EU i IOM: Milion evra Srbiji za kontrolu migracija/Grupa zemalja obećala da će primiti dvostruko više izbeglica

izvor : agencije/euractiv  foto:                                                                                                 21.09.2016.

EU i IOM: Milion evra Srbiji za kontrolu migracija

BEOGRAD - Delegacija EU i Međunarodna organizacija za migracije (IOM) potpisale su ugovor vredan milion evra za obezbeđivanje specijalizovane opreme u vrednosti od oko 350.000 evra i obuke za nadležne organe u Srbiji, saopštila je danas Delegacija EU u Srbiji.

Nabavka opreme uključuje fiksni termovizijski sistem, ručne termovizijske kamere, opremu za pregledanje dokumenata i komunikacionu opremu, navodi se u saopštenju.

Iz ugovora će se finansirati i postavljanje do 50 gostujućih službenika iz zemalja članica EU u Srbiji i razmeštanje službenika nacionalne granične policije.

Time će se, kako se navodi, ojačati operativni kapaciteti nacionalne granične policije u poslovima kontrole državne granice, u skladu sa relevantnim EU i međunarodnim standardima.

Na kraju, osnovaće se kancelarija za operativnu i logističku podršku u Pirotu, kao koordinacioni centar za poslove upravljanja granicama koje obavljaju domaći i gostujući policijski službenici na istočnoj granici zemlje.

"Ugovor sa IOM-om će ojačati dugogodišnju saradnju sa Srbijom u oblasti kontrole migracija. Impresionirani smo konstruktivnom i pragmatičnom reakcijom Srbije na migrantsku krizu, kao i humanim pristupom prema izbeglicama i migrantima", izjavio je tim povodom šef Delegacije EU ambasador Majkl Davenport.

Prema njegovim rečima, EU je stala uz Srbiju i obezbedila najveći deo finansijskih sredstava neophodnih za pokrivanje potreba migranata koji prolaze kroz zemlju, a vlasti i eksperti u Srbiji su učestvovali u diskusijama o migrantskom pitanju, čak i organizovali neke od njih.

"Nastavićemo zajedno da radimo kako nikada ne bismo dozvolili da se opet nađemo u situaciji nekontrolisanih migrantskih tokova kao prošle godine," rekao je on.

EU je, kako se dodaje u saopštenju, odlučila da kao neposrednu meru obezbedi i dodatnu podršku Bugarskoj kroz koju brojni migranti putuju do Srbije.

Ova podrška će obuhvatiti i značajan broj dodatnih pripadnika granične policije i vozila, kao i pomoć za jačanje prihvatnih kapaciteta Bugarske.

Delegacija EU će, kako se navodi u saopštenju, nastaviti da sarađuje sa srpskim vlastima i obezbeđuje neophodna sredstva za obezbeđivanje spoljnih granica Srbije, finansiranjem gostujućih pripadnika granične policije iz EU i opremanjem srpskih službenika vozilima i sredstvima za nadzor.

Biće obezbeđena i sredstva za smeštaj izbeglica i migranata u prihvatilišta i obezbeđivanje humanog ophođenja prema njima kroz rekonstrukciju prihvatilišta, pokrivanje troškova smeštaja, hrane i odeće, i druge podrške.

Novčano će biti podržano i dalje unapređenje kapaciteta srpske administracije, između ostalog i kroz finansiranje režijskih troškova prihvatilišta i isplate plata srpskog osoblja u njima.

Delegacija će, kako se navodi, takođe sarađivati po pitanju povratka i integracije: obrade zahteva za azil, organizovanja dobrovoljnog povratka ili povratka nekvalifikovanih podnosioca zahteva za azil u matičnu zemlju i podrške uspešnoj integraciji izbeglica koji ispunjavaju uslove za ostanak prema međunarodnim konvencijama.

EU će nastaviti s redovnom koordinacijom aktivnosti među svim zemljama u regionu, u cilju povećanja efikasnosti i osiguravanja bezbednosti građana, zaključuje se u saopštenju.

Grupa zemalja obećala da će primiti dvostruko više izbeglica

Zemlje koje su učestvovale na sastanku o izbeglicama, organizovanom 20. septembra u UN na inicijativu SAD, obećale su da će iduće godine primiti 360.000 izbeglica. Američki predsednik Barak Obama je istakao da je to dvostruko više nego do sada, kao i da su te zemlje obećale da će povećati za više milijardi dolara finansijsku pomoć izbeglicama. To je, međutim, daleko od pomoći koja je, prema oceni humanitarnih organizacija, potrebna da bi se uspešno odgovorilo na krizu.

