|
U Srbiji je prisutan trend da se smanjuju prava građana i medijskh sloboda, dok se za to vreme urušavaju institucije, ocenili su učesnici debate pod nazivom "Zarobljavanje države - kako sprečiti dalje urušavanje institucija?", koja je održana u beogradskoj Kući ljudskih prava, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Među temama su bile uticaj vlasti na sektor bezbednosti, medije, pravosuđe, kao i na rad nezavisnih tela.
U Srbiji nikada nije sprovedena reforma državnog aparata sile, ocenio je Miroslav Hadžić, predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Hadžić je dodao da je reforma ovog segmenta države posao koji su manje ili više izbegavale sve vlasti u poslednjih 18 godina:
„Suštinski nikada nije došlo do reforme, što je normalno, jer nikada nije izveden saldo. Da biste vi napravili reformu, morate da utvrdite šta su ta vojska i te službe radile tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, u održavanju autoritarnih režima. Morali biste takođe, ako želite da krenete u reforme, da 2012. ili 2008. podvučete crtu, pa da vidimo kako su delovi aparat državne prinude učestvovali u javnom streljanju predsednika vlade (atentat na prmeijera Zorana Đinđića, prim. RSE), kako su bili podatni zloupotrebama i tako dalje. Prema tome, ovde nema ničega novog ni teorijski ni empirijski. Ovde su samo promenjeni likovi i na delu je izvođenje krajnjih konsekvenci“, rekao je Hadžić.
U Srbiji prisutan trend da se smanjuju prava građana i medijskh sloboda, smatraju učesnici debate
Urušavanje institucija države ogleda se i na polju pravosuđa, o čemu je na debati govorila Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.
Kao primer ona navodi predlog izmena Ustava koje se tiču pravosuđa, a koji je nedavno ocenila i Venecijanska komisija. Jedna od zamerki na koji je stručna javnost ukazivala tiče se sastava Visokog saveta sudstva, a koji bi, prema predlogu Ministarstva pravde, trebalo da čini pet sudija i pet istaknutih pravnika.
Dragana Boljević upozorava da ovakav sistem neće biti funkcionalan:
„Koji su to istaknuti pravnici koji će biti u Visokom savetu sudstva? Istaknuti pravnici će biti oni koje će izabrati komisija koja se sastoji od predsednika Ustavnog suda, Vrhovnog suda, predsednika Narodne skupštine, državnog tužioca i Ombudsmana. Oni će svojim izborom reći ko će to da bude među onima koji su se sami prijavili, smatrajući sebe istaknutim pravnicima. To je unapred napravljeno tako da ne može da funkcioniše. A još ako ne budu dovoljno poslušni i ne budu uspeli da sprovedu politički uticaj – onda će ih još i raspustiti“, upozorava Boljević.
Govoreći o obesmišljavanju zakonodavstva, predsednica Društva sudija Srbije je navela da je Zakon o sudijama, donesen 2008. godine, do sada menjan 16 puta, od toga dva puta da bi bio rođendanski poklon jedom predsedniku suda:
„Jednom je menjan zbog toga što je taj predsednik suda trebalo da navrši 65 godina i da ide u penziju. Onda je zakon promenjen tako što je bilo rečeno da sudije vrhovnog suda odlaze u penziju sa 67 godina. To se desilo dan, dva pred njegov rođendan. Drugi put je zakon bio menjan tako da predsednik suda koji započne predsednički mandat, a u međuvremenu navrši uslove za starosnu penziju, ipak ima pravo da izgura ceo mandat“, rekla je Dragana Boljević.
Vlast pokrenula inicijativu za uvođenje izmena Zakona o informacijama od javnog značaja na način da smanji pristup ka podacima koji su bitni za javnost, upozorava Šabić
U Srbiji vlada politička volja da se ne poštuje zakon i Ustav zemlje, sumirao je svoje viđenje trenutnog stanja Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
On je podsetio da je vlast pokrenula inicijativu za uvođenje izmena Zakona o informacijama od javnog značaja na način da smanji pristup ka podacima koji su bitni za javnost:
„Usudite se da uvedete još jednu odredbu koja zapravo iz prava javnosti za pristup informacijama izuzima tradicionalno najinteresantniji segment, a to su ogromna raspolaganja državnom imovinom i novcem. Dakle, državna društva kapitala više ne bi smela biti predmet interesovanja po ovom zakonu. To stavljati u kontekst naših snažnih opredeljenja za transparentnost i borbu protiv korupcije je gotovo tragikomično“, rekao je Šabić.
Paralelno sa sistematskim rušenjem institucija, mediji u Srbiji su u sve težem položaju, kazala je novinarka nedeljnika „Vreme“ Tamara Skrozza. Ona je ukazala da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić mimo svojih ovlašćenja odlučio da se počne sa izradom nove medijske strategije, o čemu je javnost obavestila njegova savetnica za medije Suzana Vasiljević 23. aprila ove godine.
„Ja nisam pravnica, nisam ekspertkinja za Ustav, ali sam ga čitala i za potrebe ove priče studirala dužnosti, ovlašćenja i nadležnosti predsednika Srbije. Nigde ne uspeh da nađem tačku koja kaže da je jedna od dužnosti, prava i obaveza predsednika Srbije i njegovih medijskih savetnika da se bave predzakonskim medijskim aktima. To je direktan, otvoren pritisak na medije“, rekla je Tamara Skrozza.
Moderatorka debate Svetlana Lukić podsetila je da je februara 2018. doneta Strategija za proširenje Zapadnog Balkana u kojoj se, između ostalog navodi, da zemlje na tom području pokazuju elemente „zarobljene države“. Pod tim terminom podrazumevaju se veze države sa organizovanim kriminalom na svim nivoima vlasti, kao i mešanje u rad medija, pravoduđa i uticaj na ekonomiju.
Samit EU: Turskoj još tri milijarde evra, Balkan bitan za blokadu imigracije/Merkel: Grčka i Španija će preuzeti nazad migrante
Evropljani postigli dogovor o migracijama
CRTA: Više od trećine vesti u Srbiji bez navedenog izvora
Economist: Svjetlija budućnost ili marginalizacija Balkana?
Najzastupljenija tema u štampi politički život, Vučić najčešći akter
Vučić: Daleko smo od kompromisa, referendum kad to postignemo
Ministri EU: Vladavina zakona i normalizacija s Prištinom odlučuju o članstvu Srbije
Sve više izbeglica, Evropa u svadji
Srbija otvorila dva nova poglavlja u pristupanju EU
Vučić: Dogovoreno rešavanje problema u miru/Tači: Težak sastanak sa Vučićem
|
