Evropljani gledaju filmove na tabletima i telefonima
Izvor: euractiv
Datum: 08. 02 . 2014
Gotovo 70% Evropljana preuzima ili "onlajn" gleda filmove besplatno, legalno ili ne. Istovremeno 40% vlasnika "pametnih" telefona i više od 60% onih koji imaju tablet uživa u filmovima na svojim uređajima, što ne čudi jer najbliži bioskop uglavnom nije dovoljno blizu a izbor filmova na netu veći je nego u bioskopima. U novom izveštaju Evropske komisije ocenjuje se da bi evropska filmska industrija mogla da poveća prihode i pridobije novu publiku korišćenjem različitih profitabilnih "onlajn" platformi sa većom ponudom filmova. U Evropskoj uniji godišnje se snimi oko hiljadu filmova ali se relativno mali broj prikaže i u inostranstvu.
"Izveštaj potvrđuje da evropska filmska industrija nije iskoristila većinu potencijala da zadobije novu publiku ili iskoristi prekogranična partnerstva. Podstičemo proizvođače filmova da koriste sredstva iz Kreativne Evrope, novog programa EU za kulturni i kreativni sektor, posebno iz njenog potprograma MEDIA", rekla je evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, mlade i višejezičnost Andrula Vasiliu (Androulla Vassiliou).
Potprogram Kreativne Evrope MEDIA u narednih sedam godina pomoći će 2.000 bioskopa i 800 evropskih filmova. Najveći deo sredstava biće iskorišćen za podršku distribucije evropskih filmova u zemljama izvan one u kojoj su pravljeni. Naime, izveštaj je pokazao da se od 1.000 filmova, koliko se u Evropi snimi svake godine, većina prikaže samo u zemljama u kojima su napravljeni, odnosno relativno malo filmova vidi i publika u inostranstvu.
Filmove barem povremeno gleda 97% građana EU pri čemu ih 66% besplatno preuzima a 55% besplatno "onlajn" gleda na kompjuteru ili drugom uređaju. Na ta dva načina filmove gledaju uglavnom mladi, urbani i obrazovani, ljudi širokih interesovanja kada je reč o filmu kojima ne odgovaraju cena i izbor naslova iz legalne ponude.
Da na pola sata od kuće nema bioskop požalilo se 14% anketiranih pri čemu u Rumuniji 37%, Litvaniji 27% a u Hrvatskoj 16%. Većina ljudi film bira pred polazak u bioskop a "trejleri" su najefikasnija reklama.
Istraživanje je pokazalo i da filmove na festivalima gleda 28% Evropljana.
Publika evropske filmove ocenjuju kao orginalne i provokativne ali ih i kritikuje zbog "spore ili teške priče".
Gotovo polovina ispitanika, kako se navodi u izveštaju, koristila je prednosti obrazovnih filmskih programa, npr. u školama, na univerzitetima.
Od zavisnika do ravnodušnih
Evropska filmska publika podeljena je u pet grupa - zavisnici, nezavisni, ljubitelji "blokbastera", povremeni i ravnodušni. Pravi ljubitelji filma, kako se ističe, najčešće su iz prve dve grupe.
Zavisnici od filma, a tu grupu čini 24% svih Evropljana koji gledaju filmove, obično su digitalno pismeni, uglavnom muškarci i mladi su. Žive u gradovima, angažovani su u medijima i kulturi i dobro opremljeni uređajima.
Drugu grupu - nezavisne ljubitelje filma, čini 22% publike u EU a reč je o zaposlenim odraslim ljudima sa jednim detetom ili bez dece. Uglavnom su to visokoobrazovane žene između 26 i 50 godina sa prosečnim prihodima.
Ljubitelji "blokbastera" (16% ukupnog broja gledalaca) uglavnom gledaju američke "blokbastere". Najčešće žive u manje urbanim regijama i nemaju bioskope u blizini, a njihov socio-demografski profil i opremljenost uređajima na nivou je proseka.
Povremeni gledaoci (21% ukupne publike) gledaju manje filmova i uopšteno obraćaju manju pažnju na medije i kulturu. Uglavnom su to mlađe, poluurbane ili žene sa sela koje su još u školi ili na sredini studija. Iako ne gledaju mnogo filmova, veoma su zainteresovane za evropski film.
Ravnodušni prema filmu (16% publike u Evropi) gledaju najmanje filmova i uglavnom im se kulturne aktivnosti svode na TV i video igre. To su ili mladi ili stari muškarci, nižeg obrazovanja, siromašniji, žive u seoskim ili poluurbanim sredinama i najmanje su opremljeni uređajima. Nisu mnogo zainteresovani za filmove, osim za akcione i komedije, a najčešće gledaju američke "blokbastere".
Istraživanje je obuhvatilo gotovo 5.000 ljudi starih izemđu 4 i 50 godina iz deset članica EU - Velike Britanije, Francuske, Italije, Španije, Nemačke, Poljske, Hrvatske, Rumunije, Litvanije i Danske.
Background
Jedan od ključnih ciljeva programa EU Kreativna Evropa jeste da podstakne tražnju za filmovima, unapredi njihovu distribuciju preko granica i zadobije novu filmsku publiku u Evropi i van kontinenta.
Program Kreativna Evropa pokrenut je 1. januara i ima budžet od 1,46 milijardi evra za narednih sedam godina. Kreiran je na uspehu programa Kultura i MEDIA koji su bili podrška kulturnom i audiovizuelnom sektoru više od 20 godina.
Kreativna Evropa će najmanje 56% svog budžeta usmeravati za potprogram MEDIA kojim se podržavaju razvoj, distribucija i rad filmske i audiovizuelne industrije.
Iz MEDIA će se godišnje izdvajati gotovo šest miliona evra za podsticanje inovacija na audiovizuelenom sektoru. Za 2014. planirano je pokretanje tri inicijative: za podršku filmske "pismenosti", međunarodnih koprodukcija i video igara.