Obama, domaćin sastanka, rekao je da će 52 zemlje koje su učestvovale na skupu o izbeglicama, pojačati napore u cilju preseljenja izbeglica, kao i finansijsku podršku.

"Naše zemlje će ukupno udvostručiti broj izbeglica koje ćemo prihvatiti i povećati taj broj na 360.000", rekao je Obama na skupu koji je organizovan na margini zasedanja Generalne skupštine UN u Njujork.

Bela kuća je saopštila da će zemlje okupljene na skupu povećati finansijsku pomoć za 4,5 milijardi dolara u odnosu na 2015. godinu.

Ta sredstva će biti usmerena na školovalje oko milion izbeglica i legalno zapošljavanje još oko milion izbeglica.

Bela kuća nije objavila listu zemalja učesnica na sastanku niti obaveza koje su preuzela, tako da, kako navodi AP, nije bilo moguće utvrditi koliku će pomoć zemlje pružiti.

Američki zvaničnici su rekli da je sedam zemalja - Rumunija, Portugalija, Španija, Češka, Italija, Francuska i Luksemburg, obećalo da će preuzeti ili primiti najmanje 10 puta više izbelica nego 2015.

Argentina je obećala da će primiti sirijske izbeglice ali je navela da će tačan broj zavisiti od pomoći koju bude dobila iz sveta.

Na otvaranju sastanka šefova država organizovanog na inicijativu SAD, Obama je posebno pozdravio ulogu Nemačke i Kanade u migrantskoj krizi, izazvanoj ratom u Siriji koji traje već pet godina.

Kanadski premijer DŽastin Trudo, čija je zemlja primila od decembra prošle godine 30.000 Sirijaca, ocenio je da je reč to pre prilika nego izazovu i rekao da će "i drugi stizati u Kanadu".

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer obećao je da Nemačka, koja je prošle godine primila oko milion izbeglica, neće zatvoriti vrata izbeglicama. "Mislim da ne možemo da se zaustavimo na tome", rekao je on i dodao da se mora naći rešenje za ovu krizu.

Obama je na sastanku koji je trebalo da probudi saosećanje sa izbeglicama, govorio o krizi epskih razmera koja je stavila na probu svetski poredak i humanost u svetu.

On se osvrnuo i na holokaust tokom Drugog svetskog rata i rekao da je odbijanje SAD da prime Jevreje koji su bežali iz nacističke Nemačke mrlja na savesti Amerike.

Američki predsednik je rekao da izbeglice, među kojima je dosta žena i dece, beže od terorizma i rata i da je reč o žrtvama.

Obama je, aludirajući na stavove republikanskog kandidata za predsednika SAD Donalda Trampa, ocenio da bi odbacivanje izbeglica zato što su muslimani išlo u prilog propagandi terorista.

Tramp je predložio da se privremeno zabrani ulazak muslimanskim imigrantima u SAD.

Obama je prethodno na tribini u UN pozvao bogate zemlje da učine više i pored toga što to može biti teško u političkom smislu.

SAD su primile 10.000 sirijskih izbelica tokom protekle fiskalne godine. Aktivisti za ljudska prava smatraju to nedovoljnim i kritikuju SAD, kao vodeću zemlju u svetu što se nije više angažovala u migrantskoj krizi.

U narednoj fiskalnoj godini (2016/2017) Vašinton se obavezao da će primiti ukupno 110.000 izbeglica, ali nije objavio koliko tačno izbeglica iz Sirije. Ovogodišnja kvota SAD za prihvat izbeglica je bila 85.000 izbeglica.

Više od polovine izbeglica u svetu živi u osam zemalja - Libanu, Jordanu, Turskoj, Iranu, Keniji, Etiopiji, Pakistanu i Ugandi, a u najbogatijim zemljama samo 14%.

U svetu je 65 miliona osoba moralo da napusti svoje domove bežeći od progona, siromaštva i ratova. Od toga, prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice, 21 milion su izbeglice.

U periodu od dve godine 7.000 muškaraca, žena i dece je poginulo pri pokušaju da preko Sredozemnog mora stigu do Evrope.

U ratu u Siriji za pet godina poginulo je 300.000 ljudi, a 4 miliona Sirijaca je potražilo utučište u susednim zemljama ili Evropi.