Zemlje na 'balkanskoj ruti' za jače kontrole vanjske granice EU/Ivanišević: Srbiji potrebna pomoć u zbrinjavanju migranata/Stefanović: Srbija ne može biti zadovoljna bečkim samitom/Kern: Problem izbegličke krize nije rešen, ali ima razumevanja

izvor : agencije  foto:                                                                                                 25.09.2016.

Zemlje na 'balkanskoj ruti' za jače kontrole vanjske granice EU

Zemlje na "balkanskoj migrantskoj ruti" od Grčke do Njemačke slažu se da treba ojačati kontrole na vanjskoj granici EU-a, rekao je danas austrijski kancelar Christian Kern na kraju summita u Beču.

Kern je na sastanku na vrhu okupio kolege iz Njemačke, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Mađarske, Bugarske, Rumunjske i Grčke. Sudjelovali su i predsjednik Europskog vijeća Donald Tusk i povjerenik Europske komisije za izbjeglice Dimitris Avramopuolus

"Razgovarali smo o mogućem širenju misije Frontexa u regiji nakon što je 50.000 ljudi od sredine veljače uspjelo doći do Njemačke iako je balkanska ruta otad zatvorena", rekao je Kern.

"Moramo vratiti kontrolu nad našim vanjskim granicama, mi moramo biti ti koji će odlučiti tko može doći u Europu, a ne krijumčari ljudima", istaknuo je.

Po njegovim riječima, Austrija je profitirala od zatvaranja "balkanske rute", ali se Unija mora pripremiti "za posljedice nagomilavanja izbjeglica na Balkanu“.

Grčka je, kako je u intervjuu njemačkom dnevniku Die Welt rekao šef Frontexa Fabrce Leggeri, zatražila od ove organizcaije pomoć pri zaštiti i kopnenih granica prema Albaniji i Makedoniji.

Kern je ocijenio da sporazum EU-a i Turske "funkcionira dobro“g, ali da o njemu ne bi trebali ovisiti te je predložio da se slična rješenja nađu i s afričkim zemljama iz kojih dolaze migranti, poput Nigera, Egipta, Malija i Senegala.

Ivanišević: Srbiji potrebna pomoć u zbrinjavanju migranata

BEOGRAD - Balkanska migrantska ruta nije zatvorena, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević i ukazao da je Srbiji potrebna ozbiljna pomoć kako bi zadržala human pristup.

"Srbija je definitivno dobila najmanje novca za migrante. Naravno lepo je bilo čuti sve pohvale u Beču o našem dobrom i humanom pristupu tim ljudima, ali sve to košta i mi očekujemo pomoć sistemu", rekao je Ivanišević za RTS.

On je istakao da Srbija ne traži da to bude biznis, kao što je, smatra, postao nekim nevladinim organizacijma, već traži da se pomogne direktno budžet, a to znači vojska, policija, sistem socijalne i zdravstvene zaštite.

Ivanišević je ukazao da već postoje ozbiljni troškovi u sistemu zdravstvene zaštite, koja se ne mže odvijati u prihvatnim centrima.

"Očekujemo da uskoro otvorimo vrlo ozbiljne razgovore. Ukoliko želimo da nastavimo ovu politiku, a želimo i čuli smo izjavu premijera Aleksandra Vučića da nećemo podizati ograde i žice, to sve košta i očekujemo ozbiljniji i značajniji pristup od strane donatora", rekao je Ivanišević.

On je ukazao da se znatno smanjuje broj ljudi koji borave u kampovima na Kelebiji i Horgošu, precizirajući da se tamo nalazi oko 100 ljudi, a da je većina njih došla u Prihvatni centar u Subotici, gde je sada između 500 i 600 ljudi.

Podsetivši da u Srbiji boravi oko 7.000 migranata, Ivanišević je rekao da to nije kapacitet kojim Srbija ne može da upravlja, jer ima veliko i bolno iskustvo upravljanja migracijama iz devedesetih godina.

"Završavamo prihvatne centre duž cele rute i zimu dočekujemo spremni, kao i prošlu, ali stvarno očekujemo da razgovaramo ozbiljnije nego do sada. Ministar Vulin odlazi početkom oktobra u Ženevu, gde će razgovarati sa ozbiljnim ljudima, jer hoćemo da ukažemo da je Srbiji, da bi zadržala human pristup, potrebna i ozbiljna pomoć", zaključio je Ivanišević.

Stefanović: Srbija ne može biti zadovoljna bečkim samitom

BEČ - Srbija ne može biti veoma zadovoljna Samitom o izbegličkoj krizi koji je juče održan u Beču, jer nije čula konkretna rešenja, ocenio je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

On je, u izjavi novinarima, kazao da se premijer Aleksandar Vučić obratio učesnicima skupa na kojem je razgovarano vrlo otvoreno o poteškoćama koje imaju sve zemlje u migrantskoj krizi.

„Ne mogu reći da Srbija može biti veoma zadovljna Samitom, jer nismo čuli konkretna rešenja“, kazao je Stefanović koji je bio član srpske delegacije na skupu koji je inicirao austrijski kancelar Kristijan Kern.

„Istakli smo da je Srbija dobila najmanje novca od svih država koje se nalaze u ovom delu Evrope. Nismo kukali, niti je premijer molio, ali smo ukazali koliko je to malo i koliko Srbija čini i ulaže da migrantska kriza bude što manja“, objasnio je on.

Stefanović kaže da je traženo da se novac, koji se dodeljuje ne daje samo nevladinom sektoru, zato što on ne učestvuje u upravljanju migrantskom krizom.

