Energetska zajednica: Postupak zbog Srbijagasa

izvor : agencije  foto:                                                                                                27.09.2016.

Srbija nije rešila ključno pitanje razdvajanja delatnosti u gasnim kompanijama zbog čega će Ministarski savet Energetske zajednice (EZ) u oktobru odlučivati o eventualnom uvođenju sankcija protiv nje, navodi se u godišnjem izveštaju EZ. Razdvajanje još nije u potpunosti završeno ni u Elektroprivredi Srbije (EPS), mada je ostvaren napredak. Energetska zajednica traži i da se što pre proceni da li su Srbiji potrebne regulisane cene struje. EZ je ocenila da Srbija u oblasti obnovljive energije nije ostvarila značajan napredak dok u domenu prirodne sredine od Srbije traži da uvede u nacionalne zakone i efikasno primenjuje Direktivu o sumporu u gorivu.

"Srbija nije rešila ključno pitanje neusklađenosti (sa pravnom tekovinom) koje predstavlja uporno i stalno kršenje obaveza iz Ugovora o EZ - razdvajanje u Srbijagasu i Jugorosgasu u skladu sa Drugim energetskim paketom, a kamoli sa Trećim energetskim paketom", navodi se uizveštaju koji obuhvata period od septembra 2015. do septrembra ove godine.

U izveštaju koji je objavljen 27. septembra, podseća se da je Sekretarijat EZ podneo zahtev Ministarskom savetu da u oktobru donese odluku u skladu sa članom 92 Ugovora o EZ.

Prema tom članu, na zahtev neke strane, Sekretarijata ili Regulatornog tela Ministarski savet može da utvrdi postojanje ozbiljnog ili upornog kršenja obaveza iz Ugovora i da suspenduje određena prava zemlje članice.

To uključuje mogućnost suspenzije glasačkog prava i isključenje sa sastanaka ili iz mehanizama koji su predviđeni Ugovorom o EZ, a Ministarski savet može kasnije prostom većinom da odluči da opozove odluku o suspenziji.

Sekretarijat EZ je u martu dao rok Srbijagasu da završi razdvajanje do 1. jula ove godine, upozorivši da će u suprotnom pitanje proslediti Ministarskom savetu. Direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač je tada rekao da bi sankcije mogu biti simbolične, ali i ozbiljnije poput uskraćivanja pretpristupnih fondova IPA za energetiku.

U izveštaju se navodi da Srbijagas i dalje ima licencu i obavlja funkciju operatera prenosnog sistema i snabdevača prirodnim gasom.

Jugorosgas transport, u vlasništvu kompanije Jugorosgas, podneo je zahtev za sertifikaciju Agenciji za energetiku u skladu sa Direktivom EU o zajedničkim propisima za tržište gasa iz 2009. ali ga je zatim povukao, dodaje se u dokumentu.

U zaključcima o sektoru gasa se konstatuje da je Srbija ostvarila veliki iskorak u prenošenju Trećeg energetskog paketa u nacionalno zakonodavstvo i u početku uložila napore kako bi otklonila kršenja propisa iz Drugog energetskog paketa u vezi sa razdvajanjem delatnosti u Srbijagasu.

Medjutim, Srbija je u proteklih godinu dana praktično poništila ono što je godinu dana ranije uradila na razdvajanju delatnosti u gasnim kompanijama, navodi se u godišnjem izveštaju Energetske zajednice.

Energetska zajednica je konstatovala i da su usklađeni samo podzakonski akti za koje je bilo zaduženo regulatnao telo. Srbija je, kako se navodi, čak usporila ritam usklađivanja podzakonskih akata i praktično ništa nije uradila u smislu pripremnih radnji za razdvajanje operatrera prenosnog sistema pre isteka rokova za sertifikaciju.

"Opstrukcija kompanije prema razdvajanju delatnosti i otvaranju prostora za druge može se objasniti velikim udelom Srbijagasa u velikoprodaji i maloprodaji gasa", navodi se u izveštaju i dodaje da je udeo te kompanije u 2014. u prodaji na malo bio 67%.

Ocenjuje se da je na srpski vlastima da u potpunosti primene zakone i pridržavaju se medjunarodnih obaveza i na taj načim omoguće stvaranje integrisanog tržišta gasa od koga će korist imati srpski potrošači.

