|
Sećanje na Branka Miljkovića
izvor: agencije 11.09.2014
Veče posvećeno životu i delu jednog od najvećih srpskih pesnika Branka Miljkovića (1934-1961.) održano je u sklopu tradicionalne tribine "Duhovni razgovori", u organizaciji bečkog odbora SPKD Prosvjeta.
Svečana sala crkve Svetog Save u Beču bila puna publike koja je prisustvom i učešćem odala počast srpskom „princu pesnika", Branku Miljkoviću, saznajemo od Službe za informisanje SPKD Prosvjete Austrija.
Ono što je ovaj događaj činilo posebnim bila je mogućnost da se u stihovima velikog pesnika uživa na srpskom i nemačkom jeziku, a pesme su na oba jezika čitale Grozdana Bulov i Svetlana Matić, članice odbora Prosvjete. Za muzičku pratnju pobrinula se sjajna flautistkinja Saška Marjanović, koja je na postdiplomskim muzičkim studijama u Beču.
Tribinu je vodio i o pesnikovom stvaralaštvu govorio profesor Srđan Mijalković, predsednik društva, koji je podsetio na veliki značaj Miljkovića u srpskoj kulturi, njegov buran život i tragičan kraj i potrebu da se njegovo delo vrednuje u evropskim okvirima, jer ono to po svom kvalitetu nesporno zaslužuje.
Stihovi pesama Najlepše pevaju zablude, Ko ne sluša pesmu, slušaće oluju, Da li će sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj, i mnogi drugi, postali su baština ne samo srpskog, već i drugih naroda.
Poseban odnos prema identitetu, jeziku, tradiciji i poreklu koji je Branko u svom pesništvu pokazivao, ostao je, zbog vremena u kome je stvarao, nedovoljno istražen. U predavanju je istaknut upravo taj deo pesnikovog rada, oličen najviše u ciklusu Utva zlatokrila, gde u naslovima i stihovima pesama: Bolani Dojčin, Sluga Milutin, Utva, Dodole, tradicija i mit čine osnovu njegovog stvaranja.
Publika je, u razgovorima, bila zainteresovana i za tragičnu, preranu smrt pesnika (u noći 12/13. februara u Zagrebu) koju su tadašnje vlasti proglasile samoubistvom, iako su postojale indicije da je pesnik ubijen.
Imao je tek 27 godina, bio na vrhuncu života i stvaranja, poznat i slavan, ovenčan nagradama, boem, prijatelj mnogih, ali sudbina i vreme mu nisu bili naklonjeni.
Ostalo nam je njegovo delo, koje i danas spada u vrh srpske i evropske književnosti, bio je zajednički zaključak te književne večeri.
|
