 |
Mađarska spremna da digne ogradu i prema Rumuniji/Specijalci na granici Austrije/Tusk upozorio: Preostalo dva mjeseca da se spasi Šengen/ Stefanović: Potreban jasan stav Evrope o migrantskoj krizi
izvor: agencije foto: 20.01.2016
Mađarska spremna da digne ogradu i prema Rumuniji
Mađarska je spremna da podigne ogradu na granici sa Rumunijom već sutra ako migranti krenu tim putem umjesto preko Hrvatske, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Sijarto je rekao Rojtersu da su južne granice Evrope i dalje širom otvorene za stotine hiljada migranata sa Bliskog istoka i Afrike.
Prema njegovim riječima, potrebne su desetine hiljada policajaca i vojnika u zajedničkim evropskim snagama da suzbiju priliv izbjeglica na granicama Grčke na moru.
"Da sve ovo nije tragično, ja bih se rado smijao kada čujem evropske zvaničnike kako tvrde da je rješenje rasporediti stotine pripadnika Fronteksa. To nije slučaj. Ako Grčka nije voljna da učestvuje u takvom rješenju, onda moramo da razgovaramo sa Bugarima i Makedoncima", rekao je on.
Sijarto je rekao da je Mađarska sve pripremila za brzu gradnju ograde na granici sa Rumunijom, ukoliko se ukaže potreba.
"Spremni smo da je podignemo već sutra", rekao je on.
Austrija je najavila da će zabraniti ulaz migrantima, koji pokušavaju da dođu do Njemačke, a u sličnom tonu oglasila se i Slovenija. U tom slučaju Rumunija bi mogla postati "popularna" među migrantima, odakle se očekuje da bi išli prema Mađarskoj.
Specijalci na granici Austrije
Na graničnom prelazu Špilfeld ka Sloveniji od danas su počele da se primenjuju nove mere upravljanjaprelazom izbeglica u Austriju.
Pripadnici specijalne jedinice austrijske vojske pojačaće dosadašnih 435 vojnika koji se nalaze na jugu zemlje u "misiji" zaštite državne granice.
Time, kako je potvrdio general Karl Šmidseder počelo je testiranje novog sistema uređenog prelaska granice.
Oko 150 padobranaca i vojnih policajaca bataljona 25-te specijalne jedinice vojske podržaće policijske snage u Špilfeldu, a tako i zaštititi zelenu granicu.
"Ti vojnici su profesionalci, koji su prošli najbolju obuku i mogu i bez ograde da obezbede među", poručio je general.
Prema Šmidsederu novi režim upravljanja prelaskom granice predviđa da do 500 izbeglica bude detaljno kontrolisano i registrovano, kao i pretražen njihov prtljag.
U februaru trebalo bi ovaj sistem da se u potpunosti primenjuje, čime bi dnevni broj detaljno kontrolisanih mogao da dostigne i 11.000.
Slovenci će, kako je ukazao, tada talas izbeglica usmeravati samo na Špilfeld.
Iza granične linije, u pograničnom prostoru u Špilfeldu, planirano je uspostavljanje centara za prihvat, koji će biti pod nadzorom.
U njima treba da se identifikuju ekonomske izbeglice koje bi potom bile vraćane u Sloveniju.
Tusk upozorio: Preostalo dva mjeseca da se spasi Šengen
Evropskoj uniji preostala su dva mjeseca da stavi migracijsku krizu pod kontrolu ili će se suočiti s ukidanjem mnogo hvaljene Šengenske zone slobodnog putovanja, upozorio je u utorak predsjednik Evropskog vijeća Donald Tusk.
"Statistike tokom božićnog perioda nisu ohrabrujuće jer je više od 2.000 migranata svakodnevno stizalo u EU", poručio je Tusk poslanicima na plenarnom zasjedanju Evropskog parlamenta u francuskom gradu Strazburu, prenosi DPA.
"Samit EU 17. i 18. marta bit će posljednji momenat da uvidimo kako ta strategija funkcionira; ako ne, suočit ćemo se s teškim posljedicama kao što je propast Schengena", kazao je.
Dvadesetšest zemalja iz Šengenske zone dopuštaju svojim građanima da putuju širom bloka, bez pasoša ili graničnih kontrola.
