EU će verovatno probiti rok za raspodelu izbeglica po kvotama /Srbija: Tiodorović -11 migranata zaraženo malarijom/Mađari u nedelju na referendumu o migrantskim kvotama

izvor : agencije  foto:                                                                                               30.09.2016.

EU će verovatno probiti rok za raspodelu izbeglica po kvotama

Evropska komisija je 28. septembra predstavila izveštaje o sprovođenju plana za raspodelu izbeglica unutar EU i sporazuma sa Turskom o upravljanju migracijama, nastojeći da u pozitivnom svetlu sagleda dosadašnje napore. Međutim, prema iznetim podacima, EU će verovatno probiti rok za preseljenje 160.000 izbeglica iz Grčke i Italije u druge članice do septembra 2017, pošto najnoviji podaci pokazuju da je za godinu dana samo 5.651 tražilac azila preuzet od drugih članica.

Iako su se oba plana pokazala kao dosta krhka, Evropska komisija je ocenila da raspodela tražilaca azila unutar EU "napreduje" a da sporazum sa Turskom deluje.

Članice EU su za godinu dana iz Grčke preuzele 4.455 izbeglica, uglavnom Sirijaca, a iz Italije 1.196. Da bi olakšale teret Grčkoj i Italiji i ispunile svoje deo dogovora iz septembra prošle godine, članica EU će morati da za godinu dana presele još 154.349 osoba.

Francuska je imala najveći udeo u preraspodeli izbeglica, preuzevši 1.721 izbeglica iz Grčke a od Italije 231. Holandija je preuzela od dve južne članice ukupno 726 izbeglica, a Finska 690, piše EurActiv.com.

Austrija, Danska, Mađarska i Posljka nisu primile nijednog izbeglicu od pokretanja plana u septembru prošle godine.

Evropska komisija je istakla da su u septembru članice EU preuzele 1.200 izbeglica.

"Pojačani napori članica u proteklim mesecima na preseljenju pokazuju da se preraspodela može ubrzati ako ima političke volje i odgovornosti", rekao je evropski komesar za pitanja migracija Dimitris Avramopulos.

Komisija je navela da će, ako se osnaže kapaciteti grčke službe za azil i članice pojačaju napore, biti moguće da se preostalih oko 30.000 izbeglica presele iz Grčke u druge članice tokom naredne godine.

Avramopulos je rekao da je uspeh zajedničkog pristupa ključan i za ponovno uspostavljanje Dabilnskog sistema i normalno funkconisanja šegnenskog prostora. "Preseljenje mora uspeti", istakao je on.

Prema Dablinskom sistemu, tražilac azila zahtev za azil podnosi u prvoj članici EU u koju je došao. U jeku izbegličke krize taj propis se nije primenjivao, a oko milion izbeglica je u Nemačkoj tražilo azil, iako su ušli u EU preko drugih članica.

Migrantska kriza je izazvala duboke podele u EU i dovela da ponovnog uvođenja kontrola na granicama pojedinih članica šengenskog prostora kako bi se zaustavio ili usporio priliv izbeglica i migranata u Evropu, pre svega u Nemačku.

Kada je reč o obnavljanju slobode kretanja, Komisija je navela da pet zemalja kojima je u maju izuzetno odobreno da produže kontrole na granici zbog priliva migranata, poštuju ulove za to. Reč je o Nemačkoj, Austriji, Danskoj, Švedskoj i Norveškoj.

Međuti, Komisija je navela da se time ne prejudicira odluka o tome da li će biti produžene ove kontrole. Odluka o tome treba da bude doneta 12. novembra, po isteku perioda od šest meseci.

Komisija je prvobitno postavila za cilj da se u decembru 2016. ponovo obnovi sloboda kretanja u šengenkom prostoru. "Moguće je da će taj cilj biti pomeren", rekli su za AFP izvori u EU.

