|
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je 25. avgusta da će Srbija do 2020. godine imati oko 600 megavata struje iz obnovljivih izvora energije. Antić je rekao i da će sa ciljem usklađivanja sa poglavljem 27 u pregovorima sa EU, koje se odnosi na životnu sredinu, Srbija u energetiku morati da investira još 700 do 900 miliona evra.
"Oko 500 megavata će biti iz energije vetra, a oko 100 megavata iz hidro i biomase", rekao je on na međunarodnom forumu o elektroprivredi i zelenoj energiji i dodao da su obnovljivi izvori energije budućnost.
Prema njegovim recima, Srbija će tako oko dve trećine investicija u energetici imati iz obnovljiih izvora energije i trećinu iz uglja.
Dodao je da na današnji dan na mreži 205 elektrana sa 97,5 megavata iz obnovljivih izvora.
"U septembru ćemo imati treći vetropark Alibunar koji će sa svojih osam megavata doprineti da imamo više od 100 megavata iz obnovljivih izvora", rekao je on.
Naglasio je da će Srbija u 2018. imati na mreži još 110 megavata iz vetra, a 2019. još 262 megavata - projekti Kovačica i Čibuk.
"Nadam se da će se i za projekat Plandište sa svojih 102 megavata vrlo brzo ministarstvu dostaviti očekivana dinamika", rekao je on.
Naveo je i da se rade značajna istraživanja o korišćenju geotermalne energije.
Dodao je da je u planu i uvođenje zelenih sertifikata sa oznakom da je nešto iz obnovljivih izvora energije.
Antić je kazao da će Srbija će radi usklađivanja sa poglavljem 27 u oblasti energetike u tu oblast morati da investira još 700 do 900 miliona evra.
"Iznos preostalih sredstava koje moramo da ulozimo da bi postrojenja mogla da nastave da rade u skladu sa svim direktivama je između 700 i 900 miliona evra", rekao je on.
Prma njegovim rečima, Srbija mora da ima visokoefikasna postrojenja i to je kako je rekao, već definisano.
Objasnio je i da je potrebno uraditi i sisteme za rešavanje pitanja praškastih zagađivaca, kao i sisteme za odsumporavanje i denitrifikaciju.
"Eektrofiletere za praškasto zagađenje ugradili smo na sve kotlove za koje planiramo da rade posle 2023. godine. Kada je odsumporavanje i denitrifikacija u pitanju, na četiri bloka smo uradili denitrifikaciju, a u Kostolcu B smo uradili i odsumporavanje", dodao je Antić.
Najavio je da će u septembru ove godine biti potpisan ugovor o izgradnju postrojenja za odsumporavanje u Termoelektrani "Nikola Tesla A" i da je vrednost projekta oko 200 miliona evra.
Ulaganja u hidroelektrane i povećanje snage za 166 megavata
Direktor sektora za strategiju Elektroprivrede Srbije (EPS) Aleksandar Jakovljević izjavio je da se posle završetka svih revitalizacija očekuje ukupno povećanje instalisane snage hidroelektrana od oko 166 megavata.
"Imamo oko 3.000 megavata hidroelektrana, koje zahtevaju značajne investicije da bi se zadržao taj potencijal i da bi takvu energiju imali i ubuduće", rekao je on na zelenom forumu "Elektroprivrede i zelena energija", koji su organizovali portal Balkanmagazin i EPS.
Objasnio je da su neke revitalizacije završene, neke se realizuju, a neke će se tek realizovati, a kao efekat toga "izaći će dodatnih preko 160 megavata".
Jakovljević je rekao da je glavni cilj revitalizacije bio da se hidroelektranama produži vek, ali je povećana i instalisala snaga.
"U to je utrošeno preko 200 miliona evra, a treba da potrošimo još 600 miliona u narednom periodu. To je naš fokus u oblasti obnovljivih izvora energije", rekao je on.
Podsetio je da su u fazi razvoja i projekti vetroparka u Kostolcu, kao i solarna elektrana koja se razvija, zatim projekti iz oblasti malih hidroelektrana.
To su, kako je rekao, projekti koji se sasvim izvesno realizuju.
"Postoje i neki drugi projekti koje analiziramo, kao što su vetar i solar u širem regionu Kostolca i neki drugi projekti iz hidrosektora", rekao je on.
Dodao je da EPS ulaže značajna sredstva i u druge segmente održivog razvoja i najavio da će preko dve milijarde evra u periodu do 2025. biti uloženo, da bi neke druge megavate "učinio zelenijim nego što su trenutno".
Istakao je da su obnovljivi izvori energije u EU sa 20% u 2010. porasli na 28% i dodao da je u proizvodnji najviše pao gas, dok je proizvodnja iz lignita ostala nepromenjena.
On je ocenio da je rast proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije nastao zahvaljujući najvećim delom subvencionisanju.
Po megavat satu se sa više od 30 evra evra subvencioniše proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije u Nemačkoj, a u Srbiji sa 0,77 evra.
U Nemačkoj se iznos za subvencije u 2015. povećao na 24 milijarde evra, a kako je rekao, pored toga operatori prenosnog sistema su prijavili dodatni trošak od oko milijardu evra zbog održavanja stabilnosti sistema.
Srpski naučnici „goje“ alge i skidaju svetsku cenu biodizela
Ristić: Vakcinacija jedina preventiva od epidemija
Opada broj vakcinisane dece u Srbiji, ima li razloga za brigu?
Brnabić: IT sektor je veliki potencijal
Singapur ima najbrži intenret, Srbija 41. u svetu
"Zelena energija" iz atara Banata
Brži internet i to u svim školskim učionicama u Srbiji
Broj obolelih od tumora u Srbiji raste, ali nema epidemije
Drugog avgusta planeta ulazi u ekološki dug/ Plastične boce opasne kao klimatske promene
BiH prijeti ekološka katastrofa
Srbi vole mobilni, ali ne i internet
Racionalnom potrošnjom struje uštede i do 20%
Srbin vs Svetske banke
Srpski distributer video-igara postao vodeći provajder u Sloveniji
Konferencija „ IT bezbednost ‒ od standarda do rešenja”
Budućnost je u digitalnom marketingu
Aplikacija "FilterApp" već ima 2.000 aktivnih korisnika
Šta sve razvijaju srpski programeri
Teslin rođendan – Dan nauke u Srbiji
Balkan i EU, možemo li izaći iz rominga?
|