„Ne tražimo novac za neke kojima je to postao biznis. Za nas migrantska kriza nije postala biznis, tražimo novac za vojsku i policiju, državne organe koji učestvuju u upravljanju migrantskim centrima, zaštiti granice i slično“, naglasio je ministar.

Prema njegovim rečima, sve zemlje su se složile da je potrebna čvršća kontrola spoljne granice EU, zaštita od ilegalnih prelazaka, ali i razmišljaju kako da se investira u zemlje porekla migranata.

Kern: Problem izbegličke krize nije rešen, ali ima razumevanja

BEČ - Austrijski kancelar Kristijan Kern istakao je danas, posle Samita sa premijerima zemalja duž balkanske rute, Nemačke i Grčke, da problemi u vezi izbegličke krize nisu rešeni, ali da je optimista jer postoji razumevanje da moraju biti rešeni.

On je naveo i da razume kritiku nemačke koleginice Angele Merkel zbog 50.000 izbeglica koje su došle preko balkanske rute.

Kern je, na konferenciji za štampu, po završetku Samita na kojem je učestvovao i premijer Srbije Aleksandar Vučić, kao i njihove kolege iz Nemačke, Grčke, Albanije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Bugarske, Makedonije, te i ministar unutrašnjih poslova Rumunije, kao i evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos i predsednik Saveta EU Donald Tusk, rekao da bi se, ako EU bude neuspešna po pitanju izbegličke krize, i ako kolabira sporazum sa Turskom, projeka evropskog ujedinjenja našao pod velikim pritiskom.

Kern je kazao da je Merkelova kritikovala što je od zatvaranja balkanske rute u Nemačku preko te rute došlo 50.000 izbeglica.

Austrijski kancelar je istakao da je iluzija da je moguće granice duž balkanske rute potpuno zatvoriti.

„Niko ne može da garantuje da bi granice bile potpuno zatvorene i da niko ne može proći. 50.000 ljudi koji dolaze preko balkanske rute je probelm koji se ne može ignorisati. Previše je 50.000 koji su došli u Nemačku i zato razumem kritiku koju je iznela Merkelova“, objasnio je Kern.

Kancelar je preneo da su na Samitu svi učesnici jasno govorili o problemu, i da tako uvek mora biti, te da nema razloga za brigu ako je neka reč prejasno rečena.

On je, na pitanje zastoja izbeglica koji se stvorio na granici Srbije ka Mađarskoj, rekao da nema zaboravljenih izbeglica, jer će one svakako doći na zapad.

Kern je podsetio da se na srpskoj teritoriji prema Mađarskoj stvaraju izbeglički kampovi, i da, ako se uzme u obzir da svake nedelje pristiže između 500 i 800 ljudi, može izračunati koliko će biti potrebno da ti ljudi pokušaju da krenu dalje na put, ili dok situacija postane potpuno neprihvatljiva u skladu sa humanitarnom situacijom.

On je kazao da Austrija podržava mađarske mere, ali i da je uputila 125 vojnika koji imaju humanitarni zadatak na mađarsko-srpskoj granici.

Kern je u više navrata ponovio da najpre, ako se želi rešiti problem i uopšte napredovati po pitanju raspodele tereta izbeglica u EU, moraju da se obezbede spoljne granice Unije, te potom realizovati pomoć na licu mesta u zemljama porekla.

„Moramo obezbediti naše spoljne granice, jer moramo biti mi ti koji odlučujemo ko dolazi u Evropu, a ne krijumčarske organizacije“; podvukao je Kern.

On je istakao da je neophodno da se policijska misija Fronteks dopuni vojskom, jer svaka zemlja ima problem da šalje policajce, koji su joj potrebni za zadatke očuvanja unutrašnje bezbednosti, ali da vojska može da odvoji više ljudi za ove misije.

Takođe je podvukao da je neophodno sklapati sporazume o readmisiji po modelu sa Turskom sa drugim zemljama, posebno Avganistanom.

On je, na pitanje novinara u vezi učešća mađarskog premijera na skupu, rekao je šef mađarske vlade bio kooperativan isto koliko i drugi učesnici skupa.

„Imamo različito viđenje od Mađara što se tiče vraćanja izbeglica, ali to će biti moguće rešiti kada budemo zaštitili spoljne granice EU, osigurali pomoć u zemljama porekla, i alokaciju. Treba se najpre skoncentrisati na ono što se može rešiti“, objasnio je Kern.

Austrijski kancelar naglasio da je neophodno podržati zemlje na periferiji Evrope, primeni sporazum sa Turskom, zatim pruži pomoć zemljama porekla, te onda i uložiti u njihovu infrastrukturu, ukazujući na predlog neke vrste Maršalovog plana.

Kern je ukazao da nemačka kancelarka nije pristalica ideje da Austrija zatvori svoje granice, te dodao da je činjenica da je austrijska vlada usvojila gornju granicu za prijem zahteva za azil koja ove godine iznosi 37.500.

„Ako bi sve države primenile našu računicu prihvata zahteva za azil po broju stanovnika, onda bi u EU mogli primiti 2,3 miliona izbeglica. To pokazuje jasno koji doprinos Austrija daje“, poručio je on.

Istovremeno je kazao da, ako se ne bude uspelo u zaštiti spoljne granice EU, svaka zemlja članica mogla posegnuti za nacionalnim merama, a među njima bi bila i Austrija, što bi imalo negativne posledice po privredu, radnu snagu i turizam.

Takođe je poručio da se mora rešitri problem između Grčke i Turske u vezi vraćanja izbeglica, dodajući da ne sme biti da je Grčka jedina zemlja koja ne može vraćati izbeglice u tu državu.