AFP navodi da je cilj o preuzimanju 160.000 izbeglica već revidiran, pošto je Komisija ranije predložila da se od te kvote 50.000 mesta preusmeri na ispunjavanje dogovora sa Ankarom u delu koji se odnosi na direktno preseljenje sirijskih izbeglica iz Turske u EU.

Time je znatno smanjen broj potencijalnih kandidata za preseljenje tražilaca azila iz južnih članica.

U Italiji, oko 5.000 izbeglica iz Eritreje koji sa Sirijcima imaju najviše izgleda za dobijanje zaštite, čekaju na preseljenje, navodi se u izveštaju Komisije.

EK: Sporazum sa Turskom deluje

Komisija je 28. septembra objavila podatke o rezultatima takozvane evropske šeme za preseljenje izbeglica iz zemalja van EU, poput Libana i Turske, koja je usvojena u julu 2015.

Ta šema predviđa da se za dve godine preseli u EU 22.000 ljudi. Do sada je preseljena 10.695 osoba, od čega je Velika Britanija najviše primila, ukupno 2.200 izbeglica.

Taj broj uključuje i izbeglice koje su preseljene iz kampova u Turskoj u skladu sa dogovorom koji je EU postigla u martu sa tom zemljom u oblasti migracija. Iz Turske je do sada u skladu sa tim dogovorom preuzeto ukupno 1.614 izbeglica.

Sprovođenje sporazuma sa Turskom se nastavlja i pored bojazni koje je izazvao neuspeli puč u Turskoj, rekao je potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans i pozdravio smanjenje broja migranta koji iz Turske preko mora stižu u Grčku.

Evropska komisija je navela da se njihov broj smanjio sa 1.700 dnevno pre postizanja sporazuma u martu ove godine, na od juna u proseku 85 osoba dnevno".

Međutim, nad sporazumom se i dalje nadvijaju oblaci. Ankara uslovljava nastavak primene sporazuma ukidanjem viza za građane Turske koji putuju u EU. Turska preti da bi mogla da prestane da sprovodi dogovor o migracijama sa EU, ako se uskoro ne ukinu vize.

Komisija je navela da Turska i dalje mora da za viznu liberalizaciju ispuni sedam kriterijuma, uključujući promenu zakona o borbi protiv terorizma. EU smatra da se tim zakonom krše slobode, a Ankara odbija da ga izmeni.

Tiodorović: 11 migranata zaraženo malarijom

Među migrantima koji su u poslednjih par meseci došli u Srbiju njih 11 bilo je zaraženo malarijom, rekao je agenciji Beta epidemiolog Branislav Tiodorović.

On je naveo da te osobe nisu obolele od malarije, već im je analizom krvi utvrđeno prisustvo ove bolesti.

"Svi migranti zbrinuti su na Klinici za zarazne bolesti u Beogradu gde su dobili potrebnu terapiju. Nisu zadržani na bolničkom lečenju jer za to nema potrebe. Malarija nije bolest karantinskog tipa", objasnio je Tiodorović.

Prema njegovim rečima, lica kod kojih je otkrivena malarija moraju da piju tablete "antimalarik", nekada i više meseci.

"Za vreme dok su pod terapijom ta lica se nalaze pod kontrolom, lekari ih obilaze i ponavljaju se analize krvi", kazao je Tidorović.

On je dodao da malarija ne može da se prenese kontaktom sa inficiranom osobom.

"Malariju prenose komarci i to ukoliko najpre ujedu zaraženu, a potom zdravu osobu. Kod nas su autohtoni komarci koji su prenosili malariju iskorenjeni još 1964. godine", rekao je Tiodorović.

On je istakao da je od izuzetne važnosti što svi migranti koji ulaze u našu zemlju prolaze zdravstveni pregled.

Kod njih se, dodao je Tiodorović, proverava ne samo prisustvo malarije, već i hepatitisa A i B, prisustvo dečije paralize, HIV-a i tuberkuloze.

