Vojska i policija za dva meseca sprečili više od 9.000 migranata da uđu u Srbiju/EU: Prebacivanje 30.000 izbeglica iz Grčke do 2017./Grčka prebacuje izbeglice sa ostrva na kopno/Sve više došljaka u nordijskim zemljama

izvor : agencije  foto: tanjug                                                                                               28.09.2016.

Vojska i policija za dva meseca sprečili više od 9.000 migranata da uđu u Srbiju

Zajedničke snage Vojske Srbije i policije sprečile su u protekla dva meseca više od 9.000 migranata da ilegalno pređu državnu granicu, izjavio je danas agenciji Beta portparol Ministarstva odbrane kapetan korvete Jovan Krivokapić.

Prema njegovim rečima, od 22. jula bezbednosne snage otkrile su 9.064 migranta koji su pokušali ilegalno da pređu granicu Srbije, od čega je 8.109 odustalo od te namere kada su uočili patrole vojske i policije, dok je 955 smešteno u prihvatne centre.

"I dalje najveći problem predstavlja veliki broj krijumčara ilegalnih migranata i naše aktivnosti biće težišno usmerene na njihovom otkrivanju. Do sada su zajedničke snage uhvatile 53 krijumčara koji su procesuirani od nadležnih organa. Oni su pokušali da ilegalno prevezu više od 750 migranata", rekao je Krivokapić.

On je dodao da je među krijumčarima najviše srpskih državljana (39), sedmorica su iz Bugarske, četvorica iz Pakistana i trojica iz Avganistana.

"Od početka našeg angažovanja, najveći broj pokušaja za ilegalni prelazak državne granice beleži se iz pravca Makedonije, u širem rejonu Miratovačkog polja, gde je registrovano više od 4.500 osoba koje su zbog prisustva vojske i policije odustale od ilegalnog upada na teritoriju Srbije. U poslednjih 15 dana povećan je pritisak za ulazak u zemlju iz pravca Bugarske, gde beležimo i veće grupe, do 50 osoba koje pokušavaju da, često po nepristupačnim predelima, uđu u našu zemlju", rekao je Krivokapić.

EU: Prebacivanje 30.000 izbeglica iz Grčke do 2017.

Evropska unija prebaciće preostalih 30.000 izbeglica, koje imaju pravo na relokaciju, iz Grčke u druge zemlje do kraja naredne godine, saopštila je danas Evropska komisija.

"Uz povećane kapacitete grčkog sistema azila i ako zemlje članice pojačaju svoje napore, biće moguće premestiti preostale izbeglice koje su trenutno u Grčkoj (oko 30.000) i koje podležu relokaciji do kraja naredne godine", navodi se u saopštenju.

Komisija insistira da je postignut "značajan napredak" uprkos činjenici što je samo 5.651 izbjeglica prebačene iz Grčke i Italije prema sistemu relokacije koji je usvojen u septembru 2015. godine.

Predviđeno je premeštanje ukupno 160.000 ljudi u periodu od dve godine.

Grčka prebacuje izbeglice sa ostrva na kopno

ATINA - Grčka planira da prebaci većinu izbeglica u unutrašnjost zemlje sa prenatrpanih ostrva u istočnom Egeju, najavio je danas grčki ministar za Evropu Nikos Ksidakis.

"Počećemo uskoro da prebacujemo veći broj izbeglica kako bi smanjili pritisak na ostrvima", rekao je on u intervjuu za nemački "Velt".

Ova akcija će, prema njegovim rečima, biti dobro organizovana i sprovedena na odgovarajući način, a izbeglice će biti prebačene u izbegličke centre pod nadzorom.

Prema sporazumu EU i Turske iz marta, migranti koji stignu u Grčku sa turske obale treba da budu vraćeni u Tursku pošto se njihovi zahtevi za azil procesuiraju na ostrvima.

Grčki ministar je kritikovao članice EU što ne prihvataju dovoljan broj izbeglica prema planu o relokaciji dodavši da oko 7.000 migranata čeka transfer u zemlje koje su potpisale plan.

"Većina članica ne preuzima od nas dovoljan broj izbeglica. Neke zemlje uopšte ne odgovaraju na naše zahteve", rekao je Ksidakis.

Oko 3.500 od 65.000 izbeglica koje se nalaze u Grčkoj relocirane su širom Evrope od septembra 2015. godine.

"To je premalo", zaključio je ministar.

Sve više došljaka u nordijskim zemljama

Nordijske države polako gube nacionalni identitet i sve više postaju zemlje došljaka, a starosedioci bi mogli da završe kao manjine, navode skandinavski mediji.

Dok sve starije Skandinavce rastućim tempom zamenjuju imigranti, stanovništvo nordijskih zemalja postaje sve više - međunarodno.

Evropska populacija smanjuje se zabrinjavajućom brzinom. Tako je 1955. godine u Evropi živelo 23 odsto svetske populacije, a očekuje se da će 2050. godine taj procenat opasti na svega sedam odsto.

Tako je poslednjih godina u Danskoj natalitet smanjen na 1,6 odsto, dok je neophodan prosek od najmanje 2,1 djeteta po paru kako bi se održala stabilna populacija.

Osim toga, broj starijih lica utiče na sistem socijalne zaštite.

Danski kolumnista Nils Peter Rigard cinično navodi da je "najvažniji element ekonomije te zemlje - radna snaga bez Alchajmerove bolesti".

"Za 20 godina imaćemo četiri puta više pripadnika populacije iznad 80 godina, a fabrike za proizvodnju `šetalica` postaće rudnici zlata", navodi on za danske novine "Berlingske".

U tekstu "Mi, Danci, uskoro odlazimo u istoriju" Rigard navodi da neuspeh vlasti u rešavanju demografske probleme šalje Dansku direktno u provaliju.

Kao i njeni drugi nordijski "rođaci", Danska se oslanja na imigrante kao instant rešenje za unošenje novog života u privredu zemlje.

Početkom devedesetih godina prošlog vieka ukupan broj imigranata iznosio je samo 4,3 odsto norveške populacije. Četvrt veka kasnije ima ih 16,3 odsto, od ukupno 5,2 miliona stanovnika.

U Švedskoj je procenat stranih državljana "porastao" sa četiri odsto 1960. godine na 17 odsto 2015. godine.

Među onima koji su stalno nastanjeni u Finskoj i imaju između 25 i 44 godine, svaki deseti stanovnik ima strano porieklo, pokazuju najnoviji podaci statistički podaci.

Od 5,4 miliona stanovnika Finske, 6,2 odsto je stranog porekla.

Ukupno 85 odsto njih su prva generacija imigranata, a samo oko 15 odsto rođeno je u Finskoj, navodi finska nacionalna televizija "Ile".