|
Da li će linija ići po sredini reke, kako predlaže Beograd, ili po katastru, kako želi Zagreb, čime bi oko 10.000 hektara na levoj obali reke pripalo Hrvatima, i dalje je otvoreno pitanje, godinu dana nakon što su se predsednici Srbije i Hrvatske Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović u Zagrebu dogovorili da dve države pokušaju da postignu rešenje u naredna 24 meseca.
Pozicije dve strane su i dalje udaljene, a sporna je, kako kaže državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Stevanović, cela dužina granice, dok su dva rečna ostrva – Šarengradska i Vukovarska ada – najveći kamen spoticanja.
Stevanović u razgovoru za Tanjug navodi da je međudržavna komisija, koja se godinama unazad nije sastajala, prošle godine imala dva susreta i da je određeni pomak napravljen kad je reč o kopnenom delu granice, ali nije želeo da precizira kakav.
"Po pitanju Dunava, slažemo se samo da se gotovo ni oko čega ne slažemo, zato što problem vidimo potpuno drugačije. Oni ne žele da promene stav koji je u potpunosti u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom", navodi Stevanović, inače nacionalni koordinator za rešavanje otvorenih pitanja sa Hrvatskom.
Stav Srbije je da se primeni princip iz međunarodnog javnog prava, tako da granica između dve države ide sredinom plovnog toka reke.
Kako su problem rešile druge države
Taj model, inače, uspešno je primenjen u slučajevima dunavske granice Austrije i Nemačke, Rumunije i Bugarske, Mađarske i Slovačke.
Hrvatska, međutim, insistira na granici po katastarskim knjigama iz vremena Austrougarske monarhije.
Primenom tog principa Hrvatska bi dobila oko 10.000 hektara zemlje na levoj strani Dunava, koji se nalaze na teritoriji Apatina, Sombora i Bačke Palanke.
Problem je činjenica da je Dunav promenio svoj tok u pravcu od istoka ka zapadu, dok katastarske granice idu starim tokom Dunava, te bi u tom slučaju granica više puta presecala reku.
Vučić i Grabar Kitarović su se dogovorili da, ukoliko dve zemlje u naredne dve godine ne postignu dogovor, idu pred nezavisno međunarodno pravno telo, koje će doneti konačnu odluku, podseća Stevanović.
Upitan da li veruje da će problem biti rešen u vremenskom okviru koji je dat u Zagrebu, Stevanović odgovora da se nada najboljem, ali da ne može da bude preveliki optimista da se dve zemlje neće naći pred sudom.
Arbitraža i MSP moguće alternative
Veruje da Hrvatska, posle iskustva sa Slovenijom oko Piranskog zaliva, više neće pristajati na arbitraže, što, navodi, rešenje svodi na jedno slovo – Međunarodni sud pravde u Hagu.
"Ukoliko do toga dođe, to će biti kompleksna pravna procedura, ali je na našoj strani međunarodno javno pravo, tako da, ako ne bude dejstva nekih vanpravnih faktora, očekujem povoljnu odluku po nas", rekao je Stevanović. Kaže i da Hrvatska ne pokazuje političku volju da se stvari pomeraju u pozitivnom pravcu, navodeći da ta zemlja pokušava da kapitalizuje činjenicu da je članica EU, uz političke ucene po širokom spektru pitanja.
Upitan da li nas Hrvatska "ucenjuje" i pitanjem granica, Stevanović odgovara da je činjenica da se taj problem mora zatvoriti pre ulaska u EU, te ističe da su napori sa srpske strane ne samo u dobroj veri, nego i maksimalni.
"Nadam se da nećemo doći pred treću stranu, gajim optimizam, ali me iskustvo rada sa Hrvatskom naučilo da pre svega treba biti realista, a kad ste realista, radeći sa Republikom Hrvatskom, niste veliki optimista", dodao je Stevanović.
Levičari pozivaju na protest protiv političke represije u Hrvatskoj
U odnosima Srbije i Hrvatske nema napretka po pitanju nestalih
Židovska općina traži reakciju Hrvatske oko Jasenovca
Plenković: Nema pomirenja bez istine da je Srbija izvršila agresiju na Hrvatsku
Od ulaska u EU do 2016. bar 102.000 ljudi otišlo iz Hrvatske
Strazbur odbio tužbe Srba prognanih iz Hrvatske!
Šaškor: Hrvatska stvara šengensku granicu bez vojske i žice
Trebaju li se političari bojati Todorićeve 'crne bilježnice'?
Gardijan i Dojče vele o nasilju nad migrantima u Hrvatskoj i BiH
|