"Zahvaljujući tim pregledima otkriven je i mali broj obolelih od tuberkuloze, ali srećom nije bilo obolelih od mnogo težih bolesti kao što je dečija paraliza", rekao je Tiodorović.

Kako je istakao nema mesta panici, ali oprez mora da postoji jer migranti dolaze iz područja gde postoje bolesti koje su kod nas već odavno reducirane.

"Najveći problem je Sirija, a tu su i Pakistan, Bangladeš, Avganistan, Irak, Somalija", ocenio je Tiodorović.

Prema njegovim rečima najveći teret provere zdravstvenog stanja migranata do sada podneli su lekari Vojske Srbije i Zavoda za javno zdravlje u Vranju, Novom Sadu, Kanjiži, Subotici i Sremskoj Mitrovici.

Mađari u nedelju na referendumu o migrantskim kvotama

BUDIMPEŠTA - Državljani Mađarske će u nedelju izaći na referendum na kojem će se izjasniti o obavezujućim kvotama Evropske unije za prihvat migranata, a većina analitičara smatra da će građani te kvote odbaciti.

Premijer Mađarske Viktor Orban se nada upravo takvom ishodu referenduma, koji bi njegovoj vladi obezbedio podršku građana za suprotstavljanje drugim eventualnim planovima Unije za raspoređivanje tražilaca azila u svojim državama članicama, prenela je agencija AP.

Prema oceni agencije Frans Pres, predstojeći referendum predstavlja tek poslednji u nizu koraka desničara Orbana koji će naljutiti njegove kritičare kako u Mađarskoj, tako i u inostranstvu.

Pitanje na referendumu glasi: "Da li se slažete sa time da Evropska unija može da naloži obavezujuće naseljavanje nemađarskih državljana u Mađarskoj, čak i bez odobrenja Parlamenta?"

Orban ističe da glas "protiv" predstavlja glas za suverenitet i nezavisnost Mađarske, a nada se i da bi pritisak naroda mogao da ohrabri druge članice EU da preduzmu slične korake.

Kritičari Orbanove politike navode da su rezultati anketa, koji ukazuju na rast ksenofobije i anti-imigrantskog raspoloženja među Mađarima, povezani sa vladinom referendumskom kampanjom.

Orban želi da zaustavi priliv velikog broja muslimanskih migranata u Evropu, tvrdeći da oni ugrožavaju Mađarsku i evropski hrišćanski identitet i kulturu, podseća agencija AP.

Mađarski premijer, koji je sada na polovini svog trećeg mandata na čelu vlade, prošle nedelje je predložio da EU izgradi "ogromni izbeglički grad" u Libiji, u koji bi migranti bili deportovani iz Evrope.

Orban ističe da EU treba da ojača svoje granice kako bi sprečila priliv migranata, kao što je Mađarska učinila prošle godine kad je na svojoj južnoj granici sa Srbijom i Hrvatskom podigla ogradu.

Da bi referendum bio važeći, na njega mora da izađe najmanje 50 odsto plus jedan od ukupno 8,27 miliona mađarskih birača.

Uprkos dosad nezabeleženoj poplavi vladinih bilborda, reklama i ličnih pojavljivanja ministara i poslanika na događajima širom zemlje na kojima su pozivali građane da izađu na referendum, ankete ukazuju da izlaznost iznad 50 odsto uopšte nije zagarantovana, iako se očekuje da će velika većina onih koji izađu glasati "protiv".

Krajnje desničarska stranka Jobik podržava vladin anti-imigracioni stav, dok većina drugih opozicionih partija i mnoge nevladine organizacije pozivaju glasače da ili ne izađu na glasanje ili da predaju nevažeće listiće.

Prošle godine je kroz Mađarsku prošlo gotovo 400.000 migranata, koji su nastavili put dalje ka zapadnoj Evropi.

