|
Slučaj Službenog glasnika: Sve po slovu zakona
izvor: evn 04.10.2014.
Mogućnost da neprodate knjige "Službenog glasnika" završe u starom papiru, pomenuta u aneksu ugovora koji je ovaj izdavač poslao svojim autorima, zapalila je poslednjih dana duhove, iako ima osnova ne samo u aktuelnom zakonu o autorskim i srodnim pravima, već i u nekim starijim aktima. Prema rečima Branke Totić, direktorke Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, ista odredba postojala je i u zakonu iz 1998. godine, ali i pre toga.
Kako ona kaže za "Novosti", ne postoji ništa sporno vezano za ovih dana često pominjan član 81 ("Ako izdavač namerava da neprodate primerke dela proda kao staru hartiju, dužan je da ih prethodno ponudi autoru, odnosno njegovom nasledniku, ako je dostupan, da te primerke otkupi, po ceni za staru hartiju"), koji štiti prava i autora i izdavača.
- Kada se istrgne iz konteksta, formulacija o ustupanju knjiga za staru hartiju može da zvuči neprikladno i izazove negativne emocije u javnosti, ali je ipak reč o normi koja je uobičajena u uporednom pravu - objašnjava sagovornica, naglašavajući da je "Glasnik" u potpunosti postupio po slovu zakona.
- Da bi se celovitije sagledala ova situacija, moraju se uzeti u obzir izdavački ugovori, koje sa jedne strane potpisuju autori, dajući izdavačima pravo na umnožavanje i štampanje dela, a sa druge izdavači, koji se obavezuju da ih u određenom roku štampaju i stave u promet. Izdavač je po zakonu obavezan da učini sve kako bi knjigu plasirao na tržište, da joj obezbedi reklamu i proda je u razumno vreme. To vreme može da se oroči ugovorom, a kada istekne, a knjiga se nije prodala, izdavač je može ustupiti u staru hartiju, odnosno ponuditi autoru da je kupi po simboličnoj ceni. Ako ugovorom nije određen rok, onda tu zakon nije sasvim precizan i podrazumeva neko "razumno vreme", koje mi zovemo pravnim standardom za držanje knjiga.
Svaki izdavački ugovor, kako nam objašnjava Branka Totić, različit je, ali zakon sadrži i određene odredbe vezane za ugovore, koje, su obavezujuće, ukoliko nešto nije na drugi način urađeno.
- Član 81 fer je i prema izdavačima, koji kao privredna lica imaju svoja ekonomska pravila poslovanja. Od njih se ne može tražiti da dodatno plaćaju magacine za držanje knjiga koje niko nije kupio i kojima je istekao rok iz ugovora - smatra naša sagovornica. - Mislim da je pravično i rešenje da se u ovakvim situacijama dela ponude autorima po pristojnoj ceni, koja oni posle mogu, svojom voljom, poklanjati prijateljima, bibliotekama... Mislim da je ovo jedna dobra norma.
Kako nam je objasnila direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu, zakon važi i za one autore "Službenog glasnika" koji nisu želeli da potpišu anekse ugovora.
- Ovaj izdavač može da ih još jednom pozove i obavesti o svojim namerama da će postupiti u skladu sa članom 81, ali je sasvim dovoljno što im je ponuđen aneks ugovora. To je razumno i u skladu sa zakonom. Uostalom, taj je aneks potpisalo 720 autora. Ne smatram da je to nešto uvredljivo. Oni će dobiti svoje primerke i verovatno razumeju da danas nije jednostavno prodati knjigu. "Službeni glasnik" je postupio po zakonu i tu niko neće biti povređen - zaključuje Branka Totić.
TIPSKI UGOVORI
- Kada je u pitanju pravni standard, odnosno razuman rok za prodaju neke knjige moraju se uvažiti i neke specifičnosti - kaže Branka Totić. - Za izdanja iz oblasti filozofije, umetnosti, teorije književnosti, ne bi valjalo potpisivati tipske ugovore, jer bi za njih obaveza izdavača trebalo da bude duža. Autori sa pažnjom treba da čitaju ugovore i da se raspitaju o svojim pravima. Izdavači po pravilu zaključuju tipske ugovore, koji su manje povoljni za pomenuta izdanja.
|
