|
Lideri 28 članica EU su rano jutros postigli dogovor o migracijama na samitu u Briselu, pored pretnji Italije da će blokirati zajednička saopštenja ako njeni evropski partneri ne preuzmu precizne obaveze u pogledu prijema migranata.
"Lideri EU su se sporazumeli oko zaključaka samita, uključujući i migracije", objavio je na Tviteru predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, nakon maratonskih razgovora koji su počeli juče kasno popodne.
Detalji dogovora nisu saopšteni, ali je francuski predsednik Emanuel Makron novinarima rekao da je "evropska saradnja pobedila" i ocenio da je "iskazana solidarnost sa zemljama prvog ulaska".
"Reč je o dobrom kompromisu. Postoje deklaracije o relokalizaciji na dobrovoljnoj bazi i one su zasnovane na konsenzusu", rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Italijanski premijer Djuzepe Konte, koji je tokom jučerašnjih razgovora blokirao usvajanje zaključaka, izjavio je da "Italija više nije sama".
Konte je juče stavio do znanja da neće pristati na bilo kakvo zajedničko saopštenje dok ne dobije šta želi vezano za migracije, rekavši da "želi dela".
Nemačka kancelarka Angela Merkel, čiji je položaj takodje delikatan zbog sukoba oko migracija unutar njene koalicije, je juče navela da je migrantsko pitanje "izazov koji može odlučiti sudbinu EU".
Neki od predloga tokom pregovora o migrantima su uključivali i formiranje "kontrolnih centara" u evropskim država koje bi se za to dobrovoljno prijavile. Odatle bi migranti koji imaju pravo na azil mogli odlaziti u zemlje koje ih prihvate.
Da bi se smanjio maksimalni broj brodova koji dolaze u evropske vode, Tusk je predložio da se stvore "platforme za iskrcavanje van Evrope" za migrnate spasene na moru, što bi "dovelo do kraja ekonomski model krijumčara ljudi".
Bilo je predvidjeno da se na samitu deblokira reforma evropskog prava azila, ali je to napušteno kao cilj zbog prevelikih razlika.
Produžene sankcije Rusiji za šest meseci
Tusk je na svom tviter nalogu objavio i da su lideri EU na samitu u Briselu danas doneli odluku da produže ekonomske sankcije Rusiji za još šest meseci, zbog nedostatka napretka u primeni sporazuma iz Minska o okončavanju borbi u istočnoj Ukrajini.
Rasprava o sporazumima iz Minska je počela posle maratonskih pregovora o problemu migracija.
Sankcije Moskvi su uvedene u leto 2014, u jeku ukrajinske krize, nekoliko meseci posle ruskog pripajanja Krima i ofanzive proruskih pobunjenika koja je potom usledila. Kijev i zapadne zemlje optužuju Rusiju da podržava pobunjenike, uključujući i snabdevanje oružjem, što Moskva poriče.
EU je uvela sankcije za skoro 150 ljudi, medju kojima ima i osoba bliskih predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, i stavila ih na "crnu listu". Njihova imovina u evropskim bankama je zamrznuta i uskraćene su im vize za ulazak u EU.
Evropski lideri su u zaključcima ponovo pozvali Rusiju da "prihvati svoju odgovornost" za obaranje aviona MH17, oborenog projektilom iznad Ukrajine.
CRTA: Više od trećine vesti u Srbiji bez navedenog izvora
Economist: Svjetlija budućnost ili marginalizacija Balkana?
Najzastupljenija tema u štampi politički život, Vučić najčešći akter
Vučić: Daleko smo od kompromisa, referendum kad to postignemo
Ministri EU: Vladavina zakona i normalizacija s Prištinom odlučuju o članstvu Srbije
Sve više izbeglica, Evropa u svadji
Srbija otvorila dva nova poglavlja u pristupanju EU
Vučić: Dogovoreno rešavanje problema u miru/Tači: Težak sastanak sa Vučićem
Poslednja faza dijaloga Kosova i Srbije?
Srbija otvara nova poglavlja, Savet EU i o proširenju
Evropa na pragu velike migrantske krize?
Dejanović: Trećina studenata želi da ode iz Srbije
Komitet Saveta Evrope pozvao Srbiju da zaustavi nasilje nad zatvorenicima i privedenima
Oko Srbije obruč od migranata
Pripreme za Samit EU: Vruće oko Albanije i Makedonije
Nastavak dijaloga Beograda i Prištine 24.jula
|
