|
Međunarodni praznik rada/U kakvom položaju radnici u Srbiji dočekuju praznik rada
Praznik rada obeležava se 1. maja, na dan kada su radnici u Čikagu 1886. štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme. Trećeg maja došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata i štrajkbrehera. U sukobe se umešala policija, a četiri pripadnika sindikata je ubijeno.
Naredni dan na Trgu Hejmarket anarhisti su organizivali demonstracije. Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je tada bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Osam anarhista je uhapšeno, optuženo za ubistvo i osuđeno na smrt, iako njihova krivica nije utvrđena.
Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će se proslaviti 1. maj u znak sećanja na aferu Hejmarket u Čikagu, ali i kao vid borbe za radnička prava.
Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.
U mnogim evropskim zemljama i američkim gradovima 1890. godine radnici su izašli na ulice tražeći, kao i u Čikagu, osmočasovno radno vreme. U Nemačkoj je došlo i do nereda kada se u proteste umešala policija, a u mnogim gradovima demonstracije su održane uprkos pretnjama vlasti da će policija rasterati učesnike.
Obeležavanje Praznika rada u Srbiji prešlo je dug put – od zabrane održavanja kojoj su prkosili radnici protestnim šetnjama, bojkotom rada i zborovima, preko prvomajskih uranaka do obaveze koju je uveo Tito 1945. godine. Slavljenje tog praznika predstavljalo je borbu ne samo za radnička, već i za politička prava i slobode.
U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak.
U kakvom položaju radnici u Srbiji dočekuju praznik rada
Na praznik rada, čuveni proizvođač vagona "Goša", čeka svoj vagon za izlazak iz kize. Godinama je država pokušavala da pomogne, onda je došao strani poslodavac, ali stiglo se do generalnog štrajka. Radnicima duguje 30 zarada.
"Nekada smo, išli na uranke, radovali se tom prazniku, sada nemamo razloga za veselje", rekao je Ljubomir Savić, predsednik Sindikata "Nezavisnost" u "Goši".
Nisu česti, ali slučajevi poput "Goše", na žalost i dalje postoje, kažu sindikati. Zato su među prvomajskim sindikalnim zahtevima, glavna dva.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović zalaže se za veće zarade i dostojanstven rad.
"Zarade su na niskom nivou i neophodno je da dođe do povećanja. Isto tako prosečne zarade tako i minimalne zarade koja ne omogućava minimum egzistencije", rekao je Orbović.
Da bi radnicima bilo bolje, treba da se menja razvojna strategija.
"Srbija je u zoni nepristojno malih zarada, nesigurnog rada i veoma raširenog siromaštva kojim je zahvaćena četvrtina građana", kaže Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".
Iz Vlade najavljuju veće plate i penzije do kraja godine. Zaposlenih je, kažu statistike, više nego ranije, oko 2,8 miliona. Povećana je i prosečna plata koja je sada oko 390 evra. Bila bi i veća, tvrdi Unija poslodavaca kada bi nameta za preduzeća bilo manje.
"Moramo se truditi da popravimo taj poslovni ambijent, da učinimo da država bude jeftinija i efikasnija a onda možemo očekivati određeno povećanje zarada", kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković .
Ima i zaposlenih koji uz daleko veće plate od prosecnih, primaju i bonuse i nagrade, kažu u udruženju koje okuplja uglavnom strane kompanije u kojima je zaposleno 200.000 radnika.
"To su mesečni bonus, godišnji bonus, specijalni godišnji bonus, privatno zdravstveno osiguranje", kaže Dragana Koruga Ristić, predstavnica "AmCham" Hr foruma.
Uz vece plate, u javnom, sindikati ocekuju i vece plate u privatnom sektoru. Za pocetak, na praznik rada traze povecanje minimalne cene rada sa 130 na 140 dinara po satu.
|