Ipak, mađarska ograda od bodljikave žice i novouvedene mere za deportaciju ilegalnih migranata su se pokazale efikasnima. Tako je u četiri nedelje od početka septembra policija te zemlje zabeležila nijedan ili tek jedan pokušaj ilegalnog prelaska granice tokom tek 12 dana.

Prema upozorenjima mađarske vlade, ukoliko Mađarska bude morala da primi izbeglice, to bi najviše ugrozilo romsku manjinu, siromašne penzionere, porodice sa malom decom i ljude koji žive u socijalnom smeštaju.

Zvaničnici su više puta upozorili da bi tim ljudima mogla da budu smanjena socijalna primanja i penzije, oni bi mogli da postanu žrtve terorizma i nasilja ili će morati da napuste svoje domove u slučaju naseljavanja izbeglica.

Vlada u Budimpešti, putem državne televizije, često podseća na događaje, ponekad stare i više meseci, o napadima migranata.

"Prizori velikih grupa migranata iz prošle godine koji gotovo da "zatamnjuju nebo" su i dalje veoma aktuelni za mnoge građane, što nesumnjivo podstiče i državna propaganda. Vladi su "pomogli" i teroristički napadi u Nemačkoj i Francuskoj, na koje ona ukazuje kako bi pokazala da su migranti opasni", izjavio je Atila Tibor Nađ iz mađarskog Centra za pravičnu političku analizu.

Vlada nije rekla šta će uslediti ako ishod referenduma bude povoljan za nju, ali je pomenula moguće amandmane Ustava, iako nije ulazila u detalje.

Portparol mađarske vlade Žoltan Kovač je odbacio sugestije da bi nevažeći referendum mogao da našteti Orbanu, navodeći da bi veliki broj glasova "protiv", čak i uz nisku izlaznost, bio dovoljan da ojača zvaničnu poziciju prema izbegličkim kvotama Evropske unije.

"Referendum nikako ne može da propadne. I tačka", istakao je Kovač.

Predsednik stranke Jobik Gabor Vona je, međutim, izjavio da bi u slučaju nedovoljnog odziva glasača Orban trebalo da podnese ostavku, dok je bivši socijalistički premijer Ferenc Đurčanj rekao da bi to oslabilo Orbanovu "nepogrešivost".

"Zvanični Brisel se već pomirio sa ishodom referenduma i dobro zna da mađarska javnost ne voli migrante", navodi strateški direktor Instituta "Republikon" Čaba Tot.

"Na domaćem terenu bi niska izlaznost, međutim, predstavljala težak udarac za premijera, posebno nakon tako velike kampanje", ističe Tot.

Background

Plan o preseljenju izbeglica iz Grčke i Italije u druge članice, koji je usvojen u septembru 2015, nije se pokazao kao preterano uspešan. Plan se do sada sporo primenjivao, a neke članice su se otvoreno izjasnile protiv raspodele izbeglica u skladu s kvotama.

Prema planu, druge članice treba da preuzmu od Grčke i Italije tražioce azila koji imaju velike šanse za dobijanje zaštite, i obrađuju te zahteve. Te zemlje će za to dobiti sredstva iz budžeta EU.

Slovačka i Mađarska su osporile tu meru pred sudom, a mađarska konzervativna vlada premijera Viktora Orbana koja je protiv kvota, organizuje 2. oktobra referendum o tome.

Prema dogovoru sa Turskom, EU će preuzimati izbeglice, pre svega Sirijce, iz kampova u Turskoj. Prema dogovoru od 18. marta ove godine, članice će primati za svakog vraćenog migranta koji je ilegalno došao do Grčke, jednog sirijskog izbeglicu iz Turske.

Pristalice plana tvrde da će to obeshrabriti migrante u pokušajima da morem preko Grčke stignu do EU i pomoći da se uspostave legalni putevi za migracije. Protivnici plana smatraju da je takav da je na ivici da prekši međunarodne propise.