? Izgovoriti poruku koju joj je sastavio Bude, odgovara list.
"Mi to možemo" je verovatno najvažnija rečenica karijere Angele Merkel, komentariše Fokus. Njome su udareni temelji "kulture dobrodošlice" u Nemačkoj i u zemlju puštene stotine hiljada ljudi.
"Posledice tog migracionog talasa teško da su tog momenta bile predvidljive: Novogodišnja noć u Kelnu, uspon desnice, ljuti građani i posvađana Evropa - a sve je krenulo od 'mi to možemo'", piše Fokus, računajući s time, kao i Bude, da se ona neće javno suočiti sa svojom odgovornošću.
Hajnc Bude (1954) je sociolog kulture, profesor na Univerzitetu u Kaselu, autor brojnih knjiga i publikacija koje se bave principima društvene integracije i sociologijom emocija, pre svega ulogom emotivnih matrica u politici.
Uprkos apelu UN Grčka se sprema za deportaciju migranata
ATINA - Grčka nastavlja sa pripremama kako bi sledeće nedelje počela vraćanje migranata u Tursku, uprkos zabrinutosti Ujedinjenih nacija i organizacija za ljudska prava da bi Sirijcima mogla da bude ugrožena bezbednost i da ih Turska vraća u Siriju, prenosi AP.
Poslanici u Atini danas su, po skraćenom postupku, podržali nacrt zakona koji omogućava da deportacija počne u ponedeljak.
Nekoliko grckih zvaničnika koji su upućeni u plan, rekli su za AP da će deportacija početi sa ostrva Lezbos, a da će prvi deportovani biti migranti iz Avganistana, Pakistana i drugih zemalja čije zahteve za azil smatraju neprihvatljivim.
Ujedinjene Nacije zatražile su danas garancije za bezbednost pre vraćanja izbeglica u Tursku, u skladu dogovorom Turske i EU, uz upozorenje da se uslovi za migrante u Grčkoj pogoršavaju.
"Ovaj poziv je posledica ozbiljnih propusta Turske i Grčke", izjavila je portparol UN-a i komesar za izbeglice pri UNĆR-u Melisa Fleming na konferenciji za novinare u Ženevi .
Fleming je na konferenciji upozorila da su "uslovi na ostrvima Lezbos i Samos kritični podsetivši da je tamo u sinoćnim neredima izbodeno troje ljudi i da se situacija u lukama Pirej i Eidomeni pogoršava", prenosi Rojters.
Amnesti Internešnel je danas takođe optužio Tursku da je od januara nasilno vratila stotine sirijskih izbeglica nazad u Siriju.
Amnesti ovaj čin ocenjuje kao "fatalno kršenje" sporazuma Turske i EU, preneo je Rojters.
Istražitelji ove organizacvije tvrde da su na tursko-sirijskoj granici primetili da svaki dan iz Turske bude izbačeno oko 100 Sirijaca.
Advokatatska kancelarija Amnesti Internešnala je zabrinuta za prava azilanata i postavlja pitanje da li je Turska bezbedna zemlja za njih.
k
|
