|
LONDON - Srbija će u predstojećim mesecima pokušati da nađe dugotrajno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, izjavila je predsednica Vlade Ana Brnabić.
„Ono što sada pokušavamo da nađemo jeste trajno rešenje, kako se ne bi ostavio otvoreni problem”, rekla je Brnabić i navela da će u predstojećim mesecima Srbija pokušati da nađe dugotrajno rešenje.
U intervjuu Radio Ekonomistu, premijerka je, na pitanje da li bi upotrebila reč nezavisno Kosovo, naglasila da taj izraz ne bi koristila, jer bi to otvorilo Pandorinu kutiju.
Brnabićeva je istakla da je EU trajno opredeljenje i važan cilj Srbije, ali da se ne promoviše zbog novca već zbog sistema vrednosti.
„Zato želimo da budemo deo EU”, rekla je ona.
Na konstataciju novinarke da to podrazumeva i odnos prema otvorenim pitanjima poput odnosa Rusije i Ukrajine, predsednica vlade je kazala da je Srbija u poslednje tri, četiri godine uspostavila iskrenu politiku i to najviše zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću.
„Otvoreno podržavamo Ukrajinu, a sa Moskvom imamo bliske veze - i tradicionalne, verske, energetske, ekonomske veze i ona nam je važna kao i EU. A to znaju i Putin i Moskva”, rekla je Brnabićeva.
Na pitanja o Haškom tribunalu i Srebrenici, predsednica vlade je rekla da se u Srebrenici dogodio strašan zločin zbog koga se oseća loše, ali ne misli da je to bio genocid.
„Ne mislim da je bio genocid. Bio je to užasan, užasan zločin. Teško mi je da govorim o tome. Zločin zbog kojeg se osećam loše, zbog kojeg se stidim jer je napravljen u ime Srba, zločin koji je stvorio sliku o Srbima kakva ne treba da se stvara, slika o Srbima kao konzervativnim, homofobičnim ljudima. A Srbi nisu takvi, Srbi su otvoreni, ljubazni, srdačni ljudi, koji ne cene druge po tome kojeg su opredeljenja, već da li je neko dobar ili loš čovek. Ljudi koji na kraju dana ne sude o drugima na osnovu nacionalnosti. Osećam se užasno zbog 90-ih i onoga što je urađeno u ime Srba”, rekla je Brnabićeva.
Predsednica vlade ne misli da je Haški tribunal zadovoljio pravdu i da je zaista doprineo pomirenju.
Ne slaže se ni sa onima koji kažu da pomirenje nije bio primarni cilj Haškog tribunala.
Rekla bi, kaže, da se na njega drugačije gledalo, Haški tribunal bi doneo pomirenje.
Na pitanje šta bi moglo da bude drugačije, Brnabićeva je rekla da se neće prepirati oko presuda, nego u vezi sa ljudima koji nisu bili osuđeni.
„Mislim da smo imali užasne zločine u operaciji Oluja, više od 250.000 ljudi proterano je iz Hrvatske, etnički očišćeno, imali ste više od 2.000 ubijenih, i ti ljudi su bili invalidi ili stari ljudi, ali niko nije bio odgovoran na kraju dana, svi generali su oslobođeni”, rekla je Brnabićeva.
Na primedbu da jesu osuđeni bosanski Hrvati, ona je napomenula da bosanski muslimani nisu.
Niti s kosovske strane, kosovske tzv. OVK, ne možete da kažete da nije bilo zločina protiv Srba i drugih nealbanaca, ali su svi slobodni, ukazala je predsednica vlade.
Istakla je da je njena krajnja poenta da ostavimo to iza sebe i gledamo ka budućnosti, naporno da se trudimo jer dolaze nove generacije, a imamo mnogo toga zajedničkog.
„Jedna od kontradiktornosti u mom imenovanju (za premijera) bila je da je moj deda Hrvat. Provela sam mnogo vremena u detinjstvu tamo, imam prijatelje tamo, često odlazim tamo i volim da idem tamo. Te stvari pokazuju da imamo mnogo toga zajedničkog i da treba da gledamo ka budućnosti”, rekla je Brnabićeva.
Istakla je da je nekadašnje SFRJ bila divna zemlja sa velikim potencijalom, ali da ne bi ponovo eksperimentisala sa tim.
„Volela bih da vidim ujedinjen Balkan, bez granica, koji radi zajedno, koji se pomirio”, rekla je ona.
Na pitanja o slobodi medija, predsednica vlade je rekla da ne vidi na koji način se dovodi u pitanje sloboda medija u Srbiji, „jer imamo više od 1.600 medija, što je ogroman, neodrživ broj”.
Apsolutno je sigurna da može da kaže da iz vlade nema pritiska na nezavisne medije.