U izveštaju se navodi da dobro napreduje rad na stvaranju rezvervi nafte.

Srbija ne sledi direktivu o sumporu u gorivu

Energetska zajednica upozorila je u godišnjem izveštaju za 2015-16. na nedostatke oko uvođenja evropske Direktive o sumporu u gorivu u nacionalno zakonodavstvo Srbije.

Kako se navodi u izveštaju EZ za 2015-16, u sektoru prirodne sredine Srbija je na vreme dostavila Nacionalni plan za smanjenje emisije Sekretarijatu Energetske zajednice ali istovremeno nije sledila prioritete iz Direktive o sumporu u gorivu.

Sekretarijat EZ u maju je dostavio Ministarskom savetu Obrazloženo mišljenje o slučaju, nakon što je dao Obrazloženo mišljenje u decembru 2015. gde zaključuje da Srbija nije uvela u nacionalno zakonodavstvo i primenjivala evropsku Direktivu o sumporu u gorivu.

Srbija na prvom mestu mora potpuno da uvede u nacionalne zakone i efikasno primenjuje Direktivu o sumporu, ističe se u izveštaju EZ.

Kada je reč o direktivama o velikim postrojenjima za sagorevanje i industrijskim emisijama, Srbija treba da usmeri napore na pripremu za njihovo praktično sprovođenje, posebno preispitivanjem i ažuriranjem ekoloških dozvola za velika postrojenja za sagorevanje sa ciljem da se njihove emisije usklade sa limitima u direktivama.

U izveštaju se navodi da u oblasti obnovljive energije Srbija, uprkos usvajanju podzakonskih akata, kako je propisano Zakonom o energetici iz 2014, nije ostvarila značajan napredak u sprovođenju mera iz svog Nacionalnog akcionog plana za obnovljivu energiju (NREAP).

Pored toga, kako navode iz EZ, podazakonski akti o šemama podrške zasnovanim na fid-in tarifama koji su usvojeni 2016. nisu u skladu sa evropskim pravnim tekovinama o državnoj pomoći.

Stoga je potrebna revizija Zakona o energetici i relevantne regulatorne osnove.

Administrativne i procedure izdavanja dozvola i povezivanja na mrežu i komercijalni aranžmani treba da budu dodatno uobličeni kako bi se obezbedila pogodna klima za investiranje, poručuju iz EZ.

Sadašnji pristup ignorisanja potencijalnog doprinosa obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje treba pod hitno izmeniti i treba podsticati mere za povećanje efikasne upotrebe energije iz obnovljivih izvora za grejanje, ocenila je EZ u delu izveštaja o Srbiji.

Takođe Srbija bez odlaganja treba da uvede usaglašene kriterijume održivosti i sistem sertifikacije za tečno biogorivo.

Kako je ocenjeno, na planu energetske efikasnosti Srbija je ostvarila značajan napredak ka punom uvođenju u nacionalno zakonodavstvo i sprovođenju evropskih pravnih tekovina o energetskoj efikasnosti uz usvajanje dodatnih podzakonskih akata, posebno o energetskom menadžmentu, javnim nabavkama, inspekcijama sistema grejanja i hlađanja i energetskih usluga.

Istovremeno međutim niz prioriteta identifikovanih u prošlogodišnjem izveštaju tek treba da bude ostvaren.

Prvi prioritet za Srbiju u narednom periodu jeste sprovođenje novog seta podzakonskih akata zasnovanih na Zakonu o efikasnom korišćenju energije, kao i prenošenje u nacionalno pravo nedostajuće regulative u skladu sa odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice.

Drugi prioritet treba da bude pravovremeni završetak i usvajanje 3. Akcionog plana energetske efikasnosti (EEAP) i ispravljanje nekih nedostataka u 2. EEAP.

Navodi se i da međunarodni kapacitet javnih institucija odgovornih za energetsku efikasnost treba da bude ojačan.

Pored toga, odluka o ukidanju Agencije za energetsku efikasnost 2012, uprkos preporuci Sekretarijata, nameće bojazni oko kapaciteta za sprovođenje politike energetske efikasnosti, ukazuje se u izveštaju.

