|
Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji predviđa eventualno ukidanje cenzusa za referendum, nikako ne može uticati na promenu državne granice. To je za „Politiku” potvrdio dr Ratko Marković, nekadašnji potpredsednik vlade Srbije i sudija Ustavnog suda Jugoslavije, profesor Ustavnog prava u penziji. Profesor Marković podseća da je našim najvišim pravnim aktom propisano da je teritorija Srbije jedinstvena i nedeljiva, da je granica nepovrediva, što može biti promenjeno isključivo postupkom predviđenim za promenu Ustava. „Najviši pravni akt menja se naravno ustavnim referendumom, što svakako nije, niti može biti, regulisano bilo kakvim zakonima”, objašnjava naš sagovornik.
Podseća da predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik republike, vlada ili najmanje 150.000 građana. O promeni Ustava odlučuje skupština, a za usvajanje predloga neophodna je dvotrećinska većina od ukupnog broja poslanika. Ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se razmatranju, a potom i izradi akta o promeni Ustava, a konačnu reč donose građani na republičkom referendumu. Ustav će biti promenjen, kako je navedeno, samo ukoliko izmene podrži većina od izašlih birača, što znači da za uspeh referenduma nije neophodna izlaznost više od 50 odsto ukupnog broja birača.
Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi predstavljen je pre dva dana, a ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić pojasnio je da je cilj predloženih izmena zapravo usklađivanje ovog zakona s Ustavom. On je ocenio da je važeći zakon iz 1994. godine restriktivan, prevaziđen i neusaglašen s Ustavom i da ograničava korišćenje demokratskih mehanizama.
Profesor Ratko Marković pojašnjava da bi, u slučaju usvajanja novog zakona, građanima trebalo da budu dostupniji oblici neposrednog odlučivanja. Jednostavno rečeno, građani će lakše moći da pokrenu referendum i narodnu inicijativu, što su do sada veoma retko koristili. „Do sada je ovaj postupak bio stroži, tačnije, tražio se veći broj predlagača za narodnu inicijativu i veći broj glasova na referendumu. Podsećam i da je Ustavom propisano da suverenost pripada građanima koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika, tačnije preko narodnih poslanika”, pojasnio je profesor Marković.
Da građani retko koriste ove oblike odlučivanja dokazuje činjenica da su, od uvođenja višestranačja u Srbiji, održana tri referenduma na republičkom nivou – 1992, 1998. i 2006. godine – i to na predlog Narodne skupštine, ali ne i građana. Kada je reč o narodnim inicijativama, po važećem zakonu ostvarena je samo jedna – inicijativa Fondacije „Tijana Jurić” za promenu Krivičnog zakonika.
Nacrtom zakona o referendumu i narodnoj inicijativi predviđeno je da se rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana. Takođe, predviđeno je i proširenje kruga birača s pravom učešća na referendumu na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati i elektronskim putem. Tokom pomenutog okruglog stola rečeno je i da dosadašnja zakonska rešenja nisu uređivala sve vrste referenduma koje postoje u novom Ustavu, a predloženim zakonom uređuju se obavezni i fakultativni (savetodavni) referendum, kao i prethodni i naknadni referendum na zahtev birača ili poslanika.
„Metla 2020” protiv ukidanja cenzusa
Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi kritikovao je juče član Predsedništva pokreta „Metla 2020” Miloš Jovanović, navodeći da se taj pokret protivi usvajanju novog zakona jer je, kako tvrdi, „u funkciji planirane promene Ustava i pripreme pravnog okvira za priznanje secesije Kosova”. U jučerašnjem saopštenju ovog pokreta navedeno je da je apsolutno neprihvatljivo ukidanje aktuelnog rešenja koje predviđa da je referendum uspešan samo ukoliko više od polovine građana izađe na glasanje. Jovanović smatra da je reč o obesmišljavanju referenduma kao forme neposrednog učešća građana u donošenju najvažnijih odluka, kao što su promena granica Srbije i promena Ustava.
Makronovo „zamazivanje očiju” zemljama Zapadnog Balkana
EK: Srbija treba da ubrza reforme u pravosudju, slobodi izražavanja
Vučić: Hronično sam bolestan, hvala svima koji su brinuli
Francuski predlog o širenju EU nailazi na podršku, rasprave tek slede
Srbija otvara još bar jedno poglavlje u pregovorima sa EU
Lončar: Lekari VMA spasili život Vučiću
Završen 50. protest u Beogradu: Nema povlačenja, nema ni korak nazad
Vučić primljen na VMA zbog kardiovaskularnih problema
Francuska izašla s novim principima za proširenje EU
Vučić: Makron doživljava Srbiju kao veoma važnog partnera/Tači: Postignuta saglasnost da dijalog treba nastaviti
Ove nedelje nastavak dijaloga vlasti i opozicije
Vučić sa Makronom i učesnicima Pariskog foruma/Tači Makronu: Kosovo spremno za mirovni sporazum sa Srbijom
Zvizdić: BiH nema definisan stav o malom Šengenu/Zaev: Mali Šengen nas jača pred EU/Rama: Uključiti Kosovo u mali Šengen
Mediji: Srbija izbegla sankcije SAD zbog ruskog oružja ali Kina nije
|
