|
Ekipa RTS-a je posetila Nacionalni centar za kriminalističku forenziku koji se nalazi u okviru MUP-a Republike Srbije. Registar DNK profila postoji od 2007. godine i vodio se na osnovu Zakona o policiji iz 2005. Međutim, 2018. godine usvojen je prvi zakon o Nacionalnom DNK registru na teritoriji Republike Srbije, koji će voditi forenzička služba u okviru MUP-a. Rok za to je april 2020. godine. Registar će imati tri baze DNK profila.
"Jedna baza je baza DNK profila koji su utvrđeni iz nespornih uzoraka lica, to su lica kojima znamo identitet. Druga je baza DNK profila dobijena iz spornih tragova, to su tragovi dostavljeni sa lica mesta, odnosno čiji identitet još nije utvrđen. Treća baza su DNK profili dostavljeni iz svih ostalih laboratorija koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a bave se ovom vrstom analize", objašnjava Anđelka Vučetić Dragović, forenzički veštak za DNK analizu.
Srbija ima sedam laboratorija koje rade forenzičku DNK analizu za vođenje krivičnog postupka.
"Sada trenutno ima malo više od 15.000 DNK profila, međutim, taj broj će se rapidno i brzo povećavati kada se objedini registar na teritoriji Republike Srbije", ističe Vučetić Dragovićeva.
Izrađeni DNK profili čuvaju se u elektronskoj formi, a uzorci iz kojih su dobijeni DNK profili čuvaju se u specijalnim zamrzivačima na temperaturi od minus sedamdeset stepeni.
"Biološki uzorci koji se nalaze kod nas čuvaju se ne samo za potrebe registra, čuvaju se da bi se eventualno jednog dana ponovila DNK", dodaje Vučetić Dragovićeva.
Napredak nauke, koji bi mogao da doprinese rasvetljavanju nerešenih zločina, ali i prestupnici povratnici osnovni su razlog za čuvanje DNK profila i bioloških uzoraka. Čuvanje je propisano Zakonom o evidencijama i uzorci lica kojima znamo identit, ali i DNK profili, čuvaju se do 60 godina.
"Naravno, neki profili će se i trajno čuvati, a to su profili osoba koje su izvršile krivična dela protivpolnih sloboda prema maloletnim licima ili DNK profili ratnih zločinaca", navodi Vučetić Dragovićeva.
Ova laboratorija najveća je na teritoriji Srbije i članica Evropske forenzičke mreže instituta, što znači da su naši stručnjaci upoznati sa svim novinama na polju forenzike.
DNK profili se čuvaju i u drugim laboratorijama
Doktor Oliver Stojković iz Instituta za sudsku medicinu kaže za RTS da od 2001. godine postoji DNK laboratorija na tom Institutu.
"Svi utvrđeni DNK profili kako iz bioloških tragova kojima smo se do sada bavili, tako i od svih lica koja su po različitim osnovama poslata na Intitut da dobiju svoj DNK profil, svi se ti DNK profili čuvaju", naveo je Stojković gostujući u "Beogradskoj hronici".
Dodaje da se oni čuvaju i na drugim institutima – u Nišu i Novom Sadu, registru na Biloškom fakultetu, ali i u privatnim laboratorijama koje se bave tim tipom veštačenja postoje zbirke DNK podataka.
Naveo je da 6.000-7.000 DNK profila se nalazi u Instititu. Istakao je da dobro sarađuju sa svim drugim laboratorijama i da kada se desi neko krivično delo poredi se DNK profil u svim bazama podataka.
Ukazao je da u Srbiji postoji veliki broj DNK laboratorija, kao i da druge države u regionu ih imaju manje.
"Broj laboratorija koje postoje u Srbiji dobar broj, čini mi se i da je dovoljan i da nema potrebe za povećanjem broja laboratorija koje se time bave", rekao je Stojković.