„Nisam videla da je bilo koja vlada otvorenija da poziva sve medije na svoje događaje, da odgovara na pitanja svih medija”, kazala je Brnabićeva.
Kada ju je novinarka upitala šta bi rekla predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, čiji su, kako tvrdi, stavovi o LGBT populaciji poznati, Brnabić je rekla da će o tome razmišljati kada ga sretne.
„Ne znam ni da li bi smo uopšte pričali o tome. Ali, ne zaboravite ima i zemalja u EU koje nemaju baš pozitivan stav prema manjinama i koje ne postupaju dobro sa manjinama”, rekla je premijerka i podsetila na migrantsku krizu prilikom koje je Srbija pokazala da poštuje i primenjuje vrednosti EU, čak i bolje i više nego pojedine zemlje EU. (Tanjug)
Brnabić za Ekonomist: Vučić gura sve liberalne stvari u Srbiju
LONDON - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je taj koji gura sve istinski liberalne stvari u Srbiji, izjavila je premijerka Ana Brnabić ocenivši da je on načinio „hrabar potez” kada je nju imenovao za predsednicu srpske vlade.
Brnabićeva je u opširnom intervjuu za londonski Ekonomist Radio rekla da nikada nije upoznala nekoga ko toliko naporno radi na sebi.
„On razume greške koje je pravio u prošlosti, greške koje danas pravi, uči i unapređuje. To je osobina za divljenje, koju bi trebalo da ima više političara na Balkanu. Mislim da svi možemo od njega da učimo”, rekla je Brnabić.
Ona je dodala da je, kada se pridružila Vladi Srbije u avgustu 2016. kao ministarka za javnu upravu i lokalnu samoupravu, shvatila da je veoma lako raditi sa Vučićem.
Na pitanje da li je „liberalnija” od njega, Brnabić je rekla da je „svakako tako na površini”, ali da je nemoguće to porediti jer, kako je objasnila, ona nema toliku moć.
„Ja nemam jaku političku stranku iza sebe. Imam njihovu podršku u parlamentu, ali ja nisam član stranke, pa je meni lakše da budem liberalnija. S druge strane, on je taj koji je gurao sve istinski liberalnije stvari u Srbiji”, rekla je Brnabić
Kao primer, Brnabić je navela da je Vučić stao iza Briselskog sporazuma ističući da je zbog toga bio žestoko kritkovan.
Premijerka je istakla i da se Vučić zalagao za „veoma nepopularne, ali veoma potrebne, mere finansijske konsolodacije”, kao i da je podržao zakon o radu.
Posebno je naglasila da je Vučić bio taj koji je bio za prvu ženu premijera, koja je deklarisani pripadnik LGBT populacije.
Povodom kritika da je Vučić taj potez povukao jer je to bilo korisno za vladajuću koaliciju, Brnabić je ocenila da je „to lako reći”, ali ne i učiniti u Srbiji.
„Mislim da je to bio hrabar politički potez, a da je danas lako kritikovati to kao PR trik”, rekla je Brnabić.
Upitana da li je oklevala kada joj je ponuđeno mesto premijera, premijerka je kazala da je njena jedina briga bila da nema dovoljno iskustva i da se pitala da li će moći da radi taj posao, a Srbija, naglasila je, nema vremena za gubljenje.
Ipak, Brnabić je rekla da je verovala u sebe i da je imala podršku predsednika Srbije, koji je prethodne tri godine bio premijer, čak i oblastima koje nisu njena jača strana.
„Mislim da brzom učim, mnogo se trudim i trudim se da promovišem Srbiju na najbolji mogući način. Mislim a činim veoma dobar tim sa predsednikom i da jedno drugome popunjavamo propuste veoma dobro”, poručila je Brnabić.
EU: 2025. novo proširenje
Otvaranje novih poglavlja u martu
Region u 2018. ulazi sa starim izazovima
Irinej: Da ovaj Božić donese mir i slogu
Malteški papiri: Suvlasnik SBB-a kupio pasoš Malte da ne bi platio porez u Srbiji
Medijsko rusofilstvo na briselskom putu
Hojt Brajan Ji: Za regionalnu stabilnost važna saradnja Beograda i Zagreba
Irinej: Srbija ne može da pokloni Kosovo i Metohiju
EU i Zapadni Balkan: Tako blizu a još tako daleko
Mogerini: Za evropski put Balkana 2018. će biti odlučujuća
Dve hiljade osamnaesta – godina nacija
Srećna vam godina nerazrešenih afera
DS i Nova stranka zajedno na izborima u Beogradu
Đurović: Svakodnevno se desetine migranata ilegalno deportuju u Srbiju
Vučić: Kosovo, mir u regionu i jačanje ekonomije – najveći izazovi u 2018.
|
