Konsolidovan oporavak ekonomskog rasta na Balkanu

izvor : euractiv  foto:                                                                                                27.09.2016.

Srbija je jedan od lidera u regionu sa trenutnom projekcijom privrednog rasta od 2,5% u 2016. godini, istaknuto je 27. septembra na predstavljanju izveštaja Svetske banke za jugoistočnu Evropu. U izveštaju se navodi da će izgledi za ekonomski rast na kratak rok za šest ekonomija regiona biti i dalje pozitivni, pod pretpostavkom da se nastavi napredovanje sa strukturnim reformama. Ekonomski rast u regionu u 2016. Svetska banka procenjuje na 2,7% pri čemu se najveći, od 3,6%, očekuje na Kosovu a najmanji, od 2%, u Makedoniji.

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović rekao je da rast Srbije može još da se poveća.

"To zavisi od toga da li će se ponovo povećati tražnja za srpskom robom, odnosno da li će izvoz ponovo nastaviti da raste kao u prvih četiri, pet meseci 2016", rekao je on na predstavljanju redovnog ekonomskog izveštaja Svetske banke za jugoistočnu Evropu.

Prema njegovim rečima, izvoz je postao faktor rasta srpske privrede, dok je drugi faktor rasta oporavak domaće potrošnje domaćinstava i države.

Šestović je naglasio i da je važno što su povećane kapitalne investicije i ocenio da to stvara potencijal za rast i u narednom periodu, jer su započeti mnogi kapitalni projekti.

On je ocenio da će se izgledi za rast poboljašati i u 2017. godini, jer postoje brojni ohrabrujući faktori.

Među njima su, kako je naveo, i reforma državnih i javnih preduzeća, jer su potrebe za subvencijama manje i konačno država ne mora stalno da finansijski pomaže neka preduzeća.

Naglasio je i da je veliki pomak napravljen i po pitanju građevinskih dozvola, jer je procedura pojednostavljena i transparentna, što pokazuje i povećan broj izdatih dozvola i veća vredost građevinskih radova.

Šestović je rekao da je pozitivno što je stopa nezaposlenosti smanjena, ali je negativno što i dalje veliki broj ljudi pronalazi posao u neformalnom sektoru.

Prema njegovim rečima, racionalizacija u javnom sektoru je ključni faktor za stvaranje ušteda u budžetu.

"Do sada su učinjene velike uštede. Srbija će u 2016. potrošiti na plate i zarade 1% BDP manje nego pre dve godine kada je taj program dogovoren. To je otprilike oko 300 miliona evra uštede", rekao je on.

On je ocenio da je dosta toga već urađeno, odnosno usvojeno je nekoliko sistemskih zakona, uvedena je bolja evidencija o broju zaposlenih i primanja, a na snazi je i odluka o zabrani novog zapošljavanja u javnom sektoru.

Svetska banka u izveštaju navodi da ekonomije jugoistočne Evrope beleže povećanje rasta, što je uticalo i na smanjenje visokih stopa nezaposlenosti.

Navodi se da je Srbija povećala stopu zaposlenosti za 4,7% u ovoj godini, i da je oborila stopu nezaposlenosti u drugom kvartalu na 15,2%.

Ekonomski rast Albanije u 2016. Svetska banka procenjuje na 3,2%, Bosne i Hercegovine na 2,8% a Crne Gore na 3,2%.

U izveštaju se navodi da će izgledi za ekonomski rast na kratak rok za šest ekonomija jugoistočne Evrope biće i dalje pozitivni, pod pretpostavkom da se nastavi napredovanje sa strukturnim reformama.

Kako se navodi, oporavak ekonomskog rasta u regionu ove je godine konsolidovan a u 2017. i 2018. se očekuje još veći rast. Rast će nastaviti da donosi radna mesta, što je dobrodošla promena u odnosu na prethodni period, i zaposlenost će rasti.

Popravlja se i situacija u fiskalnom sektoru i u nekim zemljama se registruju smanjenje deficita i fiskalnih rizika, kao i stabilizacija nivoa duga. Od početka godine takođe se u znatnoj meri oporavilo kreditiranje privatnog sektora.

Međutim, upozoravaju iz Svetske banke, i dalje postoje značajni rizici a posebno nestabilne su spoljne pozicije. Usporeni rast u EU, neizvesnost oko Bregzita, nastavak slabosti u Grčkoj i političke tenzije u Turskoj nastaviće da slabe perspektive rasta na Zapadnom Balkanu.

Ti rizici sada više nego ikada, kako je ocenila Svetska banka, ukazuju na nužnost strukturnih reformi sa ciljem uklanjanja prepreka za formalnu zaposlenost, unapređenja poslovne klime i uprave, poboljšanja pravičnosti, kvaliteta i efikasnosti javnih usluga i sistema socijalne zaštite, produbljivanja globalne integracije i obezbeđanja održive potršnje energije i resursa i brige o prirodnoj sredini.

Nova radna mesta najveći izazov za Vladu Srbije

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen izjavio je da će otvaranje novih radnih mesta i stimulisanje privrednog rasta biti najveći izazov za Vladu Srbije u narednom periodu.

"To je teško, jer se Srbija takmiči sa zemljama koje su već u Evropskoj uniji, kao što su Bugarska i Rumunija, koje imaju isti problem, kao i sa susednim zemljama", rekao je on je na predstavljanju redovnog ekonomskog izveštaja Svetske banke za jugoistočnu Evropu.

Kako je objasnio te zemlje imaju iste mogućnoti i šanse, odnosno imaju jeftinu radnu snagu, slične veštine, kvalifikacije i poslovno okurženje.

On je rekao da je pitanje šta to Srbija može da uradi što će je razlikovati od drugih zemalja kako bi stvorila mogućnosti za rast.

"To znači unapređenje sektora obrazovanja odnosno školovanje stručnjaka prema potrebama firmi i rešavanje problema javnih preduzeća", rekao je Verheijen i dodao da treba da se iskoriste šanse transfera inovacija i tehnologija, kako bi se formirala bolja "start up" preduzeća.

On je ocenio da predstoji puno izazova kako bi Srbija postala atraktivna zemlja.

"Ako to ne uradimo u periodu od tri do četiri godine, ponovo će se pojaviti struje koje će da nas odvuku u prošlost", naglasio je on i dodao da se to ne sme dozvoliti i da je potrebno razviti veštine i znanja koje će omogućiti zapošljavanje mladih i onih koji su izgubili posao usled restrukturiranja preduzeća.

On je istakao i da Svetska banka pomaže u rešavanju problema u Srbijagasu i dodao je da je za održivost tog preduzeća ključno da se pronađe rešenje za prethodna dugovanja.

Potrebno je, kako navodi, da sva preduzeća plaćaju redovno Srbijagas, kao i da se ne stvaraju nova dugovanja.

"Potrebno je da se racionalizuje investicioni plan Srbijagasa, kao i da se analiziraju celokupna dugovanja i da se nađe održiv način da se dugovi restrukturiraju", rekao je on.

On je istakao da razgovori o ovim temema još traju i da vode ka finansijskoj stabilizaciji Srbijagasa.