"Ove sve laboratorije mogu da svojim radom u punom kapacitetu pokriju ne samo potrebe za indentifikacijom bioloških tragova sa mesta zločina, već i pravljenje baze podataka sa DNK profilima roditelja koji smatraju da su njihova deca nestala ne bi li se takva baza uporedila eventualno sa nekakvim bazama koje postoje u inostrastvu gde su moguće ta deca", obajsnio je Stojković.
Moguće zloupotrebe
Ipak, naglašava da zakonski nije sve uređeno.
"Zakon o Nacionalnom DNK registru koji je u početku imao tridesetak članova dosta loše formulisanih sveo se na 11 i ostavljeno je da se svi užasno bitni elementi rada sa DNK podacima obrade drugim zakonima ili drugim podzakonskim aktima, kao što su pravilnici policije", rekao je Stojković.
Dodao je da je Povernik za informacije od javnog značaja ukazivao da je to suprotno ne samo logici stvari, nego i sudskoj i zakonodavnoj praksi svuda u Evropi i svetu.
"Iako smo 2018. godine doneli Zakon o nacionalnom DNK registru i dan danas te pravilnike MUP-a nemamo i onda imamo situaciju da je jednom mladom čoveku tužilac odredio da se forenzički registruje, da joj se uzme bris iz usta, iako ne postoji nijedno krivično delo u okviru koga je potrebno identifikovati tu osobu kao mogućeg učinioca, odnosno ne postoji nijedan biloški trag sa kojim bi se taj njegov DNK profil mogao uporediti", istakao je Stojković.
Naglasio je da je "to jedna veoma ozbiljna zloupotreba samog DNK registra, posebno imajući u vidu da mi u ovom trenutku ni zakonskim ni podzakonskim aktima nemamo nijedanu regulu koja bi kazala kako ćemo jednog dana da obrišemo neku osobu iz takvog registra".
"Ukoliko se recimo moj DNK profil pronađe u nekoj takvoj bazi ne postoji način da ja budem izbrisan iz bilo kog od ovih registara, a Zakon o nacionalnom DNK registru je to morao da pokrije i u tom smislu ja ću zauvek biti osumnjičen za bilo koje delo koje se desi bilo gde, a da ostanu neki biloški tragovi bilo slučajno ili zato što sam ja možda ostavio neki svoj biloški trag u nekom konkretnom predmetu, ja mogi lako postati osumnjičen", objsnio je Stojković i dodao da bi onda morao da dokazuje da je taj trag ostavio ranije, a ne kada se neko krivično delo desilo.
Kaže da u praksi u Srbiji nije bilo takvih situacija, bar ne da on zna, ali da je u drugim državama bilo.
"U Engleskoj je jedna osoba koja je invalid osumnjičena da je na 150 kilometara od mesta gde živi ostavila svoj trag krvi na prozoru kuda je ušao provalnik pljačkajući neku kuću. To je bilo slučajno podudaranje. Nakon što je ta osoba koja je nepokretna, boluje od Parkinsonove bolesti, nekoliko meseci bila izložena ispitivanju, jer svi misle da je DNK nepogrešiva i da ukazuje na izvršioca nekog krivičnog dela, posle nekoliko meseci ta osoba je oslobođena svake sumnje", zaključio je Stojković.
rts.rs
Trećina djece u BiH živi u siromaštvu
Ko može Leskovčanima da zabrani roštilj na ćumur
U Bosni otkrivena najstarija pećina u Evropi
Stručnjaci podeljeni oko izgradnje mini hidroelektrana
Građani Srbije naoružani "do zuba", ne zna se koliko nelegalnog oružja poseduju
Posle izbora u EU počinje Igra prestola
Srbi nerado idu kod lekara, ali se ne boje starosti
Kako se trolovi spremaju za izbore za Evropski parlament?
Osam stvari koje treba znati o evropskim izborima
Zašto mladi ne žele Srbiju u EU?
Srbi i Danci najveći hipohondri u Evropi
Srbija u top 10 na Indeksu bede
Svetlost, a ne senke Balkana
Sa roditeljima najduže žive mladi Srbi, Makedonci i Hrvati
|
