Za EP Srbija pozitivan igrač u migrantskoj krizi

izvor : euractiv  foto:                                                                                            06.10.2016.

Uprkos slabo razvijenom sistemu azila, ograničenim institucionalnim i smeštajnim kapacitetima i slučajevima kršenja ljudskih prava, Srbija je pozitivan igrač u migrantskoj krizi, ocenjuje se u dokumentu istraživačkog centra Evropskog parlamenta. Srbiji se savetuje da nastavi da garantuje siguran prolaz migrantima u tranzitu i poveća kapacitete za prijem otvaranjem novih centara, kao i da istovremeno, kako bi ispunila kriterijume iz poglavlja 24, spovodi planirane reforme paralelno sa rešavanjem neposrednih potreba.

Politika otvorenih granica Srbije, njen poltički diskurs i stav javnosti prema izbeglicama ocenjuju se kao prijateljski, navodi se u dokumentu "Uloga Srbije u migrantskoj krizi" analitičarke u EP Veline Lilianove.

U izveštaju se ističe da je ogroman broj migranata koji je 2015. prošao preko Zapadnog Balkana na putu ka EU predstavljao izazov i za članice EU i za kandidate na njihovoj ruti, posebno Srbiju i Makedoniju.

Iako je Srbija uglavnom imala ulogu tranzitne zemlje, priliv migranata bio je humanitarni i finansijski teret za sistem azila zemlje.

U situaciji nepostojanja koordinisanog pristupa EU migrantskoj krizi, neke zemlje pribegle su unilateralnim merama, poput uvođenja graničnih kontrola ili podizanja ograda, i tenzije sa susedima su porasle.

Srbija je u tim uslovima morala da se prilagodi kratkoročnim merama i odgovori nabolje što može.

Istovremeno je nakon sporazuma EU-Turska iz marta broj zahteva za azil u Srbiji povećan, što je predstavljalo dodatno opterećenje.

Srbija, kandidat za EU od 2012, u kontekstu krize delovala je kao partner EU privržen saradnji i regionalnoj stabilnosti, ističe se u izveštaju analitičarke EP i dodaje da je EU, sa svoje strane, pružila Srbiji tehničku, humanitarnu i finansijsku podršku i pohvalila njen pozitivan pristup migrantskoj krizi.

Poglavlje 24

Kako se dalje navodi, Srbija se otvarajući poglavlje 24 u pregovorima sa EU u julu 2016. obavezala na usklađivanje sa Unijom u domenu pravde, slobode i bezbednosti. U okviru tog poglavlja Srbija treba da se uskladi i po pitanjima azila i migracija.

Inače, nezadovoljavajući napredak u pregovorima o poglavlju 24, kao i poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 35 (Kosovo), mogao bi u bilo kom trenutku da suspenduje ukupne pregovore.

U Akcionom planu za poglavlje 24 navodi se da je zakonodavstvo o azilu Srbije delimično usaglašeno sa pravnim tekovinama EU i ističu se oblasti za postepene reforme.

Preporuke iz Akcionog plana potvrđene su u zajedničkoj EU-Srbija pregovaračkoj poziciji za poglavlje 24. One su pravno obavezujuće i sadrže prelazna merila koja moraju da budu ispunjena za napredak u pregovorima i koristiće se za ocenu napretka Srbije.

Od Srbije se očekuje da razvije mehanizam ranog upozoravanja, pripremljenosti i upravljanja krizom, usvoji novi zakon o azilu, poveća kapacitet službe za rad na zahtevima za azil i, pored ostalog, poveća nacionalne kapacitete za smeštaj.

Novi zakon o azilu, pored ostalog, treba da uključi tretiranje izražavanja namere da se traži azil kao zahteva za azil, obezbeđenje pristupa azilu odbijenim tražiocima azila koji ne mogu da se vrate u sigurnu treću zemlju, poštovanje rokova, preispitivanje koncepta "sigurne treće zemlje" i obezbeđenje pristupa tržištu rada.

Srbija treba da počne pripreme za eventualnu primenu evropskog sistema podataka o tražiocima azila Eurodak (Eurodac) i Dablinskih pravila.

Kada je reč o migracijama, planirane mere uključuju analize nedostataka pravnih, institucionalnih, tehničkih i potreba obuke, izmene Krivičnog zakonika i drugih relevantnih zakona, zaključenje sporazuma o readmisiji sa još nekim zemljama, postizanje sporazuma sa Kosovom i rešavanje problema krijumčarenja migranata.

Takođe su potrebna unapređenja na polju pružanja informacija, besplatne pravne pomoći i psihološke i jezičke podrške.

Sve te mere, ocenila je Lilianova, predstavljaju samo deo planiranih reformi i očekuje se da njihova primena bude veoma skupa, te je Srbiji potrebna podrška spolja. Kako je dodala, EU, glavni donor Srbije, obezbeđuje sredstva kroz instrument pretpistupne pomoći (IPA).

Budući izazovi

I pred EU i pred Srbijom su novi izazovi, s obzirom da priliv migranata, iako manji, nije zaustavljen, da se pojavljuju nove migrantske rute i da migrantska kriza, koja je trenutno prigušena, može ponovo da se rasplamsa.

Jedan od faktora je i kako će se razvijati situacija sa sporazumom EU-Turska o rešavanju migrantske krize.

Srbija, kako navodi analitičraka EP, treba da nastavi da garantuje siguran i zakonski prolaz migrantima u tranzitu i poveća kapacitete za prijem otvaranjem novih centara.

Istovremeno, a kako bi ispunila kriterijume iz poglavlja 24, Srbija treba da spovodi planirane reforme paralelno sa rešavanjem neposrednih potreba.

Srbija je i dalje protiv postavljanja ograda ali u isto vreme ne želi da postane "parking" za migrante i nastavlja da traži zajedničko rešenje sa EU i susedima.

EU se pak, prepoznajući značaj regiona za vlastitu stabilnost, suočava sa izazovom da izradi dugoročnu strategiju saradnje koja bi pružila brzu kooridnaciju odgovora na problem i brzu razmenu informacija.