|
Slovenija: Uhapšeno osam ilegalnih migranata/Izbeglice nisu donele radikalizam u Nemačku/Evropske podele sve dublje
izvor: agencije foto: 18.08.2016
Slovenija: Uhapšeno osam ilegalnih migranata
U Sloveniji je uhapšeno osam ilegalnih migranata sa Bliskog istoka, koji su pokušali da pređu hrvatsko-slovenačku granicu na graničnom prelazu Dobova, saopštila je danas slovenačka policija.
Migranti su želeli da izbegnu graničnu kontrolu, javila je agencija STA.
Četvoro njih su iz Alžira, a po dvoje iz Maroka i Libije.
Slovenačka policija ih je predala hrvatskim vlastima, navodi se u saopštenju, prenosi STA.
Najnoviji podaci slovenačke policije pokazuju da je broj ilegalnih prelazaka migranata u porastu, pa je u prvih pet meseci ove godine bilo 244 takvih slučajeva, što je za 60,5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, navodi STA.
Izbeglice nisu donele radikalizam u Nemačku
Nemačka kancelarka Angela Merkel odbacila je tvrdnje da je izbeglički talas doneo islamski radikalizam u Nemačku.
Angela Merkel je izjavila da "Islamska država nije fenomen koji je došao sa izbeglicama, već je postojao i ranije", prenela je agencija DPA.
Ona je govorila u sredu uveče na političkom skupu u Meklenburgu-Zapadnoj Promenadiji, gde se vladajuća Hrišćansko-demokratska unija (CDU) suočava sa snažnom konkurencijom desničarske Alternative za Nemačku (AFD).
Izbori u saveznoj državi Meklenburgu-Zapadnoj Promenadiji biće održani 4. septembra.
Nemačka je podigla nivo bezbednosti posle serije terorističkih napada.
Evropske podele sve dublje
Izbeglička kriza i socijalni problemi nastali kao posledica finansijske krize u zoni evra stavili su evropski projekat pod pritisak bez presedana a populizam buja u mnogim članicama Evropske unije, od Mađarske, Poljske i Francuske, do Velike Britanije i Nemačke, upozoravaju iz Bertelsman fondacije. Ocenjuje se i da su izazovi pred zemljama OECD i EU značajno povećani, dok su mogućnosti za rešavanje problema smanjene. Ako žele da poboljšaju buduću održivost, zemlje OECD i EU, smatraju eksperti Bertelsmana, treba da se fokusiraju na jačanje saradnje i koordinaciju, kao i politiku čiji je cilj dugoročno rešenje a ne nacionalni izolacionizam.
Među zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) severna Evropa i dalje predvodi po indikatorima "održivog upravljanja", pokazao je godišnji izveštaj eminentnog nemačkog instituta objavljen 18. avgusta.
Zemlje su rangirane na osnovu 136 indikatora ekonomske, socijalne i ekološke održivosti. Najbolje rezultate beleže skandinavske zemlje i prva po "održivom upravljanju" je Švedska a slede Svajcarska i Nemačka.
Međutim, liderstvo nordijskih zemalja počelo je da slabi, upozoravaju istraživači. "Decenijama su te zemlje bile model jednakosti i jednakih prilika ali je poslednjih godina u Danskoj i Švedskoj disparitet prihoda znatno povećan", ukazuju iz Bertelsman fondacije.
Finska je npr. pala na rangiranju zbog slabosti tržišta rada. Sa stopom nezaposlenosti of 9,6%, ta zemlja je sada 30. među 41 zemljom OECD i EU. Kada je reč o nezaposlenosti mladih, Finska je još gora, na 33. mestu.
Krizom pogođene zemlje južne Evrope najgore su rangirane i Grčka je poslednja na listi, odnosno 41. Iako je finansijska i ekonomska kriza počela da popušta, socijalni problemi prouzrokovani godinama politike štednje i dalje su prisutni u velikoj meri.
"Stope dugotrajne nezaposlenosti i dečijeg siromaštva su dvocifrene u zemljama južne Evrope", i čini se da se situacija ne popravlja, navodi se u istraživanju.
U Španiji je stopa dečijeg siromaštva ponovo povećana, na alarmantnih 23%, upozorava se u studiji i navodi da je ta stopa u Finskoj samo 3,6%. Istovremeno je u Grčkoj danas siromašno svako peto dete.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Schulz) kaže da Evropska unija mora pod hitno da reaguje. "Činjenicu da se u Evropi otvara sve veći jaz u pravdi ne možemo pasivno da prihvatimo", rekao je Šulc za nemački magazin Fokus.
"Pod hitno moramo da uradimo nešto po pitanju ektremno velike nezaposlenosti mladih koja uništava naše društvo iznutra", istakao je Šulc, preneo je EurActiv.com.
Evropski projekat na testu
Međutim, pozivi na akciju nisu praćeni delima. "Podele u EU su sve veće i s obzirom na najveći priliv izbeglica od Drugog svetskog rata projekat evropske integracije je u opasnosti da propadne", ukazuju iz Bertelsmana.
"Švedska je, kao i Nemačka, dostigla limit kapaciteta za prijem nakon velikog priliva izbeglica", upozoravaju analitičari nemačke fondacije.
U izveštaju se kao zabrinjavajuća ocenjuje činjenica da iznalaženje političkih rešenja za brojne međunarodne izazove "postaje sve teže zbog narasle političke polarizacije u mnogim zemljama".
I dok se pitanja klimatskih promena, terorizama i migracija najbolje rešavaju na međunarodnom nivou, politički odgovori na nacionalnom nivou često nisu odgovarajući, čime se potkopavaju poverenje i legitimitet nacionalnih vlada. To za posledicu ima dolazak na vlast "tvrdih" političkih partija u zemljama poput Mađarske i Poljske, kao i eroziju demokratskih standarda i slobode štampe.
U Francuskoj je partija ekstremne desnice Nacionalni front "izuzetno popularna među biračima" a u Nemačkoj nova partija Alternativa za Nemačku (AfD) "koristi pitanje izbeglica za desničarsku kampanju".
"U svetlu toga, EU se suočava sa najtežim testom u istoriji i kilometrima je daleko od pronalaženja zajedničkih rešenja", zaključuju stručnjaci Bertelsman fondacije.
k
|