Struja: proceniti cene, transformisati EPS

U oblasti struje, Energetska zajednica traži završetaki vlasničkog razdvajanja u EPS-u, da Elektromreža Srbije (EMS) ispravi nepravilnosti u vezi sa prekograničnim tokom struje i da se ponovo razmotri da li je potrebno da cene struje u Srbiji budu regulisane.

Agencija za energetiku AERS ima rok do maja 2017. da objavi izveštaj o potrebi za daljom regulacijom cena struje za domaćinstva i male potrošače. Energetska zajednica traži da se ovaj izveštaj objavi što pre, i podseća da je već predviđena procedura za trenutak kada se proceni da regulacija cena, što podrazumeva subvencionisane cene, više nije potrebna.

Navodi se i da je Elektroprivreda Srbije trebalo da bude transformisana u akcionarsko društvo do 1. jula 2016, ali da je taj rok probijen.

Ističe se i da je EPS uspešno završio razdvajanje EPS Distribucije u junu 2016, ali da još nije izdvojen operater prenosa, za šta je rok istekao 1. juna 2016.

"Vlasničko razdvajanje iziskuje dodatne mere, uključujući amandmane na zakone o vladi, ministarstvima i javnиym preduzećima. Novi zakon kojim se uređuje kontrola nad javnim preduzećima, donet u februaru 2016, nije doneo garanciju da će se razdvajanje sprovesti u skladu sa propisima EZ", navodi se u izveštaju u kojem se prati godišnji napredak u usklađivanju sa propisima EZ.

Moguća procedura zbog međunarodnog toka struje

Energetska zajednica je upozorila i da će nastaviti sa procedurom zbog toga što Elektromreža Srbije nije usvojila zajednički usklađeni metod za upravljanje zagušenjima na mreži i proceduru za dodelu kapaciteta tržištu. Ministarski savet Zajednice ovo je zatražio odlukom iz 2008. godine, a pošto u Srbiji to nije primenjeno Sekretarijat EZ je 2011. godine pokrenuo ovo pitanje Otvorenim pismom.

"Uprkos tome što je EMS u julu 2015. poslao prijavu za korišćenje usluga Koordinisane kancelarije za aukcije EZ (SEE CAO), sporazum nije postignut. Ukoliko se neusklađenost sa propisima nastavi i ukoliko se godišnje, mesečne i dnevne aukcije ne budu organizovale na koordinisan način kroz SEE CAO ili drugi zajednički usklađeni metod za upravljanje zagušenjima, Sekretarijat će nastaviti sa procedurom povodom ovog slučaja", navodi se u odeljku o tržištu struje.

Objašnjeno je da EMS i dalje prekogranične kapacitete dodeljuje kroz zajedničke aukcije sa operaterima susednih zemalja - bugarskim ESO, hrvatskim HOPS, mađarskim MAVIR, rumunskom Transelektrikom (Transelectrica) i NOS BiH, kao i kroz podeljene (split) aukcije sa crnogorskim prenosnikom CGES, makedonskim MEPSO i albanskim OST, što nije u skladu sa pravnim nasleđem EU koje se primenjuje u okviru Energetske zajednice.

Sekretarijat je takođe poslao Obrazloženi zahtev Ministarskom savetu tražeći odluku ministara o navodima da Srbija nije koristila prihod od dodele interkonekcija na interkonektorima sa Albanijom, Makedonijom i Crnom Gorom za svrhe predviđene u propisu EZ, a to su garantovanje dostupnosti dodeljenog kapaciteta, ulaganje u mrežu za održavanje ili povećavanje kapaciteta za interkonekciju ili kao prihod koji regulatori uzimaju u obzir kada odobravaju metodologiju za obračun tarifa za mrežu.
Kao jedan od ključnih prioriteta navodi se i rešavanje problema saradnje sa Kosovom, odnosno primena sporazuma o mrežama i sistemima iz 2014.

Navodi se i problem Sporazuma o konekciji između evropske mreže operatera za prenos struje ENTSO-E i prenosnog sistema kosovskog operatera iz oktobra 2015. čija primena je "bespotrebno uslovljena" izdavanjem dozvole srpskom dobavljaču na Kosovu, što nije moguće ispuniti jer Srbija nije registrovala kompaniju za snabdevanje.