|
Bivši načelnik veterinarske inspekcije Miroslav Stojšić otkriva da najveći problem predstavlja upotreba antibiotika u stočnoj hrani, a oni se stavljaju u hranu da bi stoka bolje napredovala i da se životinje ne razboljevaju.
Nekada su antibiotici, kako podseća veterinar, mogli da se koriste samo u lečenju životinja, nakon toga zna se period karence kada meso ili mleko lečene životinje ne smeju da se koriste. Danas je situacija potpuno drugačija.
„Sada im bude lakše i sigurnije da male doze antibiotika stavljaju u stočnu hranu i ti antibiotici se deponuju u mesu i bakterije postaju otporne na njih. Potrošači koji unose takvo meso, unose i antibiotike“, pojašnjava Stojšić.
Naglasio je da nas to može dovesti u situaciju da antibiotici ne deluju kod banalnih infekcija, te da danas imamo mnogo primera da ljudi umiru od sepse: „Dešava se da kravama koje imaju upalu vimena daju antibiotike, ne poštuje se karenca već se mleko stavlja u promet te kod potrošača koji su alergični na antibiotike može doći do smrti“.
Sistem kontrole, nastavlja on, mora biti bolji, te se ne može ostaviti sve na savesti farmera i velikih proizvođača mesa i mleka, koji rade po sistemu HACCP (sistemski preventivni pristup bezbednosti hrane). Takođe, uvoz jaja, piletine, svinjetine, govedine, kako kaže, mora biti strogo kontrolisan i nije dovoljno da je izvoznik iz EU i da ima uveden sistem HACCP.
Iz Uprave za veterinu kažu da su zloupotrebe antibiotika moguće kod uzgajivača stoke, ali i povrtara koji gaje povrće, kao i da korišćenje takve hrane može dovesti do antimikrobne rezistencije na antibiotike kod ljudi.
Dodaju da, sprovodeći propise iz Zakona o bezbednosti hrane, Zakona o veterinarstvu i Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, u kontinuitetu prate promet i primenu lekova kod životinja.
„Tim aktivnostima se preventivno deluje i kotroliše sistem bezbednosti hrane koja se stavlja na tržište“, naglašavaju u Upravi.
Na nedavno održanoj konferenciji u Amsterdamu, na kojoj su se okupili ministri zdravlja i poljoprivrede, ukazano je da svake godine u Evropi oko 25.000 ljudi umre zbog bakterijskih infekcija, jer su bakterije postale otporne na antibiotike.
Sa konferencije je poručeno da je neophodan jedinstven stav u rešavanju problema koji povezuje zdravlje ljudi, životinja i životne sredine.
Ministarstvo zdravlja Srbije je pre dve godine pokrenulo kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika i najavilo izradu Strategije i akcionih planova o antimikrobnoj rezistenciji (AMR).
Već sada, kako kaže članica Posebne radne grupe za racionalnu upotrebu antibiotika profesorka Vesela Radonjić, postoji opasnost da se razvije otpornost bakterija i na lekove poslednje linije, koji se čuvaju kao rezerva za teške infekcije.
„Postoji opasnost da tu poslednju liniju za lečenje ozbiljnih infekcija možemo da ugrozimo. To je alarmantno upozorenje na koje upozorava svetska javnost“, zaključila je Radonjićeva.
Problem i kod zakopavanja uginule stoke
Opasno je, navodi bivši načelnik veterinarske inspekcije Miroslav Stojšić, i to što nije uređeno kako i gde zakopati uginulu stoku, pa se dešava da farmeri to čine na farmama, te tokom raspadanja sve ide u podzemne vode koje mnogi koriste na farmama.
Do 2050. biće 10 miliona umrlih zbog otpornosti bakterija na antibiotike?
Članica Posebne radne grupe za racionalnu upotrebu antibiotika profesorka Vesela Radonjić ističe da ukoliko se nešto ne promeni, procene su da će u svetu 2050. godine biti 10 miliona smrtnih slučajeva samo zbog otpornosti bakterija na antibiotike.
Apelovala je na pacijente da budu odgovorni, da antibiotike koje im prepiše lekar piju dovoljno dugo, da ne prekidaju terapiju, da piju u dovoljnoj dozi i da ih ne koriste na svoju ruku.
„Neracionalnom upotrebom antibiotika se smatra ako ga neko koristi bez preporuke lekara, ako ga lekar propisuje kada nije indikovana njegova upotreba“, naglasila je i dodala da, osim pacijenata i lekara, važno je i da farmaceuti ne izdaju antibiotike bez lekarskog recepta.
|