Zona slobodnog putovanja na snazi je od 1985.
"Cijena nepostojanja Šengena je veoma visoka", poručio je predsjednik Evropske komisije Jean-Claude Juncker parlamentu, ukazujući na brojne prekogranične radnike i saobraćajne kompanije u Evropi.
Neke članice Šengena već su počele ponovo uvoditi unutrašnje granične kontrole u paničnom nastojanju da suzbiju priliv izbjeglica.
Više od milion migranata riskiralo je svoje živote u prošloj godini da se domogne Evrope, od kojih su mnogi bježali pred ratom u Siriji. Priliv je stvorio napetosti između evropskih zemalja i opteretio je lokalne resurse.
Stefanović: Potreban jasan stav Evrope o migrantskoj krizi
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je danas u Pragu da je za migrantsku krizu potreban jasan odgovor Evrope o tome kako će se postupati prema ekonomskim migrantima
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je danas u Pragu da je za migrantsku krizu potreban jasan odgovor Evrope o tome kako će se postupati prema ekonomskim migrantima, da li će se ti ljudi vraćati i na osnovu čega, da li će biti primljeni u Evropi i da li će im se odobravati azil.
Stefanović, koji učestvuje na ministarskom sastanku Višegradske grupe i zemalja na balkanskoj ruti, kazao je da je važno da svi partneri u EU, kao i zemlje u regionu, razumeju da pitanje migrantske krize nije nešto što samostalno može da reši bilo koja zemlja.
"Samo zajedničkom razmenom podataka spremnije ćemo dočekati proleće, kada se očekuje veći priliv migranata i pojačan migratorni talas. Srbija će, kao partnerska zemlja koja želi da pomogne, nastaviti da bude posvećena ovom pitanju, ali nam je važno da imamo jasne odgovore od Evrope i drugih partnera", kazao je je Stefanović, a saopšteno je iz njegovog kabineta.
On je ukazao da je sastanak Višegradske grupe, na kome se razgovara o migrantskoj krizi i položaju zemalja na balkanskoj ruti, važan za Srbiju zbog poboljšanja uslova registracije, pažljivije i bolje kontrole kako zbog migranata, tako i zbog bezbednosti građana Srbije.
Stefanović je kazao da potreban jasan stav Evrope o tome kako treba da postupati sa onima koji nemaju pravo na azil.
"Šta da radimo kada zemlje, koje su posle Srbije na migratornoj ruti, počnu da nam vraćaju ljude iz Maroka, Irana i drugih država, odnosno sve one koji neće dobiti azil u Evropi", dodao je Stefanović.
Srpski ministar policije je rekao da je Srbija, iako je samo zemlja kandidat za članstvo u EU, jasno pokazala da može da doprinese kontrolisanju i rešavanju migrantske krize, da želi da bude deo rešenja i da je spremna da snosi deo troškova, kao i da prihvati jedan deo migranata.
"Potrebne su nam konkretne smernice, jedinstvena migratorna politika i jasan stav da li su Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana prepušteni sopstvenim rešenjima ili imamo neku vrstu šire podrške. Srbija želi da bude timski igrač i da usaglasi svoju politiku sa evropskom politikom, jer mislimo da je to jedino moguće rešenje na duge staze", rekao je Stefanović.
Dodao je da je Srbija svesna da se Evropa i svet suočavaju sa najvećim izbegličkim talasom do sada.
Stefanović je rekao da se Srbija nalazi na jednoj od glavnih migratornih ruta i da snosi veliki deo tereta.
"Mi nismo krajnja destinacija, ali samo prošle godine u našoj zemlji registrovano je više od 600.000 migranata, dok je od početka 2016. godine do danas prošlo oko 35.000 ljudi", dodao je on.
Kako je naveo, neophodno je da se ubrza rad na jedinstvenoj registraciji svih migranata "jer je to važan proces ne samo za Srbiju, nego za sve države koje se nalaze na migratornim rutama".
Tokom dana, ministar Stefanović imao je bilateralne sastanke sa ministrima unutrašnjih poslova Republike Slovačke i Republike Češke Robertom Kalinjakom i Milanom Hovanecom.
k
